Ah ta trudnoca...

[makilli]

Secate li se?Magicnih 9 meseci...Doduse nije uvek bilo ni lepo ni lako.Pitanje je kroz kakve ste faze raspolozenja prolazile tokom trudnoce?Kakve ste "prohteve" po pitanju hrane u tom dobu imale?

Sto se mene tice,prvih 3 meseca je proslo sa konstantnom mucninom i .Tih dana sam zivela iskljucivo na semenkama i mineralnoj vodi,to je bilo jedino sto je moj zeludac mogao da svari mada sam non stop bila gladna .Posle toga je naisla faza kada sam trpala u sebe sve sto stignem u neogranicenim kolicinama(nije ni cudo sto sam sa 100 kg otisla u porodiliste ).Onda je naisla faza cokolade,ustvari sve sto je bilo slatko je nestajalo cim se pojavim .A u poslednja 2 meseca nisam mogla ni da zinem ,jela sam jedva jednom u toku dana nestrpljivo iscekujuci porodjaj i mog .
Sto se sa druge strane tice,faze raspolozenja u kojima sam bila tesko da se mogu opisati .Pocevsi od koje je znalo da potraje danima do histericnog i cega sve ne .Kazu da je to normalno(ili se ja samo tom konstatacijom tesim)...

Hajde da vas cujem,kakva su vasa iskustva iz ovog perioda?

[Goga]

jao moja trudnoća ...bila je sve osim uslovno rečeno normalne ... bila sam ''nemoguća'' trudnica... sve što nisam ''smela'' da radim - radila sam... ali da krenem od početka ''kao sav normalan svet''...

Na samom početku organizam mi je ''tražio'' samo kafu... prva tri meseca... da bih nekako nadomestila cunamiju to što ne unosim u periodu ''organogeneze'' terala sam sebe da pijem surutku... ... ne mogu da kažem da sam je pila sa apetitom, ali sam morala, samim tim i želela...

Apetit mi je posle postao nenormalan, sve mi se jelo i ništa mi se nije jelo... naravno, trudila sam se da što manje opterećuje okolinu svojom sitnim prohtevima ... bilo mi je bitnije da beba zajedno sa mnom sluša dobru muziku (po nekim mojim kriterijumima) nego da tražim kajsije u decembru...

Uživala sam u svkom njegovom pokretu... već se u stomaku osećalo da će 000000000000000 (ne derem se - ostavio je i Kiki svoj pečat ) biti jako nemirno biće, kao što i jeste ... bilo je perioda kada su mi emocije bile totalno van kontrole, pa smo imali malo smejanja, malo plakanja, malo neizvesnosti, malo besa - ne ljutine ... od svega po malo...
sve sam to prihvatila kao normalno stanje, kao što i jeste - sem što su mi hormoni totalno poludeli i napravili haos u organizmu... ...
sebi sam bila najsmešnija sa pogledom u ogledalo na cenjenu mu stražnjicu tu sam samoj sebi vrištala od smeha... ma blesavo skroz...
termin mi je bio 14.02. ali smo ga malo ''prešišali'' za 8 dana... taj perid zaista želim da zaboravim zbog ptanja tipa (kao da sam Georgina, a ne Goga) ''još se nisi porodilaaaa? to mi je unosilo dodatni haos... i tako su nas cimali 24h dnevno dok Kiki nije rešio da ugleda svetlost dana...

Imala sam poprilično kg više, nego što je bilo ''dozvoljeno'', ali sam ih relativno brzo skinula... to sada i nije bitno... bila je to jedna lepa, doduše ''usamljena'' (ah ta trka za novcem) trudnoća... sa milim dragim bićem koje voliš više od sebe, koje ti daje snagu i energiju da nastaviš i kada više misliš da nemožeš, koje je deo tebe, koje je ljubav... koja se ne može opisati...

