Duhovni mir - kako ga pronalazite?

[HLEBmaster]

duga12 kaže: Najbolje bi bilo da od nekog teologa potražiš odgovor,on bi bio možda adekvatan sagovornik,za tvoje nedoumice i pitanja,u vezi definicije duhovnog mira,mada možda ne bi ni on jer verovatno čita shortcut literaturu,kako je ti nazivaš.....

Nije to moja nedoumica oko duhovnog mira, to je nedoumica oko smisla pitanja. Verovatno ne bih prihvatio njegovo misljenje u potpunosti kao svoje, ali bih svakako pokushao sagledati njegovo vidjenje. Zato bih ga i pitao.

A evo šta bi reko jedan od njih,mnogo pametniji od mene:prvi ljudi su malo znali,ali su sve shvatali,a potom su počeli da znaju više,ali su sve manje shvatali.

Znam za tu odavno pogreshno tumachenu izreku.

Ona ne govori o tome da su stari ljudi sve znali. Samo su bili zadovoljni u neznanju.

Prvi ljudi su rekli - Sunce je bog.

To je to nema dalje. Vrhunsko znanje za to vreme.

A onda je doshao nauchnik i rekao Sunce je samo jedna od zvezda, njegova svetlost, tj fotoni nastaju nuklearnim reakcijama u dubini sunca, a onda cheka hiljadama godina da stigne do povrshine da bi onda za osam minuta stigla do nas...

Svaki detalj od pochetne reakcije unutar atoma pa do talasno chestichne prirode fotona koji stizzu do nas je nauka, oblast za istrazzivanje, koja sa svakim nepobitnim saznanjem donosi niz novih zagonetki... E to je smisao rechenice - saznajemo koliko neznamo - saznajemo koliko JOSH TOGA neznamo. A daleko od toga da se govori da je "sveznanje" prvobitnih ljudi bilo uporedivo sa "neznanjem" modernih.

Ne pricham o ovome da bih prosipao nekakvo znanje, vech da bih oslikao kako se ta fraza pogreshno i pojednostavljeno tumachi.

Jedne prilike,boravila sam u manastiru Velika Remeta,nedelja sveta liturgija u toku.Otišla sam na liturgiju opterećena svojim problemima,u potrazi za duhovnim mirom.U manastiru mnogo sveta,pri kraju svete liturgije pobožni narod prilazi da uzme svetu pričest...u jednom momentu ugledah ženu sa detetom kako stoji pored mene,izmaknem se da ih propustim da prodju i vidim majka ispod ruku pridržava dete koje ima nekih 7 godina odprilike,jedva hoda jer ima neki oblik paralize...Narod ih sa žaljenjem propušta da prodju do oltara,a na licima majke i deteta osmeh i radost...a u meni -stid,zbog mojih velikih problema,radi kojih sam tu....Istog momenta i sama sam se zapitala,na koji način je ta majka našla mir?....i trudim se da dodjem do odgovora....

Ja sam obishao dosta manastira (Mislim da sam bio i u Remeti, trenutno ne mogu da se setim). Nesumnjiv je mir i tisina koji tamo vlada. Nesumnjivo je bogatstvo istorije koje chuvaju. Nesumnjva je lepota prirode gde su neki smeshtani. Sve to psiholoshki sluzi da nas na kratko odvoji od svakodnavnih briga i problema. Potpuno mi je razumljivo da neko ko zzeli da nadje utehu i odgovor nalazi tamo gde mu se on nudi. Svako psihichko opushtanje trazi mir.

Nechete svakom paralizovanom detetu i njegovoj majci koja sastavlja kraj sa krajem i zzrtvuje svoj zzivot ne bi li mu obezbedila zzivot sa shto manje muka, olakshati ako joj chitate medicinske samo enciklopedije i objashnjavate kroz nauku , od velikog praska na ovamo, zashto joj je dete bolesno..Na kraju krajeva sve je to najcheche suvishe komplikovano da bi neko imao vremena da ga posveti izuchavanju medicine zbog same bolesti i psihologije radi ispravne pomochi sebi i detetu kada vremena nema ni za sebe ...

Ako ste majka i podredili ste svoj zzivot bolesnom detetu imate izbor - potroshiti ogromno vreme i napor na prouchavanje psihologije i medicine i ne pronachi srechu u tome ili otichi u crkvu i zadovoljiti se onim shto tamo dobijete za pola sata ili sat. Logichno je da je lakshe ichi u crkvu. Kada zzelish da nadjesh mir, nachi chesh ga tamo gde ti se nudi i gde makar podsvesno ochekujesh. Kada trazzish razumevanje najpre chesh ga nachi tamo gde ti se nudi, pa makar ono sushtinski ne resshavalo tvoje probleme. I svako ga najpre trazzi tamo gde misli da che ga nachi naravno. Ako verujesh u vradzbine, odesh kod vrachare i ona ti kazze ono shto zzelish da chujesh. Ako verujesh u boga odesh u crkvu. Svi oni daju zadovoljavajuche odgovore na odgovarajuchem nivou.

Medjutim, tvoj konkretan primer o tvom pronalasku duhovnog mira kroz uochavanje relativnosti znachaja sopstvenih problema, je klasichan primer iz knjiga popularne psihologije. Knjizzare su pune takvih knjiga. Biblija je samo prva takva knjiga, iako zasnovana na legendama i predanjima.

