Pouke iz Novog zaveta

[ispravka]

Matej,25.gl.:

1. Tada će biti carstvo nebesko kao deset djevojaka, koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.
2. Pet od njih bijahu mudre, a pet lude.
3. I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.
4. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojima.
11. A poslije dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.
12. A on odgovarajući reče im: zaista vam kažem, ne poznajem vas.

Priča o 10 devojaka doista ima težinu za svakog vernika željnog Carstva. Očito da mnogi ne shvataju danas da Carstvo nebesko nije tek puko učestvovanje u nekoj crkvenoj službi ili članstvo u nekoj crkvi. Carstvo nebesko je uzak put i jedno Otkrivenje. Isus ovde jasno ukazuje da neće svi biti u Carsatvu. Iako on želi sve nas tamo. Ali vidimo da je osnovni zahtev ulje. Ulje koje je u Bibliji uvek simbol Svetoga duha. Kao što je isus više puta opominjao, bez krštenja Svetim duhom vernik ne može krenuti put Neba kao ni letilica što ne može bez goriva u oblake. Bolna je činjenica da mnogi vernici imaju crkvenog duha, ali ne i narečenog Duha iz dela apostolskih 2.gl. 38 i 39 redak. Mudre devojke su prihvatile Isusov uslov i krštene su Svetim duhom. Lude devojke su pak promašile. Priča do kraja ide u raspletu da su lude videć nedostatak ulja za put ka vratima od Carstva molile mudre da im ulje pozajme. No, to je bilo očito nemoguće. Sledio je savet da idu svojim trgovcima i od njih traže ulje-svetoga duha. Ali ni trgovci nisu bili kući. Očito i oni su jurili istu stvar. Trgovci su, na žalost, svi oni crkvari po crkvama koji uče svoje članove da imaju Duha automatski čim su članovi crkve. No Isus opominje da Duh sveti se dobija molitvom i da slede znaci Duha, prorokovanje, govorenje u jezicima, i da tog Duha izričito može dati samo Isus i niti jedna crkva.

Dakle, pouka ove priče je jako ozbiljna i treba je dobro razmotriti.

[ser_gogsy]

Jovan 13:1-17

" Pa kad' sam ja, Gospod i učitelj, oprao noge vama, i vi ste dužni da perete noge jedan drugome"


Samo se jaki usuđuju da budu slabi !
Pre nego što je naš Gospod počeo da pere noge svojim učenicima, On je imao jasnu svest o svom dostojanstvu i položaju - On je znao ko je ! Ako ne bismo znali šta sledi iza ove rečenice, pa kada bi nas zamolili da napišemo nastavak, verovatno bismo napisali ovako nešto : Znajući da mu je Otac sve predao u ruke i da je izašao od Boga i da se Bogu vraća....pozvao je svoje učenike da mu operu noge.
Koliko se samo razlikuje originalna verzija : "Znajući....(Isus) da je od Boga izišao i da Bogu ide, usta od večere i skide gornju haljinu, uze ubrus i opasa se. Zatim nasu vode u lavor, pa poče prati noge učenicima..."
Svest o sopstvenoj veličini je tajna koja je ležala iza njegovog poniženja...jer jedino veliki mogu sebi dozvoliti da "saviju leđa"

Hriščani služe do nogu Boga koji pere njihove noge......

[ser_gogsy]

jevrejima 2:5-18

17. Stoga je bilo potrebno da u svemu bude sličan braći, da bude milosrdan i veran prvosveštenik pred bogom, da okajava grehe naroda. 18. jer, zato što je i sam trpeo kad je bio kušan, može da pomogne onima koji se iskušavaju.

Ne znam kako vi, ali ja što više razmišljam o čudu da je Bog uzeo na sebe ljudsko obličje, sve više želim da se bacim pred njegove noge.
Pesnik Browning je to rekao :

"pokazati svu ljudskost i božanstvenost
na umornom i srećnom licu, polu Boga
polu čoveka, je učinilo deo-Bog, Bogom još više!"

Problematičan mi je izraz "pola Bog, pola čovek" zato što se mera božanstva i ljudskosti u Hristu, ne može objasniti na tako jednostavan i prost način, ali u potpunosti se slažem sa mišlju da je Bog, uzevši na sebe obličje naše ljudskosti, deo-Bog, učinilo Bogom još više! Drugim rečima, Bog se nikada nije više poneo kao Bog, nego tada kada je postao čovek.
Šta bi se dogodilo da Bog nije odlučio da se "obuče" u naše telo i dodje u ovaj naš grešan i tužan svet ? Izvrnuo bi svoj sopstveni princip: "Ko, dakle, zna da čini dobro, a ne čini, greh mu je" (Jak.4:17) Vidite, ne postoji poseban spisak principa koji važi samo za Boga, a poseban koji važi za čoveka! Stvoritelj se ponaša prema istim principima koje zahteva od nas.
"Ali sve što Bog traži od mene, znam da je u skladu sa time kakav Bog jeste"
Bez ustručavanja i sa poštovanjem kažem : Svemogući, Gospod naš, tvorac univerzuma, nikada nije bio toliko Bog kao tada kada je postao čovek. . . .