Sv. vladika Nikolaj Velimirović

[duga12]

Učenost i vera



Jedno je učenost a drugo je vera.Učenost se odnosi na prirodu i stvari a vera na dušu i Boga i Sud Boziji i vaskrsenje i zivot u carstvu nebeskom.Sveti Arsenije bio je najpre senator carski i vaspitač sinova carskih.Bio je najčuveniji čovek u carevini.I kao takav ostavi sav sujetan svet,i ode u manastir i zamonaši se.Kao monah on se često obraćao jednom preprostom monahu za savet u duhovnim stvarima.Neko to opazi pa začudjen zapita:
-Kako ti Arsenije,koji znaš i grčku i latinsku učenost,da se obraćaš ovom prostaku za savet?
Odgovori na to Arsenije:
-Grčku i latinsku učenost ja znam,no u oblasti duhovnoj jos ni azbuku nisam naučio.

[duga12]

Hrana duše



Rekao je Gospod:ne zivi čovjek samo o hlebu,no o svakoj riječi koja izlazi iz iz usta Bozijih(Mat.4.4).Hlebom se hrani telo,rečiju Božijom duša.Od svih jela u svetu,hleb je najzdravija hrana za telo.O samom hlebu moze ziveti telo čovečije,a duša moze ziveti samo o reči Božijoj.Pod reči Božijom razume se ova nauka Božija,odkrivena ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista.Kraće rečeno:pod reči Božijom razume se sam Gospod Isus Hrist,a da je on ta reč Božija kojom se duša hrani,sam je potvrdio kad je rekao:Ja sam hleb živi koji sidje s neba,koji jede od ovoga hleba živeće vavijek.(Jov.6.51)

Oni koji hrane svoje telo samo raznim poslasticama,pokvare svoje telo i padaju u razne bolesti.Tako isto i oni koji hrane svoju dušu raznim poslasticama lažnih teorija i filosofija,pokvare dušu svoju i padaju u bolesti.Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoljna hrana za dušu čovekovu jeste Gospod Isus Hrist,prevečna Reč Božija,ovaploćena od Svete Deve Marije i u svetu javljena kao Bogočovek.
Od te hrane duša se nikad ne može prejesti,ma koliko jela.I ta hrana ne samo da nikog ne ubolešćuje,nego i sama leči od svih boleština.
I tako,dakle higijena duše zahteva tri glavna uslova:Boga,molitvu i Reč Božiju,što čini svetlost,vazduh i hranu duševnu svakoga pravoslavnoga hrišćanina.

Vladika Nikolaj-Duhovne pouke

[Isahara]

Poštujem religijska osećanja kako postavljačice teme tako i svih onih koji veruju,
no meni je vladika determinisan stavovima koje je zagovarao a koje pronadjoh na netu :

Da li je vladika Nikolaj promenio svoj stav o Adolfu Hitleru, kao što je promenio o mnogo čemu drugom tokom života, i da li je i posle Drugog svetskog rata firera smatrao za "svetitelja, genija i heroja" sličnog sv. Savi, teško je reći. On sam nikada se nije ogradio od tvrdnji iznetih u knjižici "Nacionalizam Svetog Save". Međutim, jedno je sigurno: vladika je do kraja života ostao Hitlerov istomišljenik bar kada su Jevreji bili u pitanju. Upravo u knjizi "Govori srpskom narodu kroz tamnički prozor", koju je 1944. godine napisao u konc-logoru, vladika Nikolaj je poručio Srbima i celoj Evropi:

"U toku vekova oni koji su raspeli mesiju Gospoda Isusa Sina božijeg stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga, a za đavola... Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova - đavola. I to sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hrista stave svoga jevanđeoskog mesiju , ne znajući ni danas da li je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičevao ih svojim bičem... Ali je za čuđenje da su se Evropejci kršteni miropomazani, potpuno predali Židovima tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, i po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe."

