Molitva

[eki123]

1. Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo,
2. Milostivog, Samilosnog,
3. Vladara Dana Sudnjeg.
4. Samo Tebi se klanjamo i samo od Tebe pomoć tražimo!
5. Uputi nas na Pravi Put,
6. na Put onih kojima si milost Svoju darovao,
7. a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!

Primijetno je da je Fatiha podijeljena na tri cjeline:
a) Iznosi se pohvala Bogu Dragom Koji je Gospodar svjetova, Milostivi, Samilosni, Vladar Dana Sudnjeg.
b) Izriče se priznanje i spremnost na robovanje samo Njemu i oslanjanje samo na Njega u punom smislu te riječi.
c) Upućuje se molba kojom se traži usmejerenje i vođenje Ispravnim Putem do Najvrejednijeg Cilja. Taj Put je opisan i pozitivnim i negativnim primjerom.
(4) Sunnet je prije učenja Fatihe, kao dove, proučiti i salavat na Pejgambera, jer nam je on ostavio u amanet da prije svake dove, pored pohvale i zahvale Bogu Dragom donesemo i salavat na njega.[7]
(5) Lijepo je na kraju Fatihe, jer je dova, kazati Amin (Bože Dragi, Ti se odazovi ovoj našoj dovi). Ovo se temelji na Pejgamberovim riječima: Meni je dano “Amin” u namazu i dovi, što prije mene nikome, izuzev Musau, nije dano. Jer, dok je Musa upućivao dovu, Harun je govorio “Amin”. Zato i vi završavajte svoje dove s “Amin” da bi vam ih Allah uslišao![8]
*
Valike se blagodati u Fatihi nalaze:
- Ona nas potsjeća da imamo Gospodara Koji je Milostiv[9] i Samilostan ali i Onaj Koji će na Sudnjem Danu svakome njegov dunjalučki trud pravedno vrednovati i za to mu plaću dati. Time upozorava da je apsolutna vlast samo u Njega a da je svaka dunjalučka vlast prolazna i relativna te da dunjalučki vladari o tome moraju misliti.[10]
- Ona iz nas izvlači priznanje i spremnost da se bespogovorno pokoravamo Njemu, Jedinom Koji zavrjeđuje da Mu se bude bespogovorno pokoran, i da od Njega molimo pomoć u svijetu u kojem su vrijednosti poremećene, u kojem je čovjek obescijenjen, u kojem je Istina konstantno na udaru.[11]
- Ona definiše Pravi Put kao Put kojim su kroz dugu povijest čovječanstva ponosno hodili Božiji pejgamberi, iskreni ljudi, šehidi i dobri, a od nih nema vrjednijih kategorija ljudi. Istovremeno opominje da to nije put onih koji su vrijednosni kompas nerazumno odbacili pa sada lutaju i ne mogu da se vrate na Put, pri tome uvijek iznova izazivajući Božiju srdžbu protiv sebe.