Sagledati pravilno, zdravo i objektivno svoje probleme je pochetak pronalazzenja reshenja. Videti teshkog bolesnika kako uspeva da zzivi sa osmehom na licu samo govori kako je najzad, makar pod pritiskom nesreche, odbacio bolest kao teret iz svog uma. To je naravno za nas prosvetljavajuche iskustvo. Videti nekog kako se sa najvechom nesrechom nosi uz osmeh, govori o samo o tome da se psiholoshki postavio najpravilnije moguche. Majka je nashla svoj mir odbacujuchi bolest deteta kao kaznu i teret nauchivshi da zivi sa njom. Mozzda joj je za to pomogla vera dajuchi joj nadu da che biti bolje, ili prosto da tako treba, te da che na nekom drugom svetu te patnje biti nagradjene, ali vera je tu samo nachin...i to jednostavniji...

Medjutim, ja mislim da to nije neophodno, sada kada nam je dostupno da znamo vishe. Mislim da se i bez verovanja u nekakve metafizichke kazne i nagrade, mozzemo pravilno postavljati u nesrechi i nevoljama, samo ako zzelimo...


To je moje mishljenje.

[duga12]

Za mene lično,beskonačna prepiska i analiziranje nečije ličnosti ne predstavlja duhovni mir,kao ni pravilno tumačenje nečijih misli,ili nepravilno.
Ako je neko vernik ne znači da probleme ne sagleda zdravo ili nepravilno.
Sve drugo što bi dodala već sam napisala,pa ne bi ni sad komplikovala.
Kako god bilo svako se trudi da na svoj način,pronadje svoj mir.Takodje to ne znači da je moj način najbolji,jednostavno to je moj izbor,moja slobodna volja,i ja ne umem drugačije.

[nattydread]

ili odem da se setkam do u beskonacnost ili uzmem da citam knjigu za koju smatram da ce me opustiti, ili jos bolje odem da se setkam pa kad dodjem kuci uzmem knjigu da citam.

[biterlemon]

Postoji jedna shumica, jedan mali vocnjak, jedna vikendica, bazencic...

Ako me ikad ovde ne bude bilo, znajte da sam pronasao svoj mir...
Bit cu tamo, mislim da cu se uskoro tamo iseliti...

Dobrim prijateljima kada mi navrate, skuvat cu gulash, popiti vince i rakiju...

Imam ja svoj mir, uvek...
...ali postoji jedna shumica, a tamo nekad padne kisica....
...a posle kisice pechurke rastu u borovini....
...a ja volim paprikas od pecuraka sa mnogo luka...

Postoji jedna shumica....
Ako me jednom ne bude bilo, i ako ikada me budu kremirali, znajte da je moj pepeo tamo rasut...
...mislim da cu tamo naci svoj vecni mir...

U jednoj shumici, u pescari, nedaleko od grada...
...gde je uvek mirno, zadnjih 10000 godina...

[Buba Erdeljan]

Iskreno - teško!
Moja priroda je nekada toliko pokrenuta traženjem zbog nekog unutrašnjeg nezadovoljstva, da potpuno previdim svoju sebičnost. Da tražim, a ne da dajem. Da sam još nemirnija zbog toga, a ne bliža svome srcu.
Što bi rekao Sv.Jefrem Sirijski - trostruko je blažen onaj ko odagnava od sebe razdražljivost: kod njega su uvek zdravi i telo i um i duša.



A ja nekako uspevam... recimo uz muziku.

ne kaže se dzabe "reci mi šta slušaš i rećiću ti ko si"

[morrib]

Ako gledamo ljudska raspoloženja,laički na neki moj način, to su: radost, mir, sreća, apatija, tuga,nemir, očaj...
Sve je to u čovekovom biću spakovano i čeka da dođe do izražaja. Samo mir po meni, lični mir, može sve to dovesti na meru podnošljivog i malo škodljivog. Kako ja to postižem, neznam, ali postižem dosta dobro i ništa u meni i oko mene ne pati i trpi zbog toga!

[believer]

ne nalazim....
stalno je taj strasni nemir u meni...
kao u stihovima dobrise Cesarica:

Ja ne vidim od svoje sjene
Ni sunca, ni te mlade boje.
Proljeće svuda sja i cvate,
Al ono nigdje nije moje.
Ne živim u njem, već sa strane.
I kuda god mi noga krene
Na svim je putevima radost,
A sva je radost izvan mene.
Bez pokoja sam. Kakvom tugom
Kažnjava život svog bjegunca!
Nijedna zraka nije moja
Od ovog svima danog sunca.

[sati]

Duhovni mir je moguće pronaći ako se sami potrudimo. Naravno, ništa lakše reći, ali teško uraditi

Ja ga pronalazim u meditaciji. U početku se naravno um opire i pokušava da ide svojim dobro uhodanim stazama, trči sad na jednu, sad na drugu stranu. ALi uz malo upornosti, stvari dolaze lagano na svoje mesto. Prvi pozitivni rezultati nas naravno ohrabre da vežbamo dalje i tako cela stvar krene ...

[Isahara]

Pun novčanik rešava sve probleme.
Verujem da onda moji problemi zvuče trivijalno, verovatno to i jesu, ali sama sa sobom odlično izlazim na kraj sa kešom u džepu. Novac pomaže u smislu ispunjavanja nekih egzistencijalnih teškoća koje me muče i nerivraju.
Sa namirenim obavezama, zdravljem mog sina, smehom mojih prijatelja i njegovim zagrljajem - mirna sam kao bubica