[SQUAW]

Meni je trudnoća baš fino protekla. Mislim, bez mučnina, lekova, ležanja i ostalog što može da te snađe ako ne protiče baš glatko. Povratila sam ukupno četiri puta, i to čini mi se na svakom ulasku u novi mesec dok beba nije oživela. Sećam se samo da je svaki put bilo posle doručka i da sam onako rigajući nad wc šoljom govorila sama sebi "Tako ti i treba gusko, sledeći put žvaći bolje" dok mi je paradajz izlazio na nos. Simpatični momenti, da.

Inače, taj paradajz mi je obeležio trudnoću Sećam se jednog jutra otvaram frižider i vidim da je moja kaseta za paradajz prazna Zatvorim onaj frižider i sednem dole i krenem da plačem dok nisam probudila ostale sa "Buuuhuuuhuuuuuuuuu kako vam nije žao da pojedete paradaaaaaaajz mojoj bebiiiiiiiiiiiiii " Da, zbog te epizode me zajebavaju i dan danas, ali sam se i ja nakon pola sata smejala sama sebi. Može se reći da sam bila turbo osetljiva na momente. I veoma gladna

Nisam se nešto prenemagala, nisam ni inače takva, niti sam koristila to moje stanje u bilo kom smislu. Zvrndala sam i izlazila, igrala flipere u kafiću kod drugarice, razvaljivala muške u "riziku", odgledala sve što se tada davalo u pozorištu i u bioskopima od 6, 8, i 10h itd, čitala...

Apstinirala.

Nerviralo me što ne mogu normalno da namažem nokte na nogama od stomaka, već sam morala da se dovijam i istražim nove tehnike. Neke od njih primenjujem i danas, jer se ispostavilo da su bolje

Uživala sam u svakom javljanju mog podstanara, gde god da mi se javi. Volela sam čak i kad me udari tamo negde u leđa.

Još jedan "onaj" momenat se desio na ultrazvuku. Skupili se studenti, gledaju kako moja beba ima lep nosić, a ja u plač. Ne mogu da se sastavim.

- Pa što plačeš, sa bebom je sve u redu, evo vidi kako odmara i uživa...
- Ali, alialiali buhuhuhuuuuuuuuu ona je tako sama tamooooooooooo
( kao da je negde kod njih u monitoru, a ne kod mene... but, svejedno )

Čim sam saznala da sam u drugom stanju, tog istog dana kada sam uradila test, otišla sam u knjižaru i kupila jedan lep rokovnik. Želela sam i bebi da kažem koliko se radujem, a nisam mogla da smislim bolji način, a da to ne ispari negde... tek tako. Od tog dana sam počela da pišem taj dnevnik, i tako sam sa svojom bebom razgovarala. Znaće šta se sve dešavalo dok je plutao u meni. Znaće da nije tamo bio sam. Pišem ga i danas. U njemu su zabeleženi svi oni važni momenti, svi zubići, sva njegova razmišljanja, pisma Deda Mrazu, sve one provale i rečenice koje nisam htela ni pod razno da zaboravimo, sve ono što imam da mu poručim i što će mu sutra možda pomoći da postane bolji čovek ili da bar ne krene pogrešnim putem. Tu će biti sve one ludorije koje će praviti u pubertetu, sve njegove ljubavi za koje ću znati i sve ono što smo zajedno preživljavali. Pisaću je dok ne napuni 18, nadam se. On za to ne zna, ali dobiće je za punoletstvo

Ne čitam ono što sam napisala, jer ne mogu, raspekmezim se. Uvek okrenem novi list i samo nastavim dalje.

Orianu Fallaci sam otkrila kad se već rodio i nije mi poslužila kao inspiracija

E da, Mali Od Hladnog Oružja ne voli paradajz.

