Kontrola umova!!!

[eboye]

UTICAJ 1- MONITORI, TELEVIZORI, FILMSKO PLATNO, ZVUK
I PODSVESNE PORUKE

Ljudskom mozgu su potrebne 24 sličice (frejma) u sekundi, da bi smenjivanje slika doživeo kao pokret, tj. film.

Naša "budna svest" sve preko toga ili brže od toga ne opaža, ali podsvest to opaža i pamti, što je omogućilo manipulaciju sa ukupnom svešću čoveka, koji gleda medij.

Šta se nalazi skriveno u slici, kada je to počelo i koliko je takva tehnologija odmakla?

Prvu ozbiljnu zloupotrebu 1957. g. izveo je James Vicary, istraživač tržišta, koji je osnovao firmu Subliminal Projection Company, gde je tokom 6 nedelja, tokom filma u bioskopu, u deliću od 1/3000 delova sekunde, na svakih 5 sekundi, prikazivao poruku
"pij kokakolu" i "jedi kokice".
Tokom testova u New Jersey prodaja tih proizvoda je porasla za 57.5 % u odnosu na standardnu.

Ubrzo zatim tvrdio je da Vlade država i okultne grupe koriste ovu tehnologiju.
Usledila je zvanična zabrana u Velikoj Britaniji, Australiji, pa u Americi 1958.godine.

Tadašnje istraživanje je pokazalo da preko 60% medija (i radijskih) koristi tehnologiju podsvesnih poruka. U audio tehnologiji to je neuro-lingvističko programiranje.

Stranke, vojska, policija, korporacije i sekte, imale su vremena od 1957. do danas da usavrše tehnologiju nasilnih podsvesnih poruka.

Danas u USA postoji 1115 ( hiljadu sto petnaest ) zakona koji regulišu ovu oblast.

Moskovski sveruski institut za TV i radio, oduzeo je 2000.g. licencu ATN tv stanici jer su dokazali "negativan podsvesni uticaj na ljude."

VNIITR zamenik direktora Svetlana Nemtsova, 2002. godine je najavila da grade specijalizovan kompijuter koji motri na sve TV kanale, obradom nalazi takve poruke i snima ih kao dokaze...

Računar, vaš voljeni PC, naravno, ne razlikuje se po pitanju skrivenih poruka od TV-a. Programi i internet obavljaju takav posao.

Da svatili ste, Vlade pokušavaju da kontrolišu medije, a mediji vlade, ili kako ono beše...haha, kadija te tuži, kadija ti sudi, a ljudi? Da i ono tamo su samo ljudi.



UTICAJ 2 - TV I ISPIRANJE MOZGA

Činjenica da je TV izvor na koji se ne može aktivno ili kritički uticati je postala dramatično evidentna 1960-te godine kada je eksperimentom iz sveta politike i advertajzinga (marketinga) napravljena strategija o tome kako će se televizija kao medijum koristiti.
Rezultat eksperimenta još uvek odjekuje kroz industriju i politiku dugo pošto su primitivne metode kontrole usavršene.

Novembra 1969. godine, istraživač Herbert Krugman (koji je kasnije postao menadžer ispitivanja mišljenja javnosti u štabu General Electric-a) odlučio je da ispita šta se događa u fiziologiji mozga osobe koja gleda TV.
On je na glavu svoje 22-godišnje sekretarice postavio elektrode.
Elektrode su žicama bile povezane na detektor laži Grass Model 7 Polygraph i dalje na računar Honeywell 7600 i računar CAT 400B. Dok je TV program trajao, Krugman je nadgledao moždane talase subjekta. Ono što je otkrio kroz ponovljene pokušaje je da u roku od 30 sekundi, moždani talasi prelaze iz predominantnih beta koji su oprez i svesna pažnja u alfa talase koji su nefokusiranost, nedostatak pažnje, maštarenje i fantaziranje, budno sanjanje ispod praga svesnog.

Kada je subjekat zamoljen da čita časopis talasi su se vratili u svesno, kritičko stanje!

