Duhovni mir - kako ga pronalazite?

[believer]

elem.....ne verujem ja mnogo u duhovni mir....bar ne u onaj kakvim ga shvatam.....da bi covek imao duhovni mir mora maltene biti totalno izopsten iz drustva.....bacen na neku vrsku cuku gde ga svakodnevni uzasi nece doticati......kad niko ne ovisi o vama,kad nikome niste duzni,kad je sve vreme sveta vase...onda,da,moguc je.....

[NSdjanka]

„...Ja imam svoj mali svet, i oko njega kineski zid...“ Što ne znači da sam zatvorena osoba... Jednostavno, u njega puštam samo ono i one koje volim... Možda zvuči neverovatno ali sam odavno naučila da kada zatvorim vrata doma svog, sve ono loše ostane napolju... Okružena sam osobama koje volim, stvarima koje mi znače, uspomenama, osmesima, srećom... Ne dozvoljavam lošim stvarima da me pregaze, ni životu da bude veći od mene... Mada nisam religiozna, jesam duhovna... Ne obraćam se višim silama za pomoć, ali se trudim da živim u miru sa svima... Sa kim ne mogu, ni ne trudim se... Uvek pomislim da je tuđa srdžba njegov problem, nikako moj...I imam svoj mir...

[SQUAW]

Mir se mora u sebi pronaći, a od sebe ne možeš pobeći ni kada se ozidaš ili skloniš. Ne mora da ima nikakve veze sa religijom. Mir je vera i vera je mir. Čistije nešto. Neophodno je samo sa sobom razgovarati, kakva god da su iskušenja i okolnosti.
Kažu, u uzburkanoj vodi ne možeš videti svoj odraz. Zato mnogi ljudi i traže mir
Možda je tako, koj će ga zna.

[ser_gogsy]

The Gunslinger kaže: Vidim da se pinokio, i gogsy već (svađaju) raspravljaju, pa pomislih da se i ja priključim, neće da škodi. Sad nam još samo Hleb fali.....

Nema svadjanja.....samo različita mišljenja......

Meni duhovni mir donosi odsustvo obaveza.

Ja bi' to nazvao lenjošću....

Za mene bi, recimo, bila sreća kad bi našao ljubav svog života, da me ona voli, i da ja volim nju, i tako to kao u ljubićima.

Držim ti fige da je uskoro i nadješ......pa da se i sam uveriš koliko je voleti nekoga--->obaveza , satkana od požrtvovanosti, tolerancije i samodavanja.....A život u saznanju da ti je ljubav uzvraćena, donosi i mir u duši. . . . .

Jeste, jeste, nista nema gore no biti bogat. Tragedija. Zamislimo jednog jadnog bogatasa, kojega niko ne uzima u obzir, u najsirem smislu te rijeci, a upravo zbog toga sto i jeste jadni bogatas, pa on stoga pati i masta kako ce jednom osiromasiti da bi ga se uzimalo u obzir, ali mu ni to jadnom nikako da polazi za rukom, jerbo je proklet da provede zivot u jadnom trulom bogatstvu, ostavljen od svih. Uzas.

" Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li bogatome ući u carstvo Božije"
(po mateju 19:24)

da bi covek imao duhovni mir mora maltene biti totalno izopsten iz drustva.....bacen na neku vrsku cuku gde ga svakodnevni uzasi nece doticati......kad niko ne ovisi o vama,kad nikome niste duzni,kad je sve vreme sveta vase...onda,da,moguc je.....

Po tom principu duhovni mir nije ni potreban, jer ne bi postojao duhovni nemir
Ali da... naći duhovni mir u današnjem društvu je prava umetnost, i treba ga svakoga dana, bar na kratko pronalaziti.....srećni su oni koji uspevaju.....

[pinokio]

ser_gogsy kaže: Nema svadjanja.....samo različita mišljenja......

Tako je.

" Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li bogatome ući u carstvo Božije" (po mateju 19:24)

Pa da, dobro kaze, jerbo i kamila i iglene usi postoje, pa bi se to mozda pod nekakvom presom moglo i progurati; ali bog ne postoji, sto znaci da se tamo ne moze stici. Da, u pravu je, jerbo ovo drugo, pokazuje se, jeste teze, jer neostvarivo.

[Neron]

Koliko mudrosti na jednom mestu... Otkricu vam tajnu pitajuci vas da li je neko nekada umro sit svega i u miru ???

U mir svi kad tad odemo,a da nam treba ili ga mozemo sasvim naci za zivota onda se zivot ne bi zvao zivotom niti mir mirom...

[The Gunslinger]

The Gunslinger kaže: Vidim da se pinokio, i gogsy već (svađaju) raspravljaju,....

Šala mala. Nisam to ozbiljno mislio. Vi ljudi sve shvatate preozbiljno.

ser_gogsy kaže: Meni duhovni mir donosi odsustvo obaveza. Ja bi' to nazvao lenjošću....

I onda smo ja i pinokio manipulatori kad izvučemo rečenicu iz konteska. A ti to ne radiš, ne ne....

Nisam mislio na pravo odsustvo obaveza. Mislo sam na stanje uma u kome na stvari ne gledaš kao na obaveza, već kao na nešto što mažeš, a i ne moraš da uradiš. Osloboditi um od tereta obaveza, i raditi stvari zato što hoćeš, a ne zato što moraš je zaista olakšavajuće. Na to sam mislio.

[duga12]

Pronalazim ga i tako,što se radujem životu...ma koliko nekad težak bio.

Ipak se radujem...ne želim da dozvolim sebi,da materijalne stvari ovladaju mojim bićem.

Da,prija mi nekad otići na neka mesta,koja su za mene sveta,daleko...Ali se vraćam,svojim obavezama,svom životu,svojoj deci.

Pronalazim ga za većinu sveta,u nebitnim,malim stvarima...meni su svete,i zato me čine takvom kakva jesam.

Često me poznanici pitaju,pa kako?Odgovor je jednostavan:pa tako .

Što jednostavnije...bolje rečeno,prostije...