Kilometar i možda koji metar više, od Lovćenca, na sever, na reci Krivaji je
MALI IĐOŠ
Mali Idjos Krivaja
Na Krivaju koja krivudajući teče ispod Telečke nailazimo na više mesta. Ovo je u samom centru sela.
Mali Idjos Krivaja
Mali Idjos Krivaja
Slikano sa istog mesta kao i na prethodnoj fotografiji, samo u drugom smeru - gde su mirno plivale divlje patke.
’’Naselje Mali Iđoš prostire se u srcu Bačke, duž obe obale potoka Krivaja, u zagrljaju bržuljka Telečke, na pola puta od Subotice ka Novom Sadu. Selo broji nešto više od 5800 stanovnika – Srba, Roma ali je većina mađarske nacionalnosti.
Ime naselja tokom istorije prvi put se pojavljuje 1462. godine, kada je kralj Maćaš svojoj majci Eržebet Silađi poklonio više pusta u okolini Subotice, među kojima je i Heđešthwrol.
Nakon mohačke pogibelji i selo je opustošeno ali se ne zna tačno kada. Činjenicu o izumiranju sela potvrđuje segedinski turski zapis za porez 1553-54 godine.
Oba sela (prethodnika sadašnjeg malog Iđoša) propadaju do kraja XVII veka. 1703. godine obe puste se još pominju kao zaseoci iz turskog doba. Tokom sprovođenja mera vezanih za pogranični pojas, kada se između ostalog zapisuju imanja Kamare (države, vlade), oba sela se pominju kao puste. Na jednom dokumentu se nazivaju Kiš Hiđoš i Nagi Higijoš a na drugom Parvohygoš i Magnohygioš. Nedugo zatim Kamara daje u zakup atare oba sela degradirana u pustu.
Mali Iđoš je 1769. godine direktor stočarstva Kamare obeležio kao mesto za došljake. Preci većine današnjih žitelja na ove prostore stigoše u proleće 1769. godine iz Sentandreja, županija Bekeš.''
Mali Idjos Krivaja
''Crkva koju smo sagradili u čast Svete Ane osvećena je 1788. godine. Pri ponovnom naseljevanju oko stosedamdesetoro njih selo je gradilo na obe obale potoka Krivaja (Bačer). U spomen našeg doseljenja na ove prostore od 1994. godine 21. mart se slavi kao dan sela Malog Iđoša.''
Krivaja Mali Iđoš
Krivaja Mali Iđoš
Na sever od centra je raskrsnica sa putokazom i drvenom skulpturom (mene je asocirala na indinjanske toteme).
Odvojio sam se od glavne ulice - magistralnog puta Novi Sad-Subotica prema zapadu, u pravcu podnožja Telečke visoravni. Tri gornje slike su odatle.
Prema centru sam se vraćao ulicama na obodu mesta i ponovo naišao na Krivaju.
Krivaja Mali Iđoš
Učinilo mi se da ću imati lep pogled da slikam panoramu mesta ako odem do obronka Telečke na zapadnom obodu sela.
Na visoravni je Zapadno groblje, a na novouređenom prostoru, blizu kraja visoravni spomenik.
Krivaja Mali Iđoš
Krivaja Mali Iđoš
''Najveći događaj tokom istorije u selu vezuje se za revoluciju 1849. godine. 14. jula mađarska vojska je pod vođstvom Riharda Gujona izvojevala svoju poslednju pobedu nad Jelačićevom vojskom
(austrijskim trupama).
U znak sećanja na tu bitku, 2000. godine rekonstruisan je spomenik od dobrovoljnih priloga na zapadnom groblju.''
Prvobitni spomenik, podignut 1887. nije bio tu, već na mestu bitke, u Lovćencu. Prepostavljam da je uništen posle I svetskog rata.
U Malom Iđošu se održava nekoliko manifestacija, a ja sam najčešće čuo za:
''
Domboš Fest
Početak Domboša datira iz sredine devedesetih godina sa književnim stvaralaštvom: Priče iz Domboša, kada smo u postojeći Mali Iđoš probali izgraditi fiktivni Domboš, naselivši ga delom stvarnim a delom književnim junacima. Planirali smo razne stvari za Domboš, koje inače uopšte ne priliče Malom Iđošu, primera radi: metro i stazu Formule 1. Prosto smo pokušali da damo drugu dimenziju svakodnevici, koja je tada bila prilično otužna.Metro nismo izgradili, ali od 2001. godine živi i cveta naš festival, kršten imenom Domboš Fest, a njegovi junaci su postali umetnici i posetioci čime smo veoma počastvovani.
Stvorili smo ga sa karakterom sveobuhvatne umetnosti da bi prikazali celukupnu vrednost koju u sebi nosi kultura mađara i svih naroda iz okruženja. Vest o čudu iz Malog Iđoša – Domboša, nosi više desetina hiljada posetilaca i više stotina umetnika, da bi razglasili našu najdražu ars poetiku: radost življenja nije tabu, već dar života!!''
(Izvodi sa opštinskog sajta M. Iđoša)
Glavno mesto zbivanja na Domboš festu je u podnožju odseka - strmine Telečke, a onaj putokaz i skulptura na nekima od gornjih slika usmeravaju u pravcu mesta održavanja te manifestacije.
Krstareći mestom zapazio sam i nekoliko naziva ulica koji su mi se svideli.
Na ovećoj staji (verovatno nekadašnje zem-zadruge ili poljoprivrednog dobra).
Na mapi sam video da se dve Krivaje (ili Bačer-a, kako ih zovu na mađarskom jeziku) spajaju kod Malog Iđoša. Kod nekoliko meštana sam se o tome raspitivao, ali tek je o tome znao profesor koga smo zatekli kod ribnjaka. Rekao je da se kod Velkerovog salaša, nekih pet kilometara u atar, tu spajaju dva toka. I on nije bio sasvim siguran da li se radi o tzv. Topolskoj i tzv. Staromoravičkoj (zapadnoj) Krivaji, koje u Mali Iđoš ulaze i dalje teku kao jedna Krivaja.
Na ulazu u Mali Iđoš od pravca Lovćenca video sam nešto nalik na jezero. Svratio sam da vidim da li ima veze sa vodom Krivaje. To je sada privatni ribnjak u bazenima ozidanim ciglom, verovatno početkom XX veka jer je način gradnje isti kao i bazen u sklopu dvorca Fantast. A vodom se snabdeva iz bunara i nije baš blizu Krivaje.
Linearni prikaz
