Otac, prijatelj i heroj

[ZOE]

Nedavno, citajuci ovu pricu, koja me je do suza dovela, pomislih... mozda bi se i vama, dragi moji, svidela...

DRAGI TATA

Moje su oci mnogo mladje od tvojih, tata, ali ipak sam video stosta lepo: velicanstvene vanvremenske planinske masive, neverovatne olujne oblake kako pale citavo nebo svojom snagom, pa i pokoju do neba visoku gomilu palacinki.. Ali ako me ista na ovom svetu moze potpuno zadiviti, onda si to ti, tata. Citavog te zivota gledam s odusevlje njem. Onog dana kad sam prvi put otvorio svoje zamucene okice, podigao sam pogled ka zvezdama i ugledao tebe, stamenu tvrdjavu sazdanu od ljubavi i posvecenosti. U stvari, moje najranije i najdraze secanje na tebe zapravo je ogtromno, nasmejano lice koje me s ljubavlju gleda odozgo, mada ne mogu reci ni da si ti u tom trenutku imao mnogo lepsi pogled. Kad malo bolje razmislim, uopste nisam siguran da je prica o "ocinstvu" toliko ruzicasta kao sto mozda izgleda. Ma koliko ocekivan, moj dolazak je sigurno predstavljao sok, a znam i da sam ti zadao mnogo briga. I mama je brinula za mene, ali ti si brinuo za oboje. Kladim se da si se sto puta zapitao kako nesto tolicno i bespomocno moze da napravi toliko drastican preokret u vasim zivotima.
Osim citavog niza neocekivano dramaticnih i skupih promena, uskoro si poceo da radis stvari koje su muskarcima jednostavno neprirodne.

Istina je da je mladim ocevima mnogo, mnogo lakse da drze fudbalsku lopstu nego bebu. Sve je teze pronaci ravnotezu izmedju posla i porodice, a uloga hranitelja postaje sve zahtevnija, kao i duznosti mirotvorca i savetnika. Tvoja je ljubav kao neumorno sidro, koje drzi na okupu sve sto cini porodicu...

[ZOE]

.... nastavak "DRAGI TATA"

Zivo me zanima koliko si, kad si se vec saziveo s tolikim obavezama, uzivao u mom vecnom "nja-nja-nja" na uvo i zahtevanju tvoje nepodeljene paznje.
"Tata, tata, vidi! Mogu da skocim petsto puta!"
"Tata, tata, vidi! Umem da podrigujem drzavnu himnu!"
"Tataaaaaa, vidi kako zakopavam kljuceve od kuce!"

Drugim recima, tek sada shvatam da si se mojim dolaskom na scenu nasao zaglavljen izmedju kamena i ... pa...jos jednog kamena.Zato sam i toliko zahvalan za svu tvoju ljubav, hrabrost, mudrost i sve plodove tvog napornog rada. Pruzio si mi sve, i to bez ijedne reci. Dobro, bilo je tu i tamo pokoje "hmmmmm", ali to i nije prava rec. Ipak sam to sto jesam zato sto sam deo tebe. U pocetku to verovatno i nije bilo bogzna sta. Bio sam slabasno zivince, smesno, cesto i smrdljivo, i ne bas Ajnstajn u pelenama.

Medjutim, polako ali sigurno, sve sam vise licio na tebe. Mozda nisam bas pljunuti ti...

ali ipak smo obrni-okreni zapanjujuce slicni i mogu ti reci da mi je drago zbog toga.
Od trenutka kad me ujutro probudis pa sve dok me uvece ne ususkas u krevet, tvoje neizmerne snaga i neznost stvarale su od mene licnost kojom se sada ponosim.


Naucio si me mnogo cemu sto mi je sada nesto sasvim obicno: da vezujem pertle, koliko je vazan cvrst stisak ruke, po cemui se decaci razlikuju od devojcica, a tokom nasih opustenih nocnih caskanja objasnjavao si mi cak i stvari kao sto su zivot i kosmos, kao i zasto mama ima pravo da svaki cas povileni.
Kad god mi nije islo bas onako kako hocu, znao sam da mogu da racunam na tvoj zagrljaj i rec podrske. Uz tebe sam se uvek osecao bezbedno, pa cak i kad si sebe time dovodio u opasnost. Znam da nema toga sto ne bi ucinio da me zastitis.

[ZOE]

...
A sto je najvaznije, naucio si me da drzim do sebe i stojim iza svojih stavova kad zatreba.
Siguran sam da i sam znas da nas odnos nije uvek bio savrsen. Umeo si s vremena na vreme da zarezis, mada sam gotovo siguran da sam zasluzivao i nesto gore.
Bilo je tu i "razgovora" i "pogleda".

