Budizam

[Isahara]

Da li budistička filozofija (ili religija) podrazumeva odredjeni način života po kome se razlikuje od ostalih religija koje su zastupljene na teritoriji Balk. p-ova?

[sati]

Isahara kaže: Da li budistička filozofija (ili religija) podrazumeva odredjeni način života po kome se razlikuje od ostalih religija koje su zastupljene na teritoriji Balk. p-ova?

Cilj budizma jeste da budemo srećni. I kao što se u nekim religijama ta sreća nagoveštava u nekom vremenu posle smrti, u budizmu pokušavamo da tu sreću živimo sada, u ovom trenutku. Jer mi imamo sve što nam je za nju potrebno, imamo jedan savršeni "instrument" kakav je um, samo je problem što ga ne koristimo na pravi način kako bismo do nje i stigli.

Dakle, reč je prvenstveno o vežbanju uma, koje je moguće i u svakodnevnom životu i bez nekih njegovih posebnih promena, mislim na one vidljive. Promene su više unutrašnje, u perspektivi iz koje posmatramo svoje postupke, ne bismo li na osnovu ličnog iskustva nešto i naučili o svetu u kojem živimo. A kada ga vidimo onakvog kakav zaista jeste, onda i svoje ponašanje tako podešavamo da živimo sa što manje problema i što više sreće. Sasvim jednostavno

[Isahara]

Koja škola (pravac) budizma je kod nas najzastupljenija?
Hvala na odgovoru..

[sati]

Isahara kaže: Koja škola (pravac) budizma je kod nas najzastupljenija? Hvala na odgovoru..

Ne znam koliko poznaješ budističke škole, pa ne znam ni koliko da objašnjavam. Ali evo, uzeću srednju varijantu

Dakle, koliko znam, čini mi se da najviše pristalica ima tibetanski ili vađrajana budizam. Naročito je popularan učitelj po imenu Lama Ole Nydahl.

Druga grupa bi bili oni koje zanima tervada ili južna budistička škola (Šri Lanka i jugoistočna Azija) koja se smatra najbližom izvornom Budinom učenju.

A treća je naravno japanski zen budizam, za koji je verovatno najviše ljudi čule preko umetnosti kao što su haiku, zen priče, ikebana, aranžiranje vrtova i slično. No, sigurno da ih mnogo manji broj i praktikuje tu vrstu učenja.

[sati]

Pitanje: Čuo sam da se Budino učenje nekada naziva srednji put. Šta taj pojam znači?
Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, što znači "srednji put". Ovo je vrlo važan naziv, jer nam sugeriše da nije dovoljno samo slediti put, već da njime treba da idemo na određeni način. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vežbati na izbalansiran i razuman način, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim.

Pitanje: Čitao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tačno?
Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etičke ideje, koriste zajedničku terminologiju kao što su reči kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slični. Ali kada odemo dalje od površnih sličnosti, vidimo da su te dve religije sasvim različite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih učenja hindusitičke socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odlučno odbacuje. Ritualno pročišćavanje je u hinduizmu važna praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budističkim tekstovima Buda se često prikazuje kako kritikuje ono čemu podučavaju bramani, hinduistički sveštenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritički nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi događalo da su budizam i hinduizam isto.

[sati]

Pitanje: Ali Buda jeste prekopirao ideju kamme od hinduizma, zar ne?

Odgovor: Hinduizam podučava učenje kamme i takođe reinkarnacije. Međutim, njegova verzija oba ova učenja se veoma razlikuje od budističkog. Na primer, hinduizam kaže da smo mi određeni svojom kammom, dok budizam kaže da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna večna duša ili atman prelazi iz jednog života u drugi, dok budizam poriče da postoji takva duša, tvrdeći da je zapravo jedan neprekidno menjajući tok mentalne energije taj koji se preporađa. To su samo neke od mnogih razlika između ove dve religije u pogledu kamme i preporađanja. Međutim, čak i da su budističko i hinduističko učenje sasvim identični, to ne bi nužno značilo da su budisti bez razmišljanja prekopirali ove ideje.

Ponekad se dešava da dva čoveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, načine sasvim isto otkriće. Dobar primer za ovo je otkriće evolucije. Godine 1858, upravo pre nego što je objavio svoju čuvenu knjigu Poreklo vrsta, Čarls Darvin je ustanovio da je jedan drugi čovek, Alfred Rasel Valas, došao do ideje o evoluciji identične njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, proučavajući istu pojavu, došli su do istog zaključka u vezi sa njom. Isto tako, čak i da su hinduističke i budističke ideje o kammi i preporađanju iste, a nisu, to ne bi nužno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide stečene putem meditacije hinduistički mudraci stekli približnu ideju o kammi i preporađanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije i preciznije.

[sati]

Pitanje: Šta je glavno Budino učenje?
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina.

Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači, između ostalog, i patiti. Nemoguće je živeti a da makar s vremena na vreme ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.

Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.

[Isahara]

Da li je budizam iz djainizma preuzeo vegetarijanstvo?

[sati]

Isahara kaže: Da li je budizam iz djainizma preuzeo vegetarijanstvo?

Budisti u principu nisu vegetarijanci. Doduše, jedan od pravaca, mahajana, insistira na tome, ali to je naknadna dogradnja Budinog učenja. Radi se o tome da su budistički monasi živeli i žive od hrane koju isprose, tako da po pravilu ne mogu da biraju šta će jesti. Jedino im je zabranjeno da traže da se neka životinja ubije kako bi se pripremio obrok za njih. U praksi, mnogo je monaha, naročito na Zapadu, koji se ipak trude da izbegnu jedenje mesa, što znači da od sve hrane koju dobiju mogu da u svojoj činiji ostave meso.

Đainizam je poznat po svom beskompromisnom insistiranju na nenasilju i za đaine je meso nejestivo, kao i jaja.

[sati]

Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo, to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo, pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva i sreće.

Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva preporađanje.