- Ona nas uči kako trebamo imati osjećaj za zajedništvo jer Boga Dragog molimo za uputu svih nas a ne samo nekog od nas kao pojedinca. Time nas ona uči zajedništvu, džematu i odanosti saffu mu’mina.
Za ovo vrijeme u kojem vlada savremena idolatrija Fatiha je sretna forma iskaza kojim možemo na najbolji način od Boga Dragoga zamoliti ono što je čovjeku svih vremena najpotrebnije – ispravna orjentacija u prostoru, vremenu, okolnostima. Prisjetimo se da je ona objavljena u Mekki, u vremenu i uvjetima vrlo teškim za razumijevanje i prihvatanje Istine.
Kada su ‘Ata-a upitali: “Kada je objavljena Fatihatu ’l-Kitab?”, on je rekao: “Objavljena je u Mekki, u petak, kao čast kojom je Allah počastio Muhammeda, a.s. Kada je Džibril s njom sišao, Muhammedu, a.s., uz nju je bilo sedam hiljada meleka.”
Prenosi se da je neka karavana stizala Ebu Džehlu iz Šama s velikim imetkom. U njoj je bilo sedam kolona. Resulullah, s.a.v.s., je, sa svojim ashabima, gledao u nju. Većina ashaba su bili gladni i neodjeveni pa je Vjerovjesnik, s.a.v.s., pomislio o potrebi svojih ashaba a objavljeno je: Mi smo ti objavili sedam ajeta koji se ponavljaju...[12] tj. umjesto sedam karavana Ebu Džehla, koji ne gleda u ono što smo Mi tebi darovali i pored uzvišenosti tog Dara, pa ni ti nemoj gledati u ono što smo Mi njemu darovali u vidu dunjalučkih bezvrijednih darova. Pošto je Allah znao da njegova želja nije bila zbog sebe nego zbog ashaba kazao je: i ne budi tužan zbog njih...[13] a naredio mu je nešto čija je korisnost veća od korisnosti imetka rekavši: a prema vjernicima blag budi...[14] jer tvoja blagost je bolja za njihova srca od onoga što je njima drago.
Alejhisselam je kazao: Da je (Fatiha) bila u Tevratu ne bi se požidovio Musaov narod, da je bila u Indžilu ne bi se pokrstio Isaov narod, da je bila u Zeburu ne bi bio izobličen Davudov narod. Kada god je musliman prouči Allah mu dadane negradu kao da je cijeli Kur’an proučio i dao sadaku svakom mu’minu i mu’minki.”
...
Od Huzejfe, r.a., se prenosi da je Alehisselam kazao: Jednom narodu će Allah poslati kaznu kao konačnu odredbu pa će neko od mektebske djece proučiti El-Hamdu lillahi rabbi’l-‘alemin, a On će to čuti i sebebom toga će podići ‘azab četrdeset godina./[15]
*
(6) Svjesni Velike vrijednosti ove sure učimo je sa puno skrušenosti (hušua) u srcu, jer je skrušenost duša dove! Bez nje ona je mrtva forma koja ne stiže dalje od dometa glasa kojim se izriče.


