Đak prvak

[Mish]

Polazak u školu veoma je bitan za svako dete, a često je prvi kontakt s školskom atmosferom presudan jer, smatraju psiholozi, od njega zavisi uspešnost celokupnog daljeg školovanja. Specijalista razvojne psihologije i psihopatologije u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja "Novi Sad" Suzana Lalović-Zekić objašnjava kako roditelji mogu pomoći detetu da lakše prebrodi sve one teškoće na koje će naići posle 1. septembra. Po njenim rečima, roditelji moraju biti opušteni jer je reakcija deteta na školu preslikana reakcija roditelja. Ako majka ili otac pokazuju znake uznemirenosti, dete će reagovati na isti ili sličan način. "Dete ne treba plašiti školom, ali školu ne treba ni idealizovati. Njemu treba predočiti kakve ga sve obaveze očekuju, te koji su najbolji načini za prevazilaženje budućih prepreka. U stanu ili kući, detetu se mora obezbediti prostor gde će svakodnevno raditi domaće zadatke i učiti", napominje Lalovićeva.
Roditelji često kažu "imamo domaći", ili "radimo domaći", što je, prema njenim rečima, potpuno pogrešno. Dete samo treba da uči i radi domaći, a roditelji su tu samo kao podrška i pomoć ako nešto ne razume. "U školu ide dete, a ne roditelj. Pogrešno je sesti kraj deteta i raditi s njim domaći zadatak. Roditelj treba da kontroliše da li je njegovo dete uradilo domaći i kako je spremilo školsku torbu, ali ne i da mu rešava domaće zadatke", dodaje ona.
Lalovićeva savetuje da pred dete treba postaviti realna očekivanja, a ne tražiti da bude savršeno i da ima sve petice. Ono treba da ispunjava svoje obaveze, a roditelji moraju biti spremni na to da prihvate i neke poteškoće i neuspehe. "Ukoliko roditelj kritikuje dete, to se mora odnositi na njegovo ponašanje, a ne na ličnost. Dakle, detetu ne treba reći da je glupo, nesposobno, da od njega nikad ništa neće biti, već mu staloženo treba saopštiti da nije uradilo nešto onako kako treba, ubediti ga da može i bolje, ukazati mu na greške i pomoći mu da ih ispravi", savetuje Lalovićeva.
Novi problemi mogu nastati na prelasku iz četvrtog u peti razred. Za dete je stresno kada od učiteljice dođe do nastavnika jer je suočeno s više predmeta i različitim nastavnicima. Neke od tih nastavnika dete će viđati jednom nedeljno, a neke svakog dana. Osim toga, do četvrtog razreda učenje je značilo uraditi domaći, a od petog se svakog dana moraju učiti nove lekcije. Dete koje nije razvilo radne navike redovnog učenja lako se može izgubiti u količini gradiva koje treba da usvoji, naročito ako se zbog neredovnog učenja gradivo počne gomilati.
(GL)
U petak sam u mom omiljenom kafiću posmatrala ponosnu porodicu za stolom pored. Starija ćerka je imala žutu maramu oko vrata.
I bili su mi mnogo slatki.
Pretpostavljam da se pripramaju i deca i roditelji za polazak deteta u školu.
Kako su tekle vaše pripeme? I ko ima veću tremu? Ko je najponosniji?
Da vas čujemo...

[lav71]

...moj mlađi sin polazi danas u prvi razred... ...ali ja ne brinem, znam da je na mene... ...zato se bivša ubi od nerviranja...

[Kal_el]

Moja mala polazi u 4.gimnazije i ako nije djak prvak uzbudjenja su velika ...
Treba opet obiçi sve te nastavnice i sredjivati izostanke i loşe ocene

[SQUAW]

Jutros ga ispratih u peti Sad sam nestrpljiva, jedva čekam da čujem utiske. Videćemo kako će se snalaziti, do sad je bilo dobro.

Roditelji često kažu "imamo domaći", ili "radimo domaći", što je, prema njenim rečima, potpuno pogrešno.

Kažem kao i "idem na ekskurziju", al' ostanem kući mame mi, ide sam. Pa tako i sa domaćim zadacima. Sve radi sam, na tome sam uvek insistirala, a tu sam da pomognem, objasnim, ispitam...

[Najgora]

Dva Najgora đaka su preživela prvi dan ali je zato njihova mama kad je videla sastav učenika u razredu i učiteljicu
Ako ovo preživim pričaću....

[TVO.JA_]

Da...i moj đak prvak danas ,prozivka prvaka u 13h!
Jedva čekamo
Pod stresom sam ,o utiscima ću malo kasnije,kad se vratimo!

[memento]

Dosta ranije, dok sam živeo u Herceg Novom, odmah po preseljenju upišem najstarijeg sina u, čini mi se, treći razred osnovne škole koja se nalazila podno manastira Savine. Prvi dan škole prošetam ispred njega, jer je za njega grad bilo potpuno nepoznat. Dok sam čekao da se završi nastava, slušao sam razgovor dvojice ponisnih tata čiji su sinovi bili upravo đaci prvaci. I dok je jedan dosta realno govorio o svom sinu i kako malo strepi za njega, iako dete zna da čita i piše štampana slova, ali i da misli da je to nedovoljno, jer su programi u školama danas drugačiji nego pre i sve tako pomalo oprezno. Međutim drugi je bio kategoričan:
- Ma kakvi! Moj doduše ne zna ni jedno slovo, ali po ostalom moga bi odmah u četvrti razred. Očiju mi!

Nisam uopšte posumnjao da je baš tako.

[DrinChe]

Sa srećom tate i mame i neka klinci srećni u školu ulaze, a zadovoljni izlaze. Deluje kao nemoguća misija, a nije.

[Savannah]

Peti razred nam je za sada uzbudljiv i bas rado ide u skolu. Voli nastavnicu. Ove godine planiraju razmijenski program sa skolom u Berlinu tako da cemo mi nase klince slati tamo dva tjedna, a oni nama svoje amo u Ameriku dva tjedna. Roditelji su nervozni, a klinci naravno jedva cekaju. Svako dobro vasim skolarcima!