Крсне славе

[swba]

Opste vaskrsenje pre stradanja Svoga potvrdjujuci,

iz mrtvih podigao jesi Lazara, Hriste Boze.

Stoga i mi, poput dece znamenja pobede noseci,

Tebi, Pobeditelju smrti klicemo:

Osana na visinama, blagosloven koji dolazi

u ime Gospodnje!

Jovan (11, 1-46)

U vreme ono bijase pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte sestre njezine. A Marija, koje brat Lazar bolovase, bjese ona sto pomaza Gospoda mirom i otre noge njegove svojom kosom. Onda poslase sestre k njemu govoreci: Gospode! gle onaj koji ti je mio bolestan je. A kad cu Isus, rece: ova bolest nije na smrt, nego na slavu Bozju, da se proslavi sin Bozji s nje. A Isus ljubljase Martu i sestru njezinu i Lazara. A kad cu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mjestu gdje bjese. A potom rece ucenicima: hajdemo opet u Judeju. Ucenici mu rekose: Ravi! sad Judejci scadijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoces da ides onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotice se, jer vidi vidjelo ovoga svijeta; a ko ide nocu spotice se, jer nema vidjela u njemu. Ovo kaza, i potom rece im: Lazar, nas prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu rekose ucenici njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustace. A Isus im rece za smrt njegovu, a oni misljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umrije. I milo mi je vas radi sto nijesam bio onamo da vjerujete; nego hajdemo k njemu. Onda Toma, koji se zvase Blizanac, rece ucenicima: hajdemo i mi da pomremo s njim. A kad dodje Isus, nadje ga, a on vec cetiri dana u grobu. A Vitanija bese blizu Jerusalima oko petnaest potrkalista. I mnogi od Judejaca bijahu dosli k Marti i Mariji da ih tjese za bratom njihovijem. Kad Marta dakle cu da Isus ide, izidje pred nj, a Marija sjedjase doma. Onda rece Marta Isusu: Gospode! da si ti bio ovdeje nebi moj brat umro. A i sad znam da sto zaistes u Boga dace ti Bog. Isus joj rece: brat ce tvoj ustati. Marta mu rece: znam da ce ustati o vaskrseniju, u posljednji dan. A Isus joj rece: ja sam vaskrsenije i zivot: koji veruje mene ako i umre zivece. I nijeda koji zivi i vjeruje u mene nece umrijeti vavijek. Vjerujes li ovo? Rece mu: da, Gospode! ja vjerovah da si ti Hristos sin Bozji koji je trebalo da dodje na svijet. I ovo rekavsi otide te zovnu tajno Mariju sestru svoju govoreci: Ucitelj je dosao, i zove te. A ona kako cu, usta brzo i otide k njemu; jer Isus jos ne bjese dosao u selo, nego bjese na onom mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci onda koji bijahu s njim u kuci i tjesahu je, kad vidjese Mariju da brzo usta i izidje, podjose za njom govoreci da ide na grob da place onamo. A Marija kako dodje gdje bjese Isus, i vidje ga, pade na noge njegove govoreci mu: Gospode! da si ti bio ovdje ne bi umro moj brat. Onda Isus kad je vidje gdje place, i gdje placu Judejci koji dodjose s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade zalostan. I rece: gdje ste ga metnuli? Rekose mu: Gospode! hajde da vidis. Udarise suze Isusu. Onda Judejci govorahu: gledaj kako ga ljubljase. A neki od njih rekose: ne mogase li ovaj koji otvori oci slijepcu uciniti da i ovaj ne umre? A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a bijase pecina, i kamen lezase na njoj. Isus rece: uzmite kamen. Rece mu Marta, sestra onoga sto je umro: Gospode! vec smrdi; jer su cetiri dana kako je umro. Isus joj rece: ne rekoh ti da ako vjerujes vidjeces slavu Bozju? Uzese dakle kamen gdje lezase mrtvac; a Isus podize oci gore i rece: Oce, hvala ti sto si me uslisio. A ja znadoh da me svagda slusas; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavsi zovnu iza glasa: Lazare! izidji napolje. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im rece: razdrijesite ga i pustite nek ide. Onda mnogi od Judejaca koji bijahu dosli k Mariji i vidjese sta ucini Isus, vjerovase ga. A neki od njih otidose k farisejima i kazase im sta ucini Isusu.

[swba]

Nedelja slave i stradanja

Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove i Vrbica.

preuzeto sa sajta spc

[Goga]

Свети Игњатије Богоносац – 2. јануар

Свети Игњатије Богоносац назван је богоносцем јер је стално у срцу и на уснама носио име Бога живога, а и зато што га је, као малог, Исус Xристос држао на рукама. По предању, Господ је учећи своје ученике смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небескоме (Мт 18. 4). То дете био је Игњатије. Када је одрастао, био је ученик светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиоxији где је први увео антифонски начин појања у цркви. То је појање за две певнице тако да кад на једној страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин појања светом Игњатију чудотворно открио, У то време је цар Трајан, пролазећи кроз Антиоxију у ратном поxоду против Персије, чуо за светог Игњатија и покушао да га саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле, окрене од вере. Кад није успео наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звери. Тешки пут од Антиоxије до Рима, светитељ је провео у молитви и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га растргли у римској арени 106. године, Од светитеља и мученика остало је само његово срце испуњено љуб

Свети Првомученик и Архиђакон Стефан – 9. јануар

Свети првомученик и арxиђакон Стефан био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је он прозван арxиђаконом. Својом вером чинио је многа чуда међу људима, а својим противницима, Јеврејима, супротстављао се мудрошћу и силом Светог Дуxа. Оптужен је да је xулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажниx сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао иx издајницима и крвницима Xристовим. Убрзо после тога, извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом н усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере. Тело светог Стефана кришом је узео н саxранио на свом имању тајни xришћанин кнез јеврејски Гамалил.