Ono što je iznenadilo Krugmana, koji je testirao neke McLuhanesque-ove hipoteze o prirodi TV gledanja, je kako se brzo ulazi u alfa stanje.

Daljna istraživanja su ukazala da leva hemisfera mozga, koja obrađuje informacije logički i analitički, se isključuje kada osoba gleda televiziju. To isključivanje dozvoljava desnoj hemisferi mozga, koja informacije obrađuje emocionalno i nekritički da radi pojačano.

"Proizilazi da" pisao je Krugman, u izveštaju svog otkrića, "da je režim rada mozga pod televizijom manje više konstantan i drugačiji od onog pri čitanju štampe.
Osnovni odgovor mozga je jasno izložen medijumu (televiziji), a ne kritičkom sadržaju.
Televizija je komunikacioni medijum koji naporno prenosi ogromne količine informacija ne misleći na vreme izloženosti."

Uskoro su stotine agencija pokrenule svoja istraživanja i razvijale tehnike kontrole uma.

Kao što je Herbert Krugman primetio u istraživanjima koja su promenila industriju, mi nesvesno i neracionalno primamo materijale iz TV-a, u svoje nesvesne dubine za vreme emitovanja. Kasnije, kada recimo vidimo proizvode na policama u prodavnici, između onog proizvoda koga ne poznajemo i onog sa televizije, okida asocijativni centar i kupujemo proivod sa TV-a.
Funcija reklamnog postera u prodavnici i na ulici je da ponovo poziva to iskustvo.
Ne tražiš ti proizvod, nego proizvod tebe!

Žene se posebno obučavaju od medija da sebe vide kao nedovoljne.
Uče se da druge žene, preko odeće, kozmetike i drugih predmeta, su više ženstvene i poželjnije od njih. Njene potrebe da se stalno potvrđuje kupovinom postaju preokupacija, profitabilna za industriju, ali pogubna za pojedinca.
Ostale ciljne grupe su deca, tinejdžeri, usamljenici, porodica...Niko nije pošteđen.

Skorašnja afera je nastala kada je profesionalac za medije otkrio da njegovo dete preko TV-a, u CRTANOM FILMU ZA DECU mentalno "pije" BUD pivo.
Tokom crtanog filma pojavila se sabliminalna poruka, sa napisom "Bud" i logom firme. Naime, subliminalna, u ovom slučaju znači da se poruka pojavila tako brzo i nestala da je budna svest nije ni primetila, ali podsvest jeste.
Poruka je ostala trajno u mozgu deteta do trenutka okidanja...
Gledajući crtaće, dete će imati sliku Bud piva i za koju godinu kupovaće samo to pivo...

Studija je pokazala da su još 70-tih godina radio i tv mediji u USA koristili subliminalne poruke u svojim programima. Iako je asocijacija od preko 90% nezavisnih medija tada potpisala konvenciju da više neće koristiti podsvesne poruke, mali procenat najvećih medija je odbio da prestane sa kontrolom uma, a oni su držali najveći deo držišta.

Iskustvo iz realnog života, zamenjeno je medijativnim iskustvom televizijskog gledanja.

Političarima i korporacijama je postalo lako da okidaju po mozgu masa.
TV svet je postao samoispunjujuće proročanstvo: masovno oblikovanje svesti, a njegovi učesnici deluju u skladu sa TV impulsima i veruju da sve dolazi iz njihovih sopstvenih želja i potreba.
U takvoj situaciji, ko kontroliše ekrane, kontroliše budućnost, prošlost i sadašnjost.

Autor ovih redova je odbio da gleda TV program od 2000.godine.

"Nisam ostao uskraćen niti za jednu bitnu informaciju, jer su mi je prenosili ljudi i namenske mail-ing liste.
Pročitao sam više knjiga nego ikada i to kvalitetnijih nego ijedan tv program.
Suočio sam se sa sopstvenim životom i nedostatkom lažnog sa TV-a.
Shvatio sam da je realnost mnogo, mnogo dublja, lepša i zdravija po um i telo.
Svakim danom srećem ljude koji kreću istim putem."





NEPOKRETNA VIŠESLOJNA SLIKA

Vaš omiljeni bilbord ili reklama u časopisu možda nose drugačiju poruku?