Ove reči, koje su okarakterisane kao notoran antisemitizam, vladika Nikolaj Velimirović je ispisao u svojoj 64. godini života. Reči poštovanja, pa čak divljenja, prema liku i delu Adolfa Hitlera, iz knjižice "Nacionalizam Svetog Save", vladika Nikolaj je napisao 1935. godine, dakle u 55. godini života, u vreme kada ga "u celini obuzimaju i prožimaju tople struje Pravoslavlja, oduševljava ga i pleni prekrasni i spasonosni lik Hristov i crkvenonarodna delatnost Svetog Save", kako reče vladika Artemije. Znači, nisu to stavovi nekog "zelenog", ostrašćenog mladunca koji je već sutradan mislio, govorio i radio nešto sasvim suprotno, nego duhovno zrelog čoveka. I pored toga, pojedini srpski episkopi su vladiku Nikolaja Velimirovića nazivali "drugi Hristos" i "Zlatoust Srpski", prozivali ga svecem iako on to nije bio, a njegove misli citirali kao kjučne i nepobitne argumente čak i u svojim međusobnim raspravama.

Takođe, ono što je drugima pripisivano kao greh, vladici Nikolaju je praštano, ili boje reći, uopšte nije pominjano. Na primer, u jednoj od svojih brojnih javnih polemika, iz novembra 1991. godine, vladika Atanasije Jevtić je šestorici "pravoslavnih teologa i pisaca iz Pariza" ovako govorio: "Vi ne samo da ne znate već vas se i ne tiču informacije o pravoj prirodi sukoba i borbi u zapadnim krajevima Jugoslavije, gde vekovima žive u susedstvu Srbi i Hrvati. Vi se iz dobrog zaklona na Zapadu usuđujete da držite pridiku srpskim episkopima..." 23 Iz isto tako dobrog zaklona, sa još daljeg Zapada, tj. iz Amerike, držao je pridike srpskim episkopima i vladika Nikolaj, ali mu to nije uzimano za zlo. Te pridike su slušane i poštovane i pored činjenice da mu je posle Drugog svetskog rata za nastavak života draža bila Amerika od mnogovoljene Srbije. (Radilo se o "ljubavi na daljinu".) Amerika koju su neki nazivali carstvom Jevreja, ili kako bi to vladika Nikolaj rekao "oca njihova - đavola".

I za kraj ove poduže priče o vladici Nikolaju ("prema svecu i tropar"), recimo da su opravdane reči gospodina Radovana Bigovića koji kaže: "Nikolaj je uvek mlad i nov. Nikad isti. Uvek aktuelan i savremen." Zaista, obimno delo vladike Nikolaja Velimirovića nalik je velikoj tržnici sa izborom različitih, pa i sasvim suprotnih ideja. Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajući neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i, kao što smo već videli, naći ćete ono što vam je potrebno. Ako ste za ideju jugoslovenstva, protiv ideje jugoslovenstva, za ekumenizam, protiv ekumenizma, za Evropu, protiv Evrope, za humanizam, protiv humanizma itd., itd., kod vladike Nikolaja za svakoga će se pronaći ponešto. Nikoga on neće ostaviti nezadovoljnim, osim one koji bi možda da o Jevrejima kažu neku lepu reč.

[yossarian]

Isahara kaže: Poštujem religijska osećanja kako postavljačice teme tako i svih onih koji veruju, no meni je vladika determinisan stavovima koje je zagovarao a koje pronadjoh na netu :

По теби је детерминистан тим ставовима, по некима нечим другим.
Кад си већ цитирала овај текст, било би лепо да си ставила и линк/извор.

Da li je vladika Nikolaj promenio svoj stav o Adolfu Hitleru, kao što je promenio o mnogo čemu drugom tokom života, i da li je i posle Drugog svetskog rata firera smatrao za "svetitelja, genija i heroja" sličnog sv. Savi, teško je reći. On sam nikada se nije ogradio od tvrdnji iznetih u knjižici "Nacionalizam Svetog Save".

Злонамерно и неистинито тумачење ставова св. владике Николаја.
http://www.danas.co.yu/20030607/vikend3.htm
Ljubomir Rankovic: Vladika Nikolaj je u Americi sam objasnio sta je ustvari rekao na Kolarcu. On je govorio o Svetom Savi koji je stvorio samostalnu srpsku narodnu crkvu. U to vreme Hitler je to hteo da uradi u Nemackoj, da odvoji nemacku rimokatolicku crkvu od Vatikana. Taj njegov napor naisao je tada na simpatije u anticrkvenim i antiklerikalnim levicarskim krugovima Evrope. I vladika Nikolaj, njima odgovarajuci i porucujuci, rekao je da je delo, koje Hitler namerava da ucini, Sveti Sava uradio pre sedam i po vekova. Radi se, dakle, o jednom cisto crkvenom pitanju. Nije govorio o njegovoj politici. Uostalom, zar o tome uopste treba pricati, kada se zna da je, po svedocenju fon Lera, Hitler licno naredio da vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo budu uhapseni.
To su bila dva jedina visoka prelata u Evropi koji su bili zatoceni, proveli rat pod nemackom strazom i zavrsili u najzloglasnijem fasistickom logoru. Otkuda onda moze biti reci o simpatijama vladike Nikolaja prema Hitleru ili Hitlera prema njemu?
Ljubomir Rankovic: Ne radi se ni o kakvom poredjenju, niti o povlacenju paralele. Vladika Nikolaj je ovako rekao: "Gospodo, vi koji hvalite Adolfa Hitlera sto stvara samostalnu nemacku crkvu, prestanite sa hvalama i nemojte ga nazivati herojem, jer je to herojsko delo pre sedam i po vekova uradio Sveti Sava". To je, dakle, bila njegova poruka na Kolarcu.

Podsetio bih da je 1946. godine znameniti americki Kolumbija univerzitet dodelio pocasni doktorat Nikolaju Velimirovicu. U odluci se kaze da mu je to priznanje dodeljeno "za njegovu svetost, za njegovo milosrdje i za njegovu ogromnu moralnu snagu". Od nasih ljudi samo su on i Mihajlo Pupin dobili to visoko priznanje. Americki Kongres je 1957. godine izglasao rezoluciju u kojoj izjavljuje saucesce srpskom narodu, a vladiku Nikolaja naziva dostojnim sinom srpskog naroda i saveznikom u dva rata. Bilo bi dosta naivno smatrati da americki Kongres, Kolumbija univerzitet i americka javnost nisu znali ko je vladika Nikolaj i da bi takvo priznanje dali coveku koji je, eto, imao simpatije za fasistu Dimitrija Ljotica i antipatije prema evropskoj i uopste svetskoj kulturi.

Још понешто о односу Немаца према владици Николају:
http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2...mitrijevic.htm

Međutim, jedno je sigurno: vladika je do kraja života ostao Hitlerov istomišljenik bar kada su Jevreji bili u pitanju. Upravo u knjizi "Govori srpskom narodu kroz tamnički prozor", koju je 1944. godine napisao u konc-logoru, vladika Nikolaj je poručio Srbima i celoj Evropi: (...) Ove reči, koje su okarakterisane kao notoran antisemitizam, vladika Nikolaj Velimirović je ispisao u svojoj 64. godini života. Reči poštovanja, pa čak divljenja, prema liku i delu Adolfa Hitlera, iz knjižice "Nacionalizam Svetog Save", vladika Nikolaj je napisao 1935. godine, dakle u 55. godini života, u vreme kada ga "u celini obuzimaju i prožimaju tople struje Pravoslavlja, oduševljava ga i pleni prekrasni i spasonosni lik Hristov i crkvenonarodna delatnost Svetog Save", kako reče vladika Artemije. Znači, nisu to stavovi nekog "zelenog", ostrašćenog mladunca koji je već sutradan mislio, govorio i radio nešto sasvim suprotno, nego duhovno zrelog čoveka. I pored toga, pojedini srpski episkopi su vladiku Nikolaja Velimirovića nazivali "drugi Hristos" i "Zlatoust Srpski", prozivali ga svecem iako on to nije bio, a njegove misli citirali kao kjučne i nepobitne argumente čak i u svojim međusobnim raspravama.