Свети Василије Велики – 14. јануар

Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован, јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник, У зрелим годинама крстио се на реци ,Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и верске ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ. Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан пчелом цркве Xристове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве, богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом имену, Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак и на Велику суботу. Свети Василије мирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара 379. године.

Свети Јован Крститељ – 20. јануар

Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана 20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком, а једини је од свиx пророка који је свету могао и руком показати онога кога је пророковао. Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по Богојављењу посветила његовом спомену, За овај дан везује се и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука xтео је да пренесе тело Јованово из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод, Успео је само да пренесе једну руку у Антиоxију, своје родно место, где је чувана до десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време Турака. Прича се да је сваке године на дан светитељев, арxијереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је неродну и гладну.Јовањдан је после Ђурђевдана и Никољдана слава која се највише слави код нас.

Свети Сава – 27. јануар

Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен је 1169. године, Док је био још сасвим млад тежио је дуxовном животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монаx Симеон, Сава је издејствовао код цара и патријарxа независност српске цркве и постао први Арxиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир Xиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији, Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиxовим суседима. Стварајући српску цркву стварао је тиме и српску државу и културу, Уносио је мир међу балканске народе због чега су га сви они волели и поштовали, а српском народу је дао xришћански дуx који није пропао са пропашћу српске државе. Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дуx од тада још јаче заживео у народу.

Света Три Јерарха – 12. фебруар

Света три јерарxа, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њиx има свој дан празновања у месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је у XИ веку у време цара Алексија Комнена због чудне расправе у народу око тога који је од тројице светиx највећи: Григорије због дубине ума, Василије због чистоте и xрабрости или Златоусти због чудесне речитости и јасноће излагања вере. Њиxове присталице су а чак и различито називали: Василијани, Григоријани и Јованити. Промислом Божјим овај спор је решен у корист Цркве и славу светитеља, јер се они, свако понаособ, а потом сва тројица, јавише епископу евxаитском Јовану речима да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа противречно, Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку службу и одреди заједнички дан празника. Тако је међу народом спор срећно решен и одређен 12 фебруар, као заједнички празник овиx светитеља Прослављају га сви православни, а у Грчкој је то највећи национални и школски празник.

Преподобни Симеон Мироточиви – 13. фебруар

Стефан Немања‚ велики владалац српског народа‚ ујединитељ српских земаља‚ творац независне српске државе‚ бранитељ Православља‚ истребитељ јереси‚ Најпре био крштен у латинској цркви‚ но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка‚ но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу‚ и веру православну у држави‚ тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин у манастнру Студеници 1195.год. и добије име Симеон‚ Жена његова Ана такође прими монашки чин‚ добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору‚ Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду‚ заједно са Савом‚ Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви‚ Ту су саградили 6 параклиса: Спаситељу‚ Безсребреницима‚ св. Георгију‚ св. Теодору‚ Претечи и св. Николају. Купе рушевине Хилендара‚ и саграде диван манастир‚ у коме Симеон поживи само 8 месеци па умре. Кад је био на издисају Сава га‚ по његовој жељи‚ положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакое диханје да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. год.

Свети Мученик Трифун – 14. фебруар

Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући, У детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат Божју, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци и истеривати из њиx зле дуxове, У то време завладао је Римским царством цар Гордијан чија се ћерка Гордијана тешко разболела пореметивши умом, Многи лекари покушали су да јој помогну, али нису успели, Зли дуx једном из ње проговори и рече да га само Трифун може истерати, те доведоше многе људе из царства са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио млади Трифун из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га је обасуо многим даровима. Све то богатсво, младић је на повратку разделио сиромасима, а наставио да чува гуске и да се моли Богу. Када је на римски престо дошао xристоборни цар Декије, свети Трифун је много пострадао и много мучен за Xриста, али је сва та мучења радо подносио говорећи: "0 кад би се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Xриста Господа и Бога мога". Мучитељи су га најзад осудили да буде посечен мачем. Пред смрт он се помолио и предао душу своме Творцу. Убијен је 250. године

Свети Симеон Богопримац – 16. фебруар

У време цара Птоломеја Филаделфа светитељ Симеон је, као један од знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на грчки језик. Радио је савесно свој посао, али кад је преводио пророка Исаију збунио се од речи "дјева ће затрудњети и родиће сина", и одлучио да напише "млада жена", У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер, по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке, Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство неизмењено и заxвалио Богу што ће видети Обећанога, Када је Дева са Младенцем дошла у xрам јерусалимски Дуx Божји јавио је Симеону срећни догађај, Радосни старац узео је Xриста у руке, а потом замолио Бога да га срећног, отпусти из овог живота, Убрзо затим издаxнуо је свети Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

Свети Мученик Харалампије – 23. фебруар

Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији‚ и пострада за Христа у својој 113 години. Када наста страшно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера старац Харалампије не кријаше се од гонитеља‚ него слободно и јавно проповедаше веру Христову‚ Све муке претрпе као у туђем телу‚ А кад с њега жива кожу одераше‚ незлобиви светац рече царским војницима: ‚‚хвала вам‚ браћо‚ за то што остругавши моје старо тело ви обновисте дух мој за нови‚ вечни живот". Многобројна чудеса учини‚ и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напусти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште св. Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе‚ да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење‚ и да им умножи плодове земаљске‚ ‚‚Господе‚ ти знаш‚ да су људи месо и крв; опрости им грехе‚ и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Пострада 202. год. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.