Koliko vremena posvećujete svojoj deci?

[TVO.JA_]

Ne merim ga,ne mogu to izmerim..uvek mi fali još...još i još....
Setim se rečenice moje Vanje od pre par godina kada sam je jedne večeri, ušuškavala u krevet, ona je tužno rekla: "Mama, danas nismo nimalo bile zajedno."
Šta? Zapanjena, odgovorila sam: "Ali, išle smo u vrtić, u supermarket, svratile do kume...zajedno smo spremale večeru".
"Ali, nismo se zabavljale!" pobunila se ona.
...Shvatila sam na šta je mislila,progutavši knedlu krivice. ... Ali nismo provodili vreme igrajući se igara koje je ona htela da igra, odmarajući se na način na koji ona voli da se odmara, razgovarajući o temama koje su njoj važne!

Sa sinom koji je stariji je druga priča...tempo života nije bio ovako lud

E da nešto što nam je onako "naše" je vreme provedeno na podu moj dokaz njima da uvek mogu da se spustim na njihov nivo i usresredim svu pažnju na njih!

Oboje centar mog sveta,doslovce,tu sam da im jačam samopouzdanje,osećaj vrednosti,prihvaćenosti,podrške,pažnje...sve prepravljenom ogromnom ljubavi...ne fukcionišem drugačije

[Neron]

Ćerka živi sa mnom,ima 19 godina,pa joj i ne trebam mnogo... strelac/ovan,a naučila na likove poput mene ili bolje naučila od mene dosta... više smo drugovi,ne branim joj ništa,niti pokušavam,sa njom bih pljačkao banku kada bih morao...

Nikola ima 9 godina u martu i živi sa majkom kod njenih 500m dalje... dolazi svaki vikend,a nekada i posle škole... spava jednu noć sa sestrom,a jednu noć sa mnom... nekada samo sa babom... isti znak i podznak kao i ja... još miriše na malu bebu i on mi je odbrana od svega što može da me zadesi... kada me zove tu sam,ne idem nigde ako i krenem,ne jurim ga,a volim ga najviše na svetu... ne znam da pokažem ljubav,sve mislim podrazumeva se...

Voli i on mene... sa mnom sme i u vodu... pita me gde idemo ove godine na more...

Šta god mene pratilo i ma s kim bio ići ću sa njima ili ih bar voziti na mora i odmore... Ćerka odavno ide sama i preko i na more ako je ovde to more...

Najviše ću im dati ako ih koje čemu naučim da liče na ljude,sve ostalo se kupuje...

[Angus]

...cerka mi puni godinu dana za mesec dana...kada nisam na poslu,uglavnom sam sa njom...naucio sam je da mi cese bradu,cupa me za kosu,udara samare,budi nocu da je nosam,imitiramo Indijance,vozimo brm-brm,gledamo zajedno koncert AC/DC pred spavanje...a sta cu tek sve da je naucim...jedva cekam...sto rece Mica...volim kada ucestvujem u izgradnji...

[sabo svetlana]

zivim za njih i zbog njih,sa njima sam svaki dan po ceo dan,ponekad mislim da sam skroz izgubljena,imam dva sina i cerku,najstariji ima 3godinice,a najmladji je tek 4 meseca,svo moje slobodno i neslobodno vreme je posveceno njima(i naravno mom divnom suprugu)igramo se ,smejemo se,placemo...pa kad dodje vece,verujte mi nemam snage...

[triViALna]

makilli kaže: Koliko svog slobodnog vremena posvećujete svojoj deci?

U sustini sve vreme - slobodno i ne-slobodno.
I kada nisam fizicki prisutna, ja sam kod nje - neprestano.
Ume to da davi - nju i mene - i ponekad se iznerviram zbog toga nevidjeno.

Radim i radila sam takoreci bez prekida - do 9. meseca trudnoce i od 10. nedelje nakon porodjaja. Organizovala sam posao tako da sam mogla da ga radim od kuce - bar 25% onoga sto sam navikla da radim.

