Dečija histerija

[makilli]

Verovali ili ne,nisam mogla da poverujem svojim ocima kada me je moja devojcica dovela do granice tolerancije(tj.tacke kljucanja) svojim histerisanjem od pre par dana... Iako ima "samo" 15 meseci,uspela je da me izbaci iz takta za 15 sekundi... Nedavno sam,pri poseti pedijatru,postavila isto pitanje,na koje sam dobila odgovor da je ponekad dobro i istuci dete i da na takve ispade ne treba obracati paznju jer bi upravo time dete dobilo zeljenu reakciju od strane roditelja.Hm,...probala sam da ne obracam paznju,ali se na kraju zacenila od placa pa sam morala da joj stavim do znanja da primecujem...Naravno da nije dobila to sto je zelela u datom trenutku,ali koji je "lek" za ovakva stanja?Jedan od mojih je da joj odvucem paznju necim drugim,a kada se kasnije smiri,probam da "objasnim" kako ne moze uvek dobiti sve sto naumi... Kakva su vasa iskustva?

[goldie]

Evo mojih licnih iskustava. Naime, mama mi je pricala da kad sam imala 2-3 godine i nesto sam htela da imam a nisam mogla... uglavnom ja sam histericno legla na pod i pocela da se valjam i histerisem i placem. To mi je bilo prvi put da sam to uradila i tad sam dobila batine i kaze mama da vise nikad nisam to uradila. Tako da batine i nisu lose nekad. Evo ja se ne bunim sto me je tad istukla.
Naravno potpuno sam protiv bezrazloznih batina. Evo cula sam primer da je dete ispustilo vazu i polomila je i dobilo je batine zbog toga. Recimo to je totalno glupo. To moze svakom da se desi zaista slucajno. Ali ako je dete bezobrazno i radi neke stvari namerno i za inat e onda tu treba obratiti paznju. Ne kaze se dzabe "Batina je iz raja izasla".

A tvoje dete ima samo 15 meseci, posto jos nemam decu nemam osecaj koliko je to dete i koliko je svesno svega. I nisam sigurna da li je dobro tako malo dete tuci. To moraju neki iskusniji da kazu.... Naravno kad kazem batine, ne mislim na kaiseve, toljage i ostale stvari, nego onako malo po guzi rukom. To nije strasno. Cisto da se zna ko je glavni i ko koga slusa. Oduvek me je uzasavalo koriscenje nekih predmeta u te svrhe.

[Lady S]

Svaki roditelj će se uzrujati kad njegovo dete počne da vrišti. Ono što ne znaju svi jeste da u nekim situacijama dečje vrištanje treba jednostavno ignorisati, ma koliko to moglo da zvuči nehumano.

Naravno, ne mislimo na bilo koju situaciju kada je dete povređeno, kada vrišti zbog bola, kada mu je neophodna pomoć. Ipak, veliki broj dece između treće i pete godine starosti sklon je povremenim napadima besa. Ti napadi besa često su praćeni vrištanjem, bacanjem na pod, ili se dete uhvati za zid i vrišti. A, barem koliko vi možete da vidite, nije mu ništa - nije se udarilo, nije se povredilo, ništa mu se nije desilo.

Stručnjaci kažu da su u ovom uzrastu ovakvi napadi besa sasvim normalna pojava i da se ne treba uzrujavati oko toga. Dete nije povređeno i nije mu potrebna pomoć, zapravo, ovakav histerični napad je najbolje ignorisati. Neki roditelji ne mogu da se suzdrže, pa odmah prilaze detetu, pitaju ga šta mu je, šta hoće, i onda mu povlađuju u svemu što traži, ne bi li se smirilo. Takvo ponašanje je greška; sve što se time postigne jeste da dete zaključi da je vrištanje veoma efikasan način da dobije sve što poželi. Roditelji koji ovako postupe postanu robovi hirova trogodišnjaka (četvorogodišnjaka, petogodišnjaka - nekada se vrištanje i dreka nastave i nakon pete godine, ako dete zaključi da mu je to od koristi).

Šta učiniti kad mališan dobije histerični napad? Ako je dete zdravo, ako ste videli da nije povređeno, ignorišite njegovu histeriju. To je samo faza kroz koju prolazi, a ako tu fazu pravilno tretirate, to jest, ignorišete napade histerije, dete će s vremenom samo od sebe prestati. Znamo da to nije uvek lako, naročito ako su prisutni i drugi ljudi, ali ako jednom popustite, dete će izvoditi svoj "šou" svaki put kad nekog ima u blizini i očekivati da udovoljite svemu što mu padne na pamet.