[1] Obojica se pozivaju na Sujutijev Itkan, 1/10 s tim da Karić upozorava da ima i drukčijih mišljenja usmjeravajući našu pažnju prema djelu Tadž, IV, Istanbul, 1962., str. 276.
[2] Edeb ćemo razumijevati kao pravila islamskog ponašanja. Ta pravila ćemo u tekstu Komentara obilježavati rednim brojevima u zagradi.
[3] Ta naredba je sadržana u ajetu: Kada hoćeš da učiš Kur'an zatraži kod Allaha zaštitu od šejtana prokletog! (En-Nahl, 98.)
[4] Ismail Hakki u Ruhu'l-bejanu, 1/4, navodi činjenicu da šejtan pripada svijetu džinna i tim povodom iznosi ovu hikaju: «Priča se da je Imam El-Gazali (Muhju's-sunne – obnovitelj Sunneta, 1058-1111) bio muftija i ljudima i džinnima. Jednog dana upitao je džinne o aktuelnim događajima. Kazali su mu da Ez-Zamahšeri (1075-1144) piše tefsir i da je došao do pola knjige. Tražio je od njih da mu to donesu i oni su mu donijeli. On je prepisao sve što je onaj do tada napisao a oni su original vratili na svoje mjesto. Kada mu je došao Ez-Zamahšeri vidio je kod njega onaj prepis pa se začudio i zbunio. Kazao je: 'Ako bih tvrdio da je ovo moj rukopis, pa ja sam svoj rukopis sakrio i niko ga, osim mene, još nije vidio – odakle onda ovaj? Ako ustvrdim da nije moj podudarnost izraza i značenja, forme i redoslijeda je, u ovom dijelu knjige, toliki da je to razumu neprihvatljivo!' Tada je El-Gazali kazao: 'Ovo je prepis tvog djela. Do nas su ga donijeli džinni!' Ez-Zamahšeri je do tada negirao da postoje džinni a na tom sijelu (medžlisu) je priznao da su džinni stvarnost.» Ismail Hakki ovdje napominje da taj događaj nije dokazom da džinni poznaju gajb.
Hakki navodi i drugi slučaj gdje kaže: «Priča se da je Ebu Se'id el-Harraz, k.s., usnio Iblisa i htio ga udariti štapom. Iblis mu je rekao: 'O Ebu Se'id, ja se ne bojim štapa nego se bojim zraka sunca spoznaje kada se pojave na nebu srca onoga što je Allaha spoznao!'
Hakki, 1/5, navodi kako neki smatraju da je traženje pomoći protiv šejtana pokazivanje straha od nekog ko nije Allah a to kvari robovanje samo Allahu (ubudijjet). Mi tvrdimo da smatrati neprijatelja neprijateljem je potvrđivanje ljubavi (mehabbeta) prema Prijatelju, da je bježanje od onoga ko nije Allah Allahu upotpunjavanje 'ubudijjeta, da je izvršavanje Allahove zapovijedi iskazivanje pokornosti (ita'ata), te da je bojazan od onoga ko se ne boji Allaha pokazivanje skromnosti. Kaže se – ja se bojim Allaha, tj. bojim se Njegove kazne i Njegove srdžbe; bojim se onoga ko se boji Allaha, tj. bojim se njegove dove; i bojim se onoga ko se ne boji Allaha, tj. bojim se njegovih loših postupaka!»
Hakki, 1/6, navodi da Iblis, proklet da je, svakog dana u svojoj ruci podigne dunjaluk pa rekne: «Ko će kupiti ono što mu štetu nanosi a korist ne pribavlja, što ga u brige baca a ne olakšava mu?» «Hoćemo mi!», reknu dunjalučari, a on kaže: «Nemojte žuriti, dunjaluk je pun mahana!» «To nam nije bitno!», odgovore oni. On onda kaže: «Njegova cijena nisu dinari nego vaš udio u Džennetu. Ja sam ga kupio uz četiri stvari – Allahovo prokletstvo, Njegovu srdžbu, Njegovu kaznu i Njegovo prekidanje veze sa mnom, a za njeg sam dao Džennet!» Oni reknu: «To sebi možemo dopustiti!» On rekne: «Želim da mi omogućite da na tome zaradim a to je da svoja srca priviknete na njeg tako da ga nikada ne ostave!» «Pristajemo!», reknu oni i uzmu ga. Tada šejtan rekne: «Ja loše li trgovine!»
