Deca i mobilni telefoni

[SQUAW]

Moje dete ima skoro 10 godina i za sada se uspešno borim sa njegovom željom da ima mobilni telefon. Mislim da je rano i da mu nije potreban. A više od polovine njegovog razreda ga već ima i to odavno. Uspevam da mu objasnim zašto mu ne treba, niti putuje ne znam koliko do škole, niti mu je kuća nekad prazna (uvek je neko tu), niti ima epilepsiju ili nedajbože neko drugo teže oboljenje pa da imam potrebu da konstantno proveravam kako je, da neću da razmišljam da li ga je neko mlatnuo po glavi da bi mu oteo telefon i slično.
Setim se ja svojih fascinacija dugmićima iz mlađih dana (pa evo i sada ) i video igara u koje smo buljili, ali to opet nije imalo svako dete, pa nam nije bilo zanimljivo toliko da se sa time bakćemo van kuće, više smo voleli da jurcamo. Dete koje ima mobilni telefon, teško se od njega odvaja. Mobilni telefon je postao ne roditeljski nego društveni problem. Prođem pored školskog dvorišta i umesto sve one jurnjave na velikom odmoru i zajapurenih lica, vidim glave koje stoje u grupicama, svako sa svojim telefonom u koji bulji. Nema lastiša, prebacuju se slike Telefon je kod neke dece postao i način za dokazivanje, primećujem. "Ja imam na preklop " ili "Moj ima dve kamereeeeeeee " a neki roditelji možda nemaju novca da svom detetu kupe najjeftiniji model.

Pokušavam da sagledam sve aspekte, da se preispitam nisam li ja to nostalgična jer se vremena menjaju, ali stvarno ne vidim razlog zbog kojeg bi moje dete pre minimum šestog razreda, recimo, imalo mobilni telefon.

Iako je to individualna i stvar porodičnog izbora, kada je vreme za prvi mobilni? Od čega zavisi kada ćete svom detetu dozvoliti da koristi mobilni telefon? Koliko je deci potreban mobilni telefon? Da li podležete detetovim molbama da želi mobilni telefon "jer ga svi njegovi drugari već imaju"? Da li vaše dete ima mobilni telefon? Da li je kupovina telefona detetu mač sa dve oštrice? Kako ga ubediti da mu telefon nije potreban?

[Jolly_walker]

SQUAW potpuno si u pravu, slažem se u potpunosti sa tvojim mišljenjem. Ali gledajući to iz dečije perspektive to izgleda malo drugačije; ljubavna pisamca zamenjena su SMS porukama... što možda i nije tako loše jer ne zavise od dobre volje "poštara" i niko ih neće pročitati, osim ako se dozvole. I da, moj suprug ima običaj da kaže: "Najteže je prvih osamnaest godina!"

[tibor]

ne treba im kupovati sve sto hoce,duuuuuuu

[kataklinger]

SQUAW ja jos nemam dete tj. na putu je ali delim tvoje misljenje da detetu netreba mobilni.


Izuzev u nekim ekstra situacijama poput eskurzije ili ako mu je bas daleko skola.Mada vecina nas ima u blizini neku osnovnu skolu a u srednju kada krene to je vec druga prica

[SQUAW]

Jolly_walker kaže: SQUAW potpuno si u pravu, slažem se u potpunosti sa tvojim mišljenjem. Ali gledajući to iz dečije perspektive to izgleda malo drugačije; ljubavna pisamca zamenjena su SMS porukama... što možda i nije tako loše jer ne zavise od dobre volje "poštara" i niko ih neće pročitati, osim ako se dozvole. I da, moj suprug ima običaj da kaže: "Najteže je prvih osamnaest godina!"