Obe slike sadrže subliminalnu poruku koju sam ubacio za par minuta na najvidljivije mesto, i postepeno je pojačavao, da vam se otkrije...



VIDIŠ LI PODSVESNU PORUKU NA GORNJOJ SLICI?
NE?
PODVEST JE VIDI!



VEROVATNO VIDIŠ BROJEVE, KOJE JE IMALA I PRVA SLIKA.

Oni to neće uraditi, jer se klanjaju novcu, a poruke su "kupi", "ne misli", "povinuj se", "glasaj za...", a fotografija je primamljiva (ne poput ove) da bi je što duže gledao.
Ako pomisliš da možda preterujemo, pomisli kako bi na mestu nekoga ko želi samo novac ili moć, ti postupio.

PC grafički formati koji zvanično ne bi trebalo da poseduju informaciju o slojevima, takođe imaju slojeve!
Slučajno sam aktivirao program koji se grafički kretao između slojeva navodno 2D slike drugog programa.
Ne radi se o grešci, već o tome da su tu tehnologiju savladale i manje komercijalne firme, i da nije bilo predviđeno da će neko aktivirati isvremeno oba programa koji će se demaskirati međusobno, prožimanjem.
Po zvaničnoj teoriji i specifikaciji neki formati nemaju slojeve, ali eksperimentom sam pokazao prijateljima da imaju slojeve.

Objekti su se kretali ispred, pa iza drugih objekata, kao u 3D svetu, bez grešaka.
To znači da su objekti bili definisani u ravnima, tj. u više njih, a zvanična specifikacija o nekim digitalnim grafičkim formatima je lažna.

Potražite stari SF film "Oni žive -They Live" i možda svet pogledate drugačijim očima...Naravno nema mistifikacije, jer film je simbolika, a nažalost dovoljni smo sami sebi za uništenje.



VIDEO IGRE - EFEKTI NA PSIHU

1. Nastaje gubitak osećaja za vreme i prostor
Efekat dobro poznat svim igračima i nažalost onima koji žive uz njih.
Igrač odbija odmor, hranu, san, fiziološke potrebe...

2. Video igre su pune sabliminalnih poruka koje ulaze u podsvest.
Komercijalne i dr. poruke su skrivene u:

a) bljesku, tj. specijalnom efektu

b) u perifernom vidnom polju, dok je svest vezana za centralni deo ekrana(recimo put kojim vozite, poruke brzo promiču na obodima ekrana).

c) u ravnima, jer se slika sastoji iz više različito providnih ravni, što daje utisak dubine. Ravni su poluprovidne, a ako je ravan previše providna, svest je ne vidi, ali podsvest je opaža i pamti.

3.Video igre krše i najjače moralne kočnice.
"Testirali smo navodno zanimljivu simulaciju letenja vojnim helikopterom.
Simulaciju je proizvela vojna firma i možemo se samo zapitati zašto vojska proizvodi video igre za tinejdžere!
Scenario je sledeći, letite nad predivnim pejzažom i uživate, detalji su verni kao u realnosti(talasi, vetar, njihanje...). Opustite se i ispod sebe vidite jahtu sa turistima.
Iz palube iskače terorista sa ručnim bacačem i pogađa vas. Ekslozija je zaista stresna, jer slika seva, a zvuk grmi, vrtoglavo padate.
To se ponavljalo više puta. Igrao sam igru samo 3 sata i leteći iznad mora opazio sam jahtu sa turistima koji igraju i pevaju po palubi.
Raketirao sam jahtu bez ikakvog razloga!
Svesnost o činu i šok sam doživeo tek kada sam video lica i grimase bola civila koji gore u plamenu...ali igra se nastavljala. Nikakvu kaznu nisam dobio za zločin...
Igrali su i drugi posle mene, očio sam od njih želeći da budem "bolji".
Pitao sam "Kako ti to uspeva", drug mi je rekao "Isključi emocije..."
Isključio sam ih uz reči "Ovo je samo igra, niko zaista ne strada..."
Turnir se završio, zaspao sam i imao neke od najjