Samoubice su među nama

[memento]

Grigorije Čhartišvili u svojoj knjizi Pisac i samoubistvo navodi sčledeće:

„Samoubistvo je događaj koji je mnogo više raprostranjen i uobičajen nego što se to mnogima od nas čini. Verovatno svako od čitalaca ima rođaka, prijatelja ili makar poznanika koji je dobrovoljno napustio život. Svakodnevno se oko 1200 stanovnika Zemlje ubije, a još sedam i po hiljada pokuša da to uradi. U statistici smrti razvijenih zemalja suicid je ispred ubistva i malo zaostaje za saobraćajnim nesrećama...
Jedno od nedavnih sociopsiholoških istraživanja čitavo čovečanstvo deli na pet suicidoloških kategorija:
-ljudi koji nikada ne pomišljaju na samoubistvo;
-ljudi koji ponekad razmišljaju o samoubistvu;
-ljudi koji prete da će izvršiti samoubistvo;
-ljudi koji pokušavaju da izvrše samoubistvo;
-ljudi koji izvršavaju samoubistvo.“

U različitim kulturama bio je i različit odnos prema samoubistvu. U NIN-u sam pronašao sledeći članak o ovome:

"U drevnoj Grčkoj i Rimu bila je poznata institucija prinudnog samoubistva, kao neka vrsta smrtne kazne. Na takvo samoubistvo bio je osuđen Sokrat. Ali on nije bio jedini. Tako je prinudno okončao život još jedan filozof - Seneka. A Aristotel se povukao u provinciju da ne bi morao da se ubije u prisustvu vlasti.
Legenda veli da je stoik Zenon imao tako snažnu volju da je prestao da živi tako što je zaustavio dah.
Postoji uverenje da su Rimljani poštovali pravo čoveka da sam sebi oduzme život. Bilo je to ipak, društvo koje se kolebalo oko čovekovog prava da sebi oduzme život. Pa, ipak, u Rimljana je kroz istoriju bilo dosta samoubistava. I pored toga što je u principu bio protiv, Ciceron je izrazio divljenje što je Katon više voleo da prekine život nego da traje pod Cezarovom diktaturom.
Japanci poštuju samoubice. Poznati su celom svetu po ritualnom samoubistvu, koje Evropljani zovu harakiri, onako kako ga nijedan Japanac ne zove. Za njih je to sepuku. Tako je završio život jedan od njihovih najvećih književnika Mišima.
Iako naša hrišćanska sredina osuđuje samoubistvo, jer posle njega nema mogućnosti kajanja, ljudi su se divili kada je Anica Savić-Rebac sebi oduzela život. Ostavila je svedočanstvo da dobrovoljno oduzima sebi život, kao stare Rimljanke, posle smrti svojih muževa.
Istorija čovečanstva beleži mnoge slavne samoubice među književnicima (Klajst, Nerval, Majakovski, Jesenjin, Hemingvej, Monterlan), slikarima i vajarima (Gros, Van Gog, Nebojša Mitrić), kao i među državnicima, vladarima, vojskovođama i političarima (Sardanapal, Temistokle, Antonije, Neron, Hitler, Gering, Himler).
Poznata je činjenica da nema civizacije, društvenog sloja i perioda koje ne poznaje samoubistvo. Među najprimitivnijim slojevima Afrike procent samoubica je sličan onom u civizovanom svetu u zemljama gde taj postotak nije visok. Sa sigurnošću se može reći da je samoubistvo antropološka karakteristika ljudske vrste. A da je među životinjama retko, osim kod škorpija, koje se radije ubijaju nego da ih ubije neprijatelj.
Italijanski književnik Čezare Paveze (1908 - 1950) napisao je: "Nikom nikada ne ponestaje dobar razlog za samoubistvo." On ga je našao."


Samoubica je oduvek bilo, ima ih i biće. Možda ih i mi srećemo. Šta vi mislite o fenomenu samoubistva?

[coolgirl]

de ba bjezi.. ti mi likovi idu na zivce
ja ne mogu da vjerujem da postoje toliki idioti koji odluce da se ubiju ja to ne mogu nikako da shvatim..

[Kalina]

Jedan moj predak je izvrsio samoubistvo....iz pomalo nejasnih razloga....sustina je valjda bila u tome sto nije mogao vise da zivi sa svojom savescu...a ogresio se o svog sina, i doneo neke pogresne odluke koje su bitno uticale i na zivote drugih....
Da li je imao drugo resenje?
Jeste.Mogao je na neki nacin da izgladi situaciju. Ili da jednostavno prizna gresku....

Cini mi se da je samoubistvo postupak kukavice.
Umesto suocavanja sa zivotom i problemima bira se precica do izlaza.

Za umetnike to ne vazi....mislim da je njih samo suvise boleo ovaj svet i ljudi koji ga nastanjuju....da nisu vise mogli da podnesu tu bol....

Pitanje koje sebi postavljam je u koju grupu sebe da svrstam....Valjda sam negde izmedju prve i druge...
Istina, suvise volim i sebe i druge da bih izvrsila samoubistvo, suvise se nadam....a opet ponekad flertujem u mislima sa smrcu....poigravam se....

[Mish]

Ne znam da li su samoubice kukavice. Kukavičluk je bežati od problema, svakako, ali je i velika hrabrost dići na sebe ruku. Ili je ludost i jedno i drugo?
Ne razumem poriv za samoubistvom. Uglavnom.
Mada...
Samoubistvo neizlečivo bolesnog čoveka već dugo pod jakim bolovima (sa jedinom nadom da će bol postajati sve jači i jači) mogu da razumem. Prosto, nema autanazije, ima samoubistava. Ali to je već neka druga tema.

[GostBG]

Nema nikakvog izgovora,niti postoji opravdanje za samoubistvo.A ko voli,nek samo izvoli... Stvar licnog izbora.

[CHichaGlisha]

Paaa ovako

idemo redom.

Ja sam se ubijao.
Nekoliko puta.
mislim nekoliko miliona puteva

I izginuo.
josh toliko puteva

Shto od alkohola
Shto od Marije Huane
Shto od zderanja
i prezzderavanja
Shto od sexa
i preseksavanja
A narochito
od Rokanja
Rolla


Inache mislim da su te samoubice na mrtvo ime i prezime
neobaveshtene
Niko im nije reko
kako se SAMOubija kako se prezzivi
i zzivi

[biterlemon]

Samoubistvi nije ni hrabrost, nije ni kukavicluk.
Samoubistvo je gubitak volje za zivotom, cudna mesavina psihickog umora.
Cak ne mora biti ni depresija, ali je potreban veliki sok da covek tako nesto ucini.

Ko shvati, shvatit ce...

Prvo ti nije stalo do ljudskih kontakata.
Posle ti nije stalo ni do tvojih najmilijih.
Posle ti nije stalo da se operes, da dovedes sebe u red.
Nije ti stalo da se hranis, da pijes vode.
Umoran si od svega.
Umoran si od toga da promenis svoje stanje svesti.
Previse si umoran da bi verovao u lepsu ili bar bolju buducnost.
Umoran si od bilo kakvog razmisljanja.
Tvoje telo je caura koja brani tvoju razbijenu dusu.
Tvoja dusa je samo trag dima koji iscezava.
Umoran si da se plasis bola.
Umoran si da se plasis smrti.
Vidokrug ti se suzava, kao da si iza mracne crne zavese. Vidis samo mutno u centru vidokruga. Treba ti ogromna snaga da ti oci fokusiraju sliku ispred tebe. Treba ti jos vece naprezanje i sekunde koje se cine minutima da bi tvoj mozak analizirao sliku.
Minuti prodju dok shvatis da je oruzje pored tebe, treba ga samo podici.
Ni ne primetis kad si ucinio poslednji potez.
Polako, neprimetno prelazis u smrt.
Bio si mrtav vec i pre toga.


Svi ostali manifesti su samo farsa, vapaj ocajnih da im pomognete. Samoubica sigurno se ubija. Nikada ne omasi.

[_baba_]

Mish kaže: Ne znam da li su samoubice kukavice. Kukavičluk je bežati od problema, svakako, ali je i velika hrabrost dići na sebe ruku. Ili je ludost i jedno i drugo?

Zbog slicnog razmisljanja me pre par godina zabolela glava. I od tada nije prestala da boli
Ja ih nazivam hrabre kukavice. Hrabri da podignu ruku na sebe, a opet, kukavice jer beze od stvarnosti i problema.
Kad im posetim grobove, pozdravim ih sa:"gde ste pizde izdajnicke" jer zaista nemam drugi naziv za samoubice, bar ne za ove koje sam poznavala.
Ostali me da vam pravo kazem i ne interesuju mnogo.

[TVO.JA_]

Crna tema ali realistična.

"Oni koji čine samoubilački akt niti žele da umru, niti žele da žive, oni žele i jedno i drugo u isto vreme" - Stengel

Nisam sigurana da bih se složila da je samoubistvo sebičan i kukavički gest.
Sebično je insistiranje da samoubica nastavi da bude u paklu svoje strašne egzistencije bez pomoći.

Ovde je , uvreženo mišljenje da ukoliko neko potraži pomoć psihologa, taj odmah isplivava u drustvu kao "poremećena osoba", strašno, e to otežava inicijalni faktor lečenja.
E sad po meni suicid je lični, intimni čin koji od čoveka samo jednom i to verovatno poslednji put traži da donese najtežu odluku.
Nemojte mi zameriti što ću ovo da kažem ..hm..možda sam čin i nije tako "strašan" u odnosu na pakao u glavi koji prethodi tome.
Tu nema mesta kukavičluku....

U svakom slučaju treba živeti ne sebično, a ne ubiti se ne sebično.