A tek tvoje beskrajne lekcije iz skole zivota - dosadne, naporne price o tome kako je sve bilo mnogo teze kad si ti bio mojih godina.
Prilicno me je nerviralo sto mi svaki put kad uvece krenem u provod doviknes: "Nemoj do kasno i pazi sta radis!"
Uvek si se preglasno smejao svojim uvrnutim salama i imao nepogresiv osecaj da mi u najpogresnijem mogucem trenutku banes u sobu, ili u kupatilo ili da setas kucom u svojim najstarijim gacama!
Naravno, ma koliko ta secanja bila neprijatna, ja sam taj kome treba da bude neprijatno, jer ja tebi treba da se izvinim, tata, a ne ti meni. Sad shvatam da sam dugo bio usredsredjen samo na jedno: na sebe.
Ne mogu ni da zamislim dovoljno veliku nagradu za sva ona cekanja u kolima dok ja ne izadjem iz skole kako bi me odvezao na trening ili na igru s drugarima, ali kladim se da to nije bilo moje divljacko povracanje po novim-novcijatim presvlakama.
Zao mi je i sto sam uvek bio levo smetalo i bio ti na putu kad si pokusavao nesto da obavis - osim, naravno, kada je trebalo da ti pomognem.
A ne, nista me nije moglo navesti da toliko brzo nestanem s vidika kao reci: "Deder skokni da osisas travu", ili "Pomozi mi da operem sudove".

[ZOE]

...
A cak i kad sam obavljao kucne poslove, cinio sam to s tolikim odusevljenjem da nije bas uvek sve ispadalo kako treba, sto me nije sprecavalo da ipak trazim dzeparac.
Stidim se sto si morao da podneses milion glupih pitanja kad sam progovorio. "Tata, a zasto baka cudno mirise?" "Tata, a zasto tebi kosa opada?"
Uvek si se iskreno trudio da sa mnom podelis svoju tesko stecenu mudrost i nahranis moju ljubopitljivost bogatim i opsirnim odgovorom, cak i kad mi je paznja usmerena na drugu stranu.
Tata, u trenucima kad mogu da sagledam svet tvojim ocima, zaista se divim pogledu. Neverovatno je sta si sve postigao i sta si mi sve pomogao da ostvarim. Sad shvatam da sam odrastao u senci velikog coveka, da sam hodao u okrilju neznog diva i da si me nezno ali sigurno vodio kroz zivot.

Eto zato cu se, tata, uvek ugledati na tebe. Ali sad sam vec na klizavom terenu, jer ti nikada nisi bio vican primanju otvorenih izliva neznosti. Stavise, kad je rec o osecanjima, ti nisi uvek najbolji sagovornik i tacka.
Nemoj pogresno da me razumes - ne kazem ja da ne umes da slusas, ali komunikacija s ocem je, kako bih rekao, osobena. Ponekad mi se cini da sve kazemo bez ijedne izgovorene reci. Cesto kazes da su dela vaznija od reci, ali zapitam se ponekad, tata znas li ti koliko sam ti zahvalan za sve sto si ucinio.
Jesi li ponosan na mene koliko i ja na tebe?

Imas li ti uopste pojma koliko mi je stalo do tebe?
Od tebe sam naucio i koliko zivot brzo prolazi. Mozda nam se cini da imamo citavu vecnost da iskazemo osecanja, a onda - zuuuuuum! Propustili smo priliku i onda je prekasno.
Zato, tata, ako mogu da ti kazem nesto, onako, izmedju tebe i mene, evo sta bih rekao.
Hvala ti sto si uvek bio prijatelj na kojeg mogu da se oslonim. I hvala ti sto si bio heroj na kojeg uvek mogu da racunam.
Hvala ti sto si moj otac. Volim te tata!

[Neuhvatljiva_]

...joj kako je super tekst...
Kraj me pogodio...

Od tebe sam naucio i koliko zivot brzo prolazi. Mozda nam se cini da imamo citavu vecnost da iskazemo osecanja, a onda - zuuuuuum! Propustili smo priliku i onda je prekasno. Zato, tata, ako mogu da ti kazem nesto, onako, izmedju tebe i mene, evo sta bih rekao. Hvala ti sto si uvek bio prijatelj na kojeg mogu da se oslonim. I hvala ti sto si bio heroj na kojeg uvek mogu da racunam.

[fiona]

da li je ovo iz knjige ,,Covek i decak,, Tonija Parsons...ili mi se samo cini i asocira na tu predivnu knjigu...

Ako nije, volela bih da mi napisete iz koje knjige je deo price, da procitam celu...unapred hvala!


Za post imas od mene repic! Divno!