http://www.danas.co.yu/20030607/vikend3.htm
Ljubomir Rankovic: O zivotu svakog svetitelja moze biti govora i razgovora i moze se osvetljavati iz razlicitih aspekata. Kada je u pitanju i sveti vladika Nikolaj, i njegov zivot i rad treba da budu izlozeni javnom sudu. Ali, proucavanje njegovog zivota i dela mora da bude liseno bilo kakve pristrasnosti i predrasuda, ostrascenosti i povrsnosti, to mora da bude objektivan sud, kao sto to svaka ozbiljna kritika i zahteva. Naravno, nekako najspornije delo svetoga vladike Nikolaja je "Kroz tamnicki prozor". Treba, medjutim, voditi racuna da je to delo nastalo u najvecem paklu za koji svet u svojoj istoriji zna, u logoru Dahau. Vladika Nikolaj je bio odveden u taj logor posle tri godine drzanja pod nemackom strazom. Ostali su brojni zapisi.
Ja sam imao srecu da budem sekretar i djakon vladike Jovana Velimirovica, koji je sa vladikom Nikolajem proveo sve dane njegovog zatocenja u Zici, Ljubostinji i Vojlovici. Iz njegove price znam za njihova stradanja, a kad su dosli u logor Dahau, tu je nastao pakao u pravom smislu te reci. Vladika Nikolaj, evropejac kakvoga Srbija i Srbi nikada u svojoj istoriji nisu imali, tu je doziveo surovi bic evropske kulture i njeno tuzno i krvavo finale, pa tako on i pise i govori u knjizi "Kroz tamnicki prozor". On se tu, iz gneva pema gorkim plodovima evropske kulture, svom silinom obrusio i na Evropu i na evropsku kulturu. Naravno, mozda je malo zbunjujuce i apsurdno zasto se okomio i na Jevreje kad su oni bili najveca zrtva sloma evropske kulture, odnosno Hitlerovog fasizma.
Medjutim, treba reci da je antisemitizam, da prihvatim taj termin, vladike Nikolaja bio na jednoj teoloskoj, odnosno biblijskoj ravni. Tu vrstu antisemitizma susrecemo i u samoj Bibliji, od njenih prvih stranica, dakle od knjiga Mojsijevih, pa sve do dolaska gospoda Hrista u Novom zavetu. Setimo se samo uzasnih reci covekoljupca Hrista koje upucuje Jevrejima - zmije, porodi aspidini. I kad vladika Nikolaj pise o Jevrejima da je njihov otac djavo, prakticno citira reci gospoda Hrista koji im kaze: "Vi ste deca djavolova, vas otac je djavo, govorite lazi, govorite ono sto otac vas govori". Ja sada pomalo parafraziram, nemam pri ruci Sveto pismo. Vladikin antisemitizam je, dakle, duboko biblijski i teoloski.
Inace, kroz sva svoja dela on je beskrajno bio zaljubljen pre svega u jednoga Jevrejina, gospoda Hrista, i u drugog Jevrejina, svetoga apostola Pavla, koga nebrojeno puta u svojim delima citira.

Iz isto tako dobrog zaklona, sa još daljeg Zapada, tj. iz Amerike, držao je pridike srpskim episkopima i vladika Nikolaj, ali mu to nije uzimano za zlo. Te pridike su slušane i poštovane i pored činjenice da mu je posle Drugog svetskog rata za nastavak života draža bila Amerika od mnogovoljene Srbije. (Radilo se o "ljubavi na daljinu".) Amerika koju su neki nazivali carstvom Jevreja, ili kako bi to vladika Nikolaj rekao "oca njihova - đavola".

http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2...mitrijevic.htm
Patrijarh Gavrilo se u Srbiju vratio da se stavi na čelo SPC, surovo gonjene pod Titom, kad je procenio da mu život neće biti neposredno ugrožen; Nikolaj je bio svestan da bi ga Tito i njegova OZNA zatočili ili ubili i zato je ostao u Americi, pomažući Srbima koji su stenjali pod brozomorom.
Komunistički režim Josipa Broza bio je surovo bogoborački: u svojoj prvoj fazi taj režim je ubijao sveštenike (sto dvadeset sveštenih lica masakrirali su komunisti samo u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, skupa s mitropolitom Joanikijem Lipovcem); u drugoj fazi, episkopi i sveštenici su gonjeni i zatvarani (vladike Arsenije i Varnava surovo su, na robiji, mučeni i ponižavani, a sveštenomučenik Varnava, po svemu sudeći, ubijen je.) Srpska crkva je uvek bila "unutrašnji neprijatelj" Titovog režima. Još je živ sveštenik Savo Jović (sada sekretar Sinoda SPC), koji je pet godina proveo u zeničkoj tamnici (zbog "neprijateljske propagande", koja se, između ostalog, sastojala u pozivima narodu da se krštava i venčava). On je svoje stradanje od udbaša (SDB-ovaca, svejedno), opisao u knjizi Anđeli zverinje kuće. Još je živ sveštenik Stepković, koji je dobio dve godine zatvora jer je u vojsci hvalio vladiku Nikolaja. U manastiru Voljavči, u selu Bresnica kod Čačka, počiva prota Sava Banković, koji je, u dva navrata, robijao devetnaest godina zbog svog odlučnog srpskog pravoslavnog držanja (njegova knjiga U predvorju pakla zaslužuje svaku pažnju.) Još ima ljudi koji su tučeni zato što pomažu manastirima i koji su robijali jer su išli u zabranjene litije...
Takođe, nacisti su se nadali da će patrijarha Gavrila pridobiti za borbu protiv Titove NOV i Sovjetskog Saveza, kao i Nikolaja. Trudeći se da to urade, uzdali su se u to da će "naterati patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja – poznate kao velike protivnike komunizma – na saradnju sa nacističkim Trećim rajhom, odnosno sa kvislinškim i kolaborantskim političkim snagama u Srbiji i Jugoslaviji".

