Razmazenost

[makilli]

Po cemu mozete da zakljucite da je dete razmazeno ?Koje su to glavne karakteristike razmazene dece ?
Po meni su to deca koja jednostavno ne znaju za rec:"Ne"!

[mariposa]

E pa tu su krivi roditelji,deca treba da se lepo vaspitaju,da se zna gde je granica,ja licno nisam stroga,niti znam da in naredim nista,ali znaju da sto ja kazem treba da se postuje,pa zato sam ja "la Mama"

[Lillith]

Ono sto mene zanima je kako nauciti decu da ne budu razmazena...
Jel moze pomoc

[SQUAW]

Veoma je tanka granica između razmaženosti i ne znam kako bih onu drugu stranu vage nazvala, a da ovo "razmaženo" pri tom ne zvuči mnogo ružno

Naravno da su tome roditelji krivi.

Meni smeta što se oni roditelji čija deca nisu razmažena po difoltu tretiraju kao oni koji su strogi, hladni ili oni koji imaju "tvrđa" srca. Ispada da kao da oni drugi, više vole. To apsolutno ne mora da bude tako i nije tako i zavisi od čoveka.

Nikada nisam imala potrebu da se dokazujem nikome ni za šta, pa tako ni svom detetu, a specijalno ne okolini i ostalima koji se uopšte usude da sagledavaju kakva sam ja to majka ili roditelj. Spremna sam da pružim svom detetu sve što želi, ali isto tako znam da procenim da li je ono što ono zahteva razumno ili ne i tu je glavna caka. Neću se odreći svojih prava i neću da žrtvujem sopstvenu udobnost, da bih okolini izgledala požrtvovanija. Neću mu dozvoliti ono što procenim da za njega neće biti dobro kako sada, tako i na duže staze.

Ne spadam u one žene kojima je dete pokriće i kvisko za sve, niti mi se, kao što sam već rekla negde, svet okrenuo naopako kad sam ga dobila. Nisam bila opsednuta svojim detetom iako je prvo, niti sam mislila da samo ja sve najbolje umem (ima ovakvih majki i to su najčešće one koje ne znaju šta bi drugo sa svojim životom), i moje je dete vezano za sve nas otprilike podjednako (dobro, za mene malo više od ostalih). I tako je od malena. Uhodao se nekako kao da smo ga dobili velikog. I ništa zbog toga nije manje voljen, niti se neko preterano lomi oko njega. Uvek je bilo ko stigne vodi ga u bioskop, ko stigne vodi ga u pozorište, bazen, napolje, ko prvi prođe tutne mu flašicu, sipa mu sok, okupa ga itd. I svi smo uživali u njemu, a za uzvrat dobili dete koje kapira kad si zauzet (šta god ti radio) i dete koje može da ide sa kim god hoćeš (baba, deda, ujka, tetka, kum, drug itd) na kraj sveta ako treba. Prilično sam sigurna da će dete kao što je on tako lakše proći u životu, obzirom da je - jedinac.

Da ne bude zabune - njegova potreba za hranom, za igračkama, za fizičkom nežnošću, kad me gleda OVOLIKIM očima kad ga nešto boli, kad se uplaši pa traži utehu, kad jednostavno hoće da se druži sa mnom, kad traži oslonac i razumevanje, podršku bilo kakvu - i ja mu sve to pružim - ne smatram da ću ga razmaziti. To nije to.

Neću ga pustiti da ubada peglu u struju zato što baš to sad hoće ili se zavrne i plače što mu ne dozvoljavam. To ne može. Isto tako neću mu preterano posvećivati pažnju kako ne bi zaboravio kako sam sebe da zabavlja. Onaj roditelj koji je 24/7 nadvijen nad svoje dete prvi put kad bude morao da ga ostavi ili da jednostavno posveti pažnju nekom drugom, nadrljao je... po mom mišljenju. A i za dete to nije dobro.

Svako će dete pokušati da zapoveda, svako će tražiti nemoguće, a na vama je da odvojite jednu fazu od onoga što vašem detetu može postati karakter.

Meni se jako dopada kad dete ima svoj stav. Kad hoće ovo ili ono... pa nisam rodila mašinu koja će me slušati i salutirati mi... volim kad ih vidim da su znatiželjni i uporni, ali isto tako mislim da se razgovorom, odlučnim tonom i doslednim držanjem do svega onoga što mu kažemo i objašnjavamo može dosta toga postići. A svako od nas zna šta je razumno ili ne. Ili bi bar svako trebao da zna

Znači, mnogo mnogo strpljenja, mnogo je to lekcija, treba to sve popamtiti šta zašto kad i kako ne mogu ovo ili ono kad sam mali. Mnogo razumevanja i mnogo objašnjavanja i razgovora. Dogovor je sve

Po cemu mozete da zakljucite da je dete razmazeno ?Koje su to glavne karakteristike razmazene dece ? Po meni su to deca koja jednostavno ne znaju za rec:"Ne"!

Nisu to deca koja ne znaju za reč "Ne". To su roditelji koji ne znaju to "Ne" da sprovedu do kraja

[Sladja26]

i ja sam misljenja da su roditelji krivi ako je dete razmazeno. Jer dete je kao prazan list papira kad se rodi, a na nama roditeljima je, da taj papir "ispisemo". NAravno da uz to dolazi i delom, karakter deteta, i okolnosti pod kojima uzrasta dete... Ali na nama je da ih vaspitavamo da ne budu razmazeni. Razamzena deca (po mom misjenju) su ona, koja neznaju za rec ne od strane roditelja.
Moja malena (sad ce 3 godinice) naravno pokusava da dobije sve pa pokusa i sa plakanjem, ali ja sam ta koja joj to nesme propustiti. Mi kao roditelji moramo biti konsekvetni. Naravno svako ima svoje metode.