Hakki, 1/6, navodi i ovo: «Priča se da je neki Horasanac otišao u Irak. Tamo je posjećivao jednog od tamošnjih alima. On ga je naučio četiri hiljade hadisa iz riznice Pejgamberove mudrosti. Kada je namjeravao vratiti se u svoj zavičaj zatražio je za to izun od svog profesora. Profesor mu tada reče: 'Podučit ću te nečemu što će ti koristit više od onih hadisa.' 'A šta je to?', upita učenik. Onaj ga upita: 'Ima li Iblisa u Horasanu'' 'Ima!', odgovori učenik. 'Navraća li vas na zlo?', upita profesor, a učenik odgovori: 'Navraća!' 'Pa kako vi reagujete na njegove vesvese ?’, upita profesor, a učenik veli: ‘Mi ih odbijamo!’ ‘A ako se ponove?’, pita profesor, a učenik odgovara: ‘Mi ih opet odbijamo!’ Tada profesor reče: ‘Kada vas Allahov dušmanin počne uznemiravati i uzimati vam vrijeme koje provodite u pokornosti Allahu nemojte trošiti dragocjeno vrijeme odbijajući vesvese nego prema njemu postupite onako kako stranac postupi prema psu nekog pastira – zatražite pomoć od Allaha jer šejtan je jedan od brojnih pasa od čijih spletki i zala od Allaha molimo pomoć da nas zaštiti!’ ”
[5] Kazao je: E tako mi dostojanstva Tvoga, sigurno ću ih sve na stranputicu navesti, osim Tvojih među njima robova iskrenih!
[6] Ovaj hadis iznose autori Sunena. Vidi: Es-Sabuni, Safvetu 't-tefasir, Bejrut, 1981. 1/9 Većinu stavova drugih mufessira ćemo preuzeti od Es-Sabunija.
[7] Vidi: En-Nevevi, Rijadu's-salihin, hadis br. 1404.
[8] Vidi: Tefsir Ibn Kesir, (skraćeno izdanje) prijevod na bosanski jezik, Sarajevo, 2002. str. 35. Hadis se prenosi od Enesa.
[9] Hakki, 1/14, navodi kako se prenosi od Zunnuna, k.s., da je ispričao: «Neka mi je čežnja srce obuzela pa sam izašao na obalu Nila. Vidio sam akreba kako negde žuri. Počeo sam ga slijediti. Došao je do žapca koji je bio na obali i popeo mu se na leđa, a ovaj ga je prenio preko Nila. Ja sam se ukrcao na čamac i slijedio ga. Žabac se iskrcao i požurio prema mladiću koji je spavao. Kada su se približili mladiću žabac i akreb su navalili jedan na drugoga i izujedali se, te oba uginuli. Spavač je ostao pošteđen.»
[10] O ovome Hakki, 1/16, iznosi slučaj: «Priča se da se jednog dana perzijski kralj Enuširvan pri lovu odvojio od ostalih ljudi i završio u nekom vrtu. Dječaku koji je bio tu on je kazao: 'Daj mi jedan nar!' Dječak mu ga je dao a on je iz njegovog sjemena iscijedio mnogo soka kojim je ugasio svoju žeđ. To ga je začudilo. U sebi je odlučio uzeti vrt od njenog vlasnika. Kada je zatražio drugi nar taj je bio gorak sa sasvim malo soka. Pitao je dječaka o tome a on je odgovorio: 'Možda je vladar odlučio da učini zulum!' Vladar se u srcu pokaja. Zatražio je drugi nar i vidio da je mnogo bolji od onog prvog a dječak mu reče: 'Možda se vladar pokajao!' Enuširvan se tada osvijstio i potpuno pokajao za zulum. Ime mu je ostalo čuveno po pravednosti...Čak se prenosi od Resulullaha, s.a.v.s. da je, s ponosom, isticao: 'Rodio sam se u vremenu pravednog vladara!' misleći, kako tvrdi mufessir El-Fenari, na ono svijetlo doba Enuširvanove vladavine.»
[11] Hakki, 1/20, kazuje: «Priča se o Sufjanu es-Sevriju, r., da je imamio ljudima na akšam-namazu pa kada je izgovorio Ijake na'budu ve ijjake neste'in (Samo Tebi se klanjamo i samo od Tebe pomoć tražimo!) pao je u nesvijest. Kada se osvijestio pitali su ga za to, a on je odgovorio: 'Pobojao sam se da mi se ne kaže: 'Pa zašto onda ideš na vrata ljekarima i vladarima?!'»