Šta bi se desilo s patrijarhom Gavrilom i vladikom Nikolajem kad bi ih oslobodili crvenoarmejci i titovci – veliko je pitanje. Pogotovu za vladiku Nikolaja, koji je komunističkim uzurpatorima bio "krv na očima". Može biti da bi utamanili, posle mučenja, kao što su učinili sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joankijem; a možda bi ga opet utamničili, kao što su učinili sa sveštenoispovednikom Varnavom i kasnije mitropolitom crnogorsko-primorskim Arsenijem Bradvarevićem. Činjenica da su hitlerovci računali na Gavrila i Nikolaja kada su želeli da ih iskoriste za antikomunističku konferenciju "evropskih crkava" nije ništa manje činjenica od fakta da su Gavrilo i Nikolaj to odlučno odbili.

I za kraj ove poduže priče o vladici Nikolaju ("prema svecu i tropar"), recimo da su opravdane reči gospodina Radovana Bigovića koji kaže: "Nikolaj je uvek mlad i nov. Nikad isti. Uvek aktuelan i savremen." Zaista, obimno delo vladike Nikolaja Velimirovića nalik je velikoj tržnici sa izborom različitih, pa i sasvim suprotnih ideja. Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajući neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i, kao što smo već videli, naći ćete ono što vam je potrebno. Ako ste za ideju jugoslovenstva, protiv ideje jugoslovenstva, za ekumenizam, protiv ekumenizma, za Evropu, protiv Evrope, za humanizam, protiv humanizma itd., itd., kod vladike Nikolaja za svakoga će se pronaći ponešto. Nikoga on neće ostaviti nezadovoljnim, osim one koji bi možda da o Jevrejima kažu neku lepu reč.

Не знам ко је овај велики теолог који је тако лепо у пар реченица описао момументално дело владике Николаја. Некако нисам сигуран ни да је квалификован ни да је његова оцена меродавна.

[yossarian]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=341695
Vladika Nikolaj nije bio konzervativac. Naprotiv, bio je prosvećeni demokrata. Iako je bio monarhista, njegov monarhizam bio je evropski. Otvoreno je kritikovao šestojanuarsku diktaturu kralja Aleksandra, zbog čega je došao u sukob sa krunom i postao neomiljen kod kraljevskog doma. Bio je i antikomunista. Komunistička propaganda pripisivala mu je pripadništvo ljotićevcima, simpatije Hitlera, antisemitizam, izdaju itd. Hteli su time da umanje njegov ogroman ugled i autoritet u narodu. Eho tih optužbi odjekuje i danas u anticrkvenim krugovima. Nameće se logično pitanje: zar je mogao izraziti dvadesetsedmomartovac biti simpatizer Dimitrija Ljotića, poznatog protivnika puča i 27. marta. Zajedno sa patrijarhom Gavrilom proveo je ceo rat kao rob, pod nemačkom stražom i završio u najzloglasnijem Hitlerovom logoru Dahau. Lično je Hitler izdao naređenje da se ova dvojica srpskih jerarha uhapse. Istina, pred rat, u jednom svom predavanju na Kolarcu, odgovarajući levičarima koji su hvalili Hitlera što nastoji da Katoličku crkvu u Nemačkoj odvoji od Vatikana, nazivajući ga genijem i herojem, vladika je poručio da je taj podvig sveti Sava uradio pre više vekova. Treba znati da je u to vreme Hitler bio ličnost o kojoj se u svetu sa simpatijama govorilo, zbog velikih uspeha Nemačke. Od Nobelovog komiteta i od brojnih međunarodnih institucija predložen je i za Nobelovu nagradu.