[mariposa]

Ma normalno,kao svaka trudnica prvih dva tri meseca muke ali nisam povratila,u stvari samo mi je bilo muke kad sam ujutro htela da zapalim uz kafu,nijedan od mojih vestica nije htela da pusim ali ja sacekala malo pa kad mi prosla muka sa prvom sam jela puno cokolade,a sa drugom,hm,pa ovde jela sta sam imala ali eto lepe i zdrave su moje curice

[Zvonchica]

Mojih devet meseci su prosli odlicno.
Prva dva tri meseca, naravno, mucnine ali povratila sam samo dva puta. I to zato sto sam se najela kikirikija, napolitanki, jagoda i pila sok od borovnice. Organizam je to trazio. Bilo mi je toliko muka da na sta god pomislim od hrane, gadi mi se. Sednem ispred frizidera i gledam po pola sata sta da uzmem. Jednom sam sela u auto i odvozala se na Palic da bih kupila tamo pljeskavicu, jer- jel'te bas mi se ta pljeskavica jela.
Kada je to proslo sve je bilo super. Sreca je pa nisam morala da lezim, nije bilo nikakvih komplikacija. Lutala sam stalno negde. Jedino sam se pred kraj ulenjila pa nisam nigde mrdala bez auta.
Isla sam na vezbe za trudnice koje preporucujem svima. Ne toliko zbog vezbi, nego sto ti sve lepo objasne. Sta, kako, kad, gde... Cak smo i isli u bolnicu da vidimo kako izgleda porodjajna sala, pretporodjajna. Imala sam jako losu sliku o porodilistu, o bolnici uopste a kad sam videla, skoro pa se odusevila. I da, disanje koje ti pokazu na vezbama, mozda tada izgleda glupavo ali mnooogo pomaze.

Nikad necu zaboraviti ono prvo lupkanje mog malise i izraz lica na dragom kada je i on osetio. Legnem, stavim ruke na stomak i uzivam. Dobro, pred sam kraj vec, ono su bile i moguce i nemoguce egzibicije. Lezim, i odjednom se stvori pet dzombi na stomaku koje se mrdaju svaka za sebe i svaka na svoju stranu. Kao da je neki mali alien unutra. Sve u svemu, predivan je osecaj. I ne moze se opisati.

Lep period zivota i nadam se da ce mi sve (koliko god ih bude) trudnoce tako lepo i lako proci.

[lav71]

...moje dve trudnoće su uglavnom prošle u kupovanju munch melowa bivšoj ženi....

[_baba_]

Mojih 9 meseci - prvi put:
Pitala sam se zasto se muka u trudnoci zove jutarnja mucnina, kad je meni bilo muka 24 sata dnevno. Bljuckala sam cim osetim neki jaci miris, a o hrani ni da ne pricam.
Moj organizam je jedva prihvatao i vodu, a kamoli nesto drugo. U 7.mesecu sam provela 12 dana u bolnici, primala sam infuziju, zaustavljali su mi kontrakcije i bas sam se namucila. Do kraja trudnoce sam morala da lezim, jer cim bih ustala stomak bi mi se zgrcio i dobila bih bolove. Porodjaj je prosao bez problema, doduse malo ranije i uz malu epiziotomiju, ali sve se brzo zavrsilo.

Mojih 9 meseci -drugi put:
Nisam ni osetila da sam trudna. Nije bilo mucnine, bolova, komplikacija...ma nista!
Jedino sam jela kao provaljena. Ugojila sam se preko 30 kg, tako da sam jedno vreme mislila da mi je lakse da se kotrljam nego da hodam.
Bas sam bila smesna.
Porodjaj prosao kao i prvi. Brzo i uz epiziotomiju.

Kad je bila vizita posle porodjaja pitao me doktor da li cu jos radjati. Rekla sam mu :"Ne'š mi više ni šliku vidjet!"
A sad, mislim da bih ponovo mogla.

[Andjelika]

Shto se ja plashim trudnotje i porodjaja.... pa to je straaaaaashnoooooo

[Mopiell]

sad sam u petom mesecu trudnoce i jos uvek redovno, svaki dan povracam. ali osim toga sve je super i uzivam u trudnoci. volim svaki trenutak.

ali imam manji problem. juce sam dobila telegram iz nacionalne sluzbe za zaposljavanje, da se sutra javim na razgovor o zaposlenju. pre 15-tak dana sam htela da se odjavim, ali mi je lik na salteru odbio, jer je to komplikovano. a sad me zovu na razgovor. ja bih volela da radim, ali me garantovano nece primiti kad mi vide tibu!!!

ima li ko savet?

puno pozdrava svima.