(sa neta)

[SQUAW]

Desilo se par puta da je bio besan, ali daleko od slike sa vrištanjem i bacanjem i to je trajalo kratko jer mu je odvučena pažnja i tome što radi nije dato na značaju. Skoro će svako dete to pokušati, jer ne mogu da smisle ništa bolje kad su besni, ali od roditelja samo zavisi da li će ovakve situacije imati svaki dan, naravno ako je dete zdravo

[Sokica]

Imala sam i ja sa mojim momcima takvih trenutaka,kada prosto nisam znala kako da odreagujem. Uglavnom sam im skretala pažnju na nešto drugo,a kad to baš i nije ''palilo'' , onda bi jednostavno pustila da se celokupna histerija završi pa bi onda porazgovarala o tome. Jedna bitna stvar je da nikad nisam popuštala da bude po njihovom jer to njihovo histerisanje i bacanje je bilo uglavnom isterivanje nekih njima bitnih stvari da vide do koje granice mogu da idu... I ta faza isterivanja po svome je trajala vrlo kratko,jer su uvideli da sam dosledna uvek u reagovanju prema takvom ponašanju...

[Zvonchica]

Danas smo se gadno posvađali pLdonja i ja. Toliko me je izvukao iz takta da sam mislila da će dobiti batina kako nikad nije. Počeo je da histeriše u zadnje vreme. Razbesni se kad mu nije po volji pa legne na pod i tako ležeći vrišti. Nekad ga samo ostavim tako a nekad mu skrenem pažnju nečim drugim.
Ali danas je uradio nešto što prevazilazi sve mere. U toj histeriji, sedi mi u krilu, ja pričam i pokušavam da ga smirim a on meni lupi tri šamara! A jok.. tu prestaje pričanje. Plakali smo zajedno.
Za to sam, da se prvo priča, priča, priča... svejedno što još nije ni dve godine napunio, razume sve vrlo dobro. Ali ni batine neće da mu naškode.

[Marijana Rajic]

moj stariji je imao izlive besa pa je udarao glavom od zid...uvek sam pokusavala da ga zastitim,sad mi odgovara na moje kritike.zao mi ga da ga bijem.mladji je eksplozivan na mene .isto tako legne na pod i lupa glavom kad mu sve ovce nisu tu,ja ga pustim,posle place jer se udario.kad je besan zna i da me sopi,ali kontam nezna on jos sta je to pa ga i ja malo po ruci samo da mu dam do znanja da se to nesme.

[Mopiell]

Goga kaže: Svako dete će isprobati granice - ''dokle može da ide''. Jedan od načina je i besno ( ljutito ) ponašanje, ne bi li došlo do željenog cilja.

da, i ja na to mislim. eto, mi smo danas "preziveli" prvi napad histerije. ima osam meseci i mislim da je u fazi provere do kojih granica sme da ide. tako je sladak, pipika moj mali. ako mu nesto ne dopustim (samo zbog njegove sigurnosti) ukruti telo, i baci se nazad. suprug je malo glasnije viknuo njegovo ime, na sta je napravio najsladji izraz lica. znate ono, kad se usne iskrive prema dole. bio je tako sladak da mi je doslo da ga pojedem. ali kad je video da nema reakcije koju je ocekivao, prestao je sa histerijom. danas je sve ovo ponovio par puta. neka, i treba. treba da shvati kakvo je ponasanje dozvoljeno a kakvo nije. ovo je samo korak prema njegovom "ja". sad je shvatio da zna i da se buni.

[jovuk]

Dobro sam upoznata sa ovom temom obzirom da sam i majka i vaspitac.
Nekad treba dobro razmisliti pre nego sto se odreaguje.Najlakse je na bes odgovoriti iso tako,ali tu ne lezi resenje za ovaj problem.Svako dete je drugacije i nema univerzalnog resenja problema,a tako bi bilo dobro da znamo sta u datom momentu treba da radimo,pogotovo kad se nadjemo u nekoj guzvi, i bas sve oci su uprte u nas i naseg princa(princezu) koji vristi.

[biterlemon]

Decija histerija je normalna pojava u razvoju deteta, negde do cetvrte godine.
Prema tome to nije sramota i nije stetna. Izazvana je nesposobnoscu deteta da suceljava svoje zelje i mogucnosti.

Jedno malo bice od godinu, dve je previse slozena pojava da bi se moglo stereotipizirati.

Kada pretera u krsenju NE, naravno treba je malo i istuci (pr. legne na trotoar, prestaje da hoda nasred pesackog prelaza, zeli po svaku cenu da nacini stetu sebi ili drugima...)

Ipak jedini pravedan lek je objasniti detetu posledice svog delovanja i ukazati na mogucnost postizanja uspeha (ljubavi, ljubavi i ljubavi uz mnogo spontanosti).

Histerija prestaje zavrsetkom prvog stepena razvoja decije psihe, tj. uoblicavanjem sopstvenog ``JA`` kao clana uzeg drustva.
Ona prestaje kao i nocno piskenje u krevet, cuclanje prsta, kakanje u pelenu i sl... Spontano, lagano, ne zamarajuci ni dete, a ni roditelje...