Neosnovane su optužbe za antisemitizam. U svom sirotištu u Bitolju, vladika je primao sirotu decu muslimana, Cigana, Albanaca, Turaka i Jevreja. Bogati trgovci Jevreji između ratova pomagali su vladiku u štampanju njegovih knjiga i obnovi manastira. Ela Trifunović Najhaus, Jevrejka iz Beograda, povodom optužbi za antisemitizam, uputila je pismo Svetom sinodu 2001. godine u kome svedoči kako je nju i njenu majku vladika Nikolaj obukao u monašku odeću i sakrio u jednom ženskom manastiru svoje eparhije, rizikujući život. U knjizi Kroz tamnički prozor on, istina, kritikuje Jevreje, ali, pre svega, za njihovo uporno hristoborstvo koje su nametali Evropi i njenoj kulturi. Njegov "antisemitizam" je biblijski, teološki, kakav susrećemo u celom Svetom pismu Starog i Novog zaveta. Međutim, celo vladičino stvaralaštvo svedoči o bezgraničnoj hrišćanskoj ljubavi prema svakom čoveku i vasceloj Božjoj tvorevini. Reči o Svečoveku su iskrena ispovest njegove hrišćanske duše i slika njegovog odnosa i stava prema čoveku i svetu.

[duga12]

Pomaže Bog

Nedavno sam dobila pp.sličnog sadržaja,sa stavom jednog forumaša,nakon toga otvorila sam temu.Šta ste još pronašli na netu o vladici?Ne verujem da su to bile samo kritike,ovo kažem zbog neupućenih,ne zbog vas.Trebalo bi dobro poznavati molitveni rad i delo svetog vladike,da bi izneli svoj stav i mišljenje o njemu.Da je sveti vladika Nikolaj bio ispred svog vremena,bio je.I sad je kako kažu uvek savremen...koliko hvaljen toliko i osporavan,samo zbog toga što je bio genijalnog uma,što kod nas izgleda i nije za neku pohvalu.Mnogi znameniti ljudi doživeli su takvu sudbinu u našem narodu,zar ne?I primećujem,da ako se spomene pravoslavlje ili Srbin,to automatski znači nacionalista?
Što se tiče Adolfa Hitlera,pa on u neku ruku i jeste bio genije,doduše bolesnog uma,vodio je tolike mase ljudi svojim idejama...e sad kad ja kažem genije,ne znači da podržavam bolesne ideje pomenutog.Takvih genija,ima povelik spisak,koje takodje možete naći na netu.
Što se tiče Jevreja,trebalo bi sa malo više širine razmisliti,šta to vladika kaže.Pa on je sa istim Jevrejima,doživljavao stradanja u zloglasnom logoru Dahau.Da li ste i taj podatak našli na netu?
Na netu možete naći i sabrana dela svetog vladike Nikolaja,njegovo žitije,koliko je siročadi zbrinuo,svih nacinalnosti,koliko je manastira i crkava obnovio,koliko se zalagao po svetu za našu državu,gde god je besedio narod je na kolena padao.
Potražite i zašto je sv. vladika emigrirao u Ameriku?
Sveti vladika je bio svetac,i dok je zemnim životom boravio ovde,a ako mene pitate,i dan danas je življi nego mnogi koji fizčki borave ovde.
Svi moji odgovori na napade svetog vladike,biće odlomci i citati njegovih dela.
Svako dobro

[morrib]

I još par reči o pisanom delu Sv. vladike Nikolaja Velimirovića. Do Titove smrti pa i malo posle, posedovati neku njegovu knjigu bilo je isto kao i imati za prodaju najveće tajne tadašnje Jugoslavije. Tito i njegovi saradnici su znali koliko vredi i šta znači On za Srbe, i zato je posedovanje i čitanje njegovih dela bilo teško krivično delo. Pominjanje Jevreja, ko je razumeo, je u kontekstu njegovih gledanja na gomilanje materijalnog pretočeno, ili poistovećeno sa mamonom, đavolom.