[duga12]

Molebni kanon svetom kralju Stefanu Dečanskom

YouTube - Serbian Orthodox Music/ The Glory Of...

[itebejac]

Gospode, nek budem sredstvo Tvog mira,
da na mesto mržnje nosim ljubav,
gde je uvređenost, da nosim oproštaj,
gde je raskol, da unesem razumevanje.
gde ima greške, da donesem istinu,
gde ima sumnje, tamo veru,
gde je beznađe, da donesem nadu,
gde je tama, tamo svetlo,
a gde je tuga, tamo sreću.

Da ne tražim utehu, nego da ja tešim druge,
da ne tražim razumevanje, nego da ja razumem druge,
da me ljudi ne vole, nego da im ja pružim ljubav.

Jer kad dajemo, onda dobijemo,
kad praštamo, onda nam se oprašta,
a kad umiremo, onda se rađamo na večni život!

[duga12]

JUTARNJE MOLITVE

Ustavši od sna, padamo pred Tobom, Blagi, i uznosimo Ti andjelsku pesmu, Gospode: svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom.
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu;
Iz postelje i sna podigao si me, Gospode; um moj prosveti i srce, i usne moje otvori da Te slavim, Sveta Trojice; svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom. I sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.
Sudija će doći iznenada, i otkriće se svačija dela, no sa strahom molimo u ponoći: svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bodorodicom.

MOLITVA SV. MAKARIJA

Bože, očisti me grešnoga, jer nikakvo dobro ne učinih pred Tobom, nego me izbavi od zla, i neka bude u meni volja Tvoja, da neosudjeno otvorim svoja nedostojna usta i proslavim Tvoje sveto ime, Oca i Sina i Svetoga Diha, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.

MOLITVA DRUGA ISTOG SVETITELJA

Ustavši od sna, ponoćnu pesmu prinosim Ti, Spasitelju, i padajući pred Tobom vapijem Ti; ne dopusti da zaspim u grehovnoj smrti, nego me obaspi milosrdjem Ti koji si se dobrovoljno raspeo, i pohitavši podigni mene koji u lenosti ležim, i spasi me u bdenju i molitvi, i posle noćnog sna zablistaj mi dan bezgrešan, Hriste Bože, i spasi me.

MOLITVA TREĆA ISTOG SVETITELJA

Ustavši od sna, Tebi pribegavam Vladaru čovekoljubivi, i milosrdjem Tvojim polazim na dela Tvoja. Molim Ti se, pomozi mi u svako doba u svakoj stvari, i čuvaj me od svega rdjavog u svetu, i od djavolske brzopletosti, i spasi me, i uvedi u Tvoje večno carstvo. Jer Ti si moj stvoritelj, i svakoga dobra promislitelj i podatitelj, i u Tebe je sve uzdanje moje, i Tebi slavu uznosim sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.


MOLITVA SVETOM VASILIJU OSTROŠKOM


Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.

[duga12]

"Molite se bez prestanka", naredjuje apostol. Unutrasnja molitva, ona je trud samoga coveka. Jer kroz molitvu se covek priblizava srcem Gospodu, a pali duhovi gledaju da ga vezu za bilo kakav ovozemaljski predmet.

U molitvi prvenstveno treba da se ima paznja. Bez paznje molitva ne vredi nista, ali ako se sasvim ostavi, onda je jos teze. Znaci - trud! Ali, mi stalno skrecemo paznju na nesto drugo. Sveti Oci su se molili da ih Gospod izbavi od zaborava molitve.

Pored radne, postoji i blagodatna molitva. Ona se dobija kao dar od Gospoda. Videci nas trud da zelimo svim bicem svojim da se sjedinimo sa Njim, odbacujuci sve ovosvetske zelje, On nas ociscava postepeno od briga ovoga sveta, od privezanosti za zemaljske stvari, dovodi dusu u smirenje i prostotu, da ne prima k srcu uvrede, nego sta god se desavalo da se smirava. Znaci, postepeno se ociscava dusa da primi bozanski oganj da bi se neprestano molila Duhom Svetim.

Otac Tadej o molitvi

[duga12]

Molitva za bolesne


(podrazumeva davanje imena dotične osobe
za pominjanje na Sv. Liturgiji)


Vladiko Svedržitelju, Sveti Care, Koji urazumljuješ i ne usmrćuješ, Koji klecajuće utvrđuješ i oborene uspravljaš i telesne muke čovekove otklanjaš, molimo se Tebi, Bože naš, slugu Svoga (ime bolesnika) koji boluje, poseti milošću Svojom. oprosti mu svako sagrešenje voljno i nevoljno. O, Gospode, izlečujući silu Svoju sa Nebesa pošalji, prikosni se tela njegova, ugasi groznicu, ukroti strast i svaku bolest koja se krije u njemu, budi Lekar sluge Svoga (ime bolesnika) podigni ga sa postelje bolesničke i sa odra stradanja njegovog i daruj ga isceljenog Crkvi Svojoj, da blagougađa Tebi i tvori volju Tvoju. Jer Tvoje je da nas miluješ i spašavaš, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

[duga12]

MOLITVE PRE SPAVANJA

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Amin.

Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.

Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni pomiluj nas (triput).

Slava Ocu i Sinu i svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj! (triput)

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i uvekove vekova. Amin.

Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer mi grešnici nemajući nikakvog opravdanja, Tebi kao Vladaru prinosimo ovu molitvu: pomiluj nas.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu,

Gopspode, pomiluj nas, jer se u Tebe uzdasmo; ne gnevi se jako na nas, niti pominji bezakonja naša, nego i sada kao milostiv pogledaj i izbavi nas od neprijatelja naših; jer si Ti Bog naš, i mi smo ljudi Tvoji, svi smo delo ruku Tvojih, i ime Tvoje prizivamo.

I sada i uvek i u vekove vekova. Amin

Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda: jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga.

Gospode pomiluj! (dvanaest puta)

Bože večni i Care svakog stvorenja, koji si me udostojio da doživim do ovoga časa, oprosti mi grehe, koje učinih, ovoga dana delom, rečju i mišlju. I očisti, Gospode, smirenu dušu moju od svake prljavštine tela i duha. I daj mi, Gospode, da mi san ove noći prođe u miru, da bih ustavši sa skromne postelje, ugađao presvetom imenu Tvom u sve dane života svoga, i pobedio telesne i bestelesne neprijatelje koji vojuju na mene. I izbavi me, Gospode, od sujetnih pomisli i rđavih želja koje me prljaju. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekova vekova. Amin.

Gospode Bože naš, što sagreših ovog dana rečju, delom i mišlju, oprosti mi kao blag i čovekoljubiv. Podari mi miran i tih san; pošlji mi svoga Anđela čuvara koji me zaklanja i čuva od svakoga zla. Jer si Ti čuvar duša i tela naših, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Anđele Hristov, čuvaru moj sveti, i pokrovitelju duše i tela moga, oprosti mi sve što zgreših u današnji dan, i izbavi me od svakoga lukavstva neprijateljskog i protivnika, da ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog; no moli se za mene grešnog i nedostojnog slugu, da mi pokažeš dostojna dobrote i milosti Svesvete trojice, i Matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih svetih! Amin.

Nadanje je moje Otac, pribežište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti, Trojice Sveta slava Ti.

Dostojno je, vaistinu, blaženom zvati Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i preneporočnu i Mater Boga našega. Časniju od heruvima i slavniju neuporedivo od serafima, tebe što Boga-Reč neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu veličamo.

[duga12]

Sveti Teofan Zatvornik o molitvi:

Kako navići sebe na neprekidno molitveno obraćanje k Bogu?
Neophodno je tokom celoga dana prizivati Boga, iz srca, kratkim rečima, u zavisnosti od potrebe duše i tekućih poslova. Bilo šta da počinješ govori, naprimer: blagoslovi Gospode! Završavaš li posao - govori: slava Tebi, Gospode, - i to ne samo jezikom već i osećanjem srca. Ako se neka strast pojavljuje - govori: spasi, Gospode, pogiboh....
Ali, da bi duša počela da tako priziva Gospoda, potrebno ju je unapred primorati da sve čini u slavu Božiju - svako svoje delo, veliko i malo... Pri svakom delu treba da se sećamo Boga, i to ne tek tako već sa strahom da ne učinimo kakvu nepravdu i time ne ožalostimo Boga.
No da bi i to, delanje svega u slavu Božju, duša ispunjavala kako treba, potrebno ju je ustrojiti od ranog jutra, pre nego što čovek izađe na posao svoj, na svoje delanje do večera.