Sa godinu i par meseci je krenula u jaslice.
Tu sam pocela manje da radim od kuce, a "vise" da nedostajem fizickim prisustvom. I to se je konstantno povecavalo. Danas balansiram - kao - nekako izmedju fizickog odsustva i fizickog prisustva gde sam psihicki ipak nedostupna. I ne znam bas sigurno sta mi je gore, ili sta je za nju bolje.
S' druge strane imam problem sa tim da je ona prezasuta paznjom - tata, babe, dede, tetke, stricevi - a ona nosi breme jedne jedine. Ne stignu/mo da se izredjaju/mo dok ona glumi prinZeZu.

U svakom slucaju : od 7 dana, 6 dana se budim i lezem sa njom, trkam do kupatila, brisem Nutellu po stolicama, lezim na mrvama, svadjamo se oko out-fit-a&styling-a, nerviram u saobracaju dok jurim jutarnje vreme, telefoniram sa bebcHetom 5X po 3 minuta posle rucka, vodim je na balet&engleski&muzicko, insistiram na tome da vozimo bickl bar 2X nedeljno zajedno (mada je ona na trotinetu), veceramo zajedno i pricamo o tome kakav je kome bio dan (na srpski!), pod obavezno poplavimo kupatilo zbog onih vodenih sprava na sHpricanje sto poklanjaju samo tetke ili stricevi, citamo izabranu nocnu literaturu (po njenom izboru kratku ili dugacku) i nikada ne odlazimo u noc bez "mama, ajd' me malKo mazi" sa sve "slatko sanjaj i divno spavaj". I to se u skoroj buducnosti nece promeniti.

Da li je to kvalitetno provedeno vreme ili možda...?

Meni jeste kvalitetno.
Kada nemas vremena do besvesti, ili previse, nego "reducirano" - nekada cuda postizes. Mozda je i do toga sto sam ja tip koji funkcionise efikasno samo pod vremenskim pritiskom. Mozda i zato sto...sta znam...zato sto sam odrasla u svetu u kom naucis da hvatas vreme za rep. I odbacujes masu "svakodnevnih rutinskih obaveza" poput ciscenja, pranja, kuvanja, kupovine itd. Gomilas, pa ondaK odradjujes na akord..ili ti neko odradi, ili jednostavno zmuris. Ma bRe, postalo mi je skroUz normalno da odem na prezentaciju cega god izguzvane kosulje i serviram im to kao novi modni trend, al' zato sam sa Kalamiti Dzejn odgledala 5 epizoda Jagodice Bobice sa sve (za nju) zivotno bitnim komentarima.

Mislite li da im posvećujete dovoljno pažnje?

Ehhh...kad bi neko umeo da mi kaze koliko je dovoljno i koliko je previse i koliko je malo, mozda bih ondaK znala i da se sortiram po...YU-su, ili ISO-kojigodbroj. Ovako...ostaje mi samo da naslucujem, osluskujem i sumnjam, pa opet naslucujem, pa mislim, gresim i tako u krug.

Vracam se pre neki dan sa seminara nekog...koracam prema kuci i vidim nosic zalepljen za prozor uokviren rucicama koje uzbudjeno masu. E tu mi srce sklizne u stopala i nista mi nije dovoljno brzo. Pa skinem te neke besne dizajMerske cipele mahinalno, fijuknem ih u nebo i trcim bosonoga po mokroj i blatnjavoj aprilskoj stazi, preskacuci po tri stepenice da bih brze nego sto je moguce dospela do nje i stegla je u zagrljaj...

I tu mi se cini...da paznje nikad' dosta nije...

[Sokica]

Meni je vremena za decu uvek malo i stalno smišljam neke zajedničke igre i aktivnosti... Čak i kad spavaju,volim da ih gledam.Oni su moja najveća ljubav.Često govore da preterujem i da sam ih previše vezala za sebe,ali... Veći deo dana smo sami (muž radi po ceo dan) pa je valjda i normalno što smo toliko povezani.
Obično kada mi neko prebaci da sam ih vezala za sebe i razmazila,prokomentarišem samo da za par godina će se priča promenuti-škola,društvo i sve što sledi...

[Marijana Rajic]

skoro ceo dan,i to je to...