Ma, ja prvo stvar i sagledam iz dečije perspektive, uvek. Svesna sam šta to njima sad znači, pa i ja sam volela da visim na fixnom i da vodim važne razgovore (tako i brojeve naučila ), ali to je, bre, bilo nekako skroz infantilno. Tolerantan sam roditelj, za neke i previše i uvek sam na njihovoj strani. Jasno mi je da tehnika napreduje i da će njima email biti potpuno normalna reč, jer za drugu neće znati, ali mi je procena da mu je skroz nepotreban. A specijalno mi je muka što se sve to ustvari svodi na moju borbu (a preko mog deteta) sa onim roditeljima koja su svojoj deci kupila mobilni telefon iz čistog hira ili zato da bi on bio statusni simbol Baš zato je ova tema i aktuelna. Meni je jako teško da svom detetu branim nešto zbog čega bi znam, skakao do plafona da ga sad dobije... Čak je i pisao rad za školu o tome. Tema je bila da prenese neki članak iz medija i da navede izvor (novine, tv, internet), pročita ga pred razredom i napiše svoj zaključak. Prepisali smo baš članak sa Vcafea, sa zanimljivosti, o naučnicima koji su mobilnim telefonima skuvali jaje... napisao je da je zaključio da mobilni telefon može biti štetan po njihov razvoj i da mu je baš zbog toga jako krivo što ga deca iz njegove okoline u toj meri koriste, jer mu je stalo do drugara... ali "bravo" mu je rekla samo učiteljica

[Jolly_walker]

Zaista mi se čini da je tvoja borba, na žalost, uzaludna. Hirovi nekih roditelja i njihovo trčanje za modom nikad neće prestati, to je način razmišljanja i ima toliko primera koja mi padaju na pamet ali nisu u vezi mob. telefona... Ali to je njihova stvar i njihov problem, ne možeš protiv vetrenjača...
Ja sam se dugo opirala ćerkinoj želji da dobije mob. jer sam očekivala od nje da mi kaže bar jedan valjani razlog... nije ga smislila ali se, eto, desila neka okolnost da sam povoljno našla kvalitetan telefon i kupila. Tek kad je dobila prvu poruku, od jednog dečaka, videla sam joj osmeh koji mi je sve objasnio...

[SQUAW]

Jolly_walker kaže: ne možeš protiv vetrenjača...

That's my middle name Za sad mi uspeva, videćemo na dalje

Tek kad je dobila prvu poruku, od jednog dečaka, videla sam joj osmeh koji mi je sve objasnio...

Ma i ja se osmehnem kad mi moj dečak pošalje sms, samo mislim da je za njegov uzrast rano da ga osmesi koštaju

[Kal_el]

pokuşaj da te zelje koje ima na neki naçin zaradi ...
mozda greşim ali ja tako radim kad smatram da je neşto luksuz ili suvişno
ja sam na taj naçin stvarao sebi zivot pa sam zbog toga ovog mişljenja
mada vidim da su i deca bogatih prezivela sve şto je bilo nedostupno za veçinu
i danas su joş bogatiji od nas kojima nije bila pruzena prilika da nas pokvare
video igrice i sl.
P.S:
uvedi struju u şator

[SQUAW]

Kal_el kaže: pokuşaj da te zelje koje ima na neki naçin zaradi ... mozda greşim ali ja tako radim kad smatram da je neşto luksuz ili suvişno

Ma nisu problem novci, niti sam mislila bukvalno na novce kada sam rekla "koštaju", fazon je u tome što stvarno ne želim da ga ima zato što su ga raznorazni svojoj deci priuštili, jer pametnijeg razloga po mom mišljenju nema (kažem, izuzimam one čija su deca bolesna, ili deca razvedenih roditelja, ili deca koja idu u školu daleko i šta sve nabrojah) i što pokušavam da ga naučim da nisu oni sad "face" što ga imaju, nego je on "faca" što ga nema. Ima kompjuter, ima sonyps (imam struju ), ima skejt, bajk, rolere, rekete za tenis, 6 lopti za fudbal, mislim, sve ono što mu treba u njegovom malom svetu, a ovo mu je totalno suvišno, stvarno.

Sve što ima dobijao je sporadično, onda kad sam mislila da je vreme ili kada je izrazio želju. On je takvo dete da stvarno nemam zašto da ga teram da nešto zaradi. Ima sve petice u dnevniku i u sveskama, poslušan je (nije robot koji salutira, ali mu stvarno nije problem da trkne ako ga pošaljem za nešto ili kada bilo šta imam da mu kažem)... ne znam šta bih uopšte mogla da tražim više od njega... da dubi na glavi ili da mi kuva ručak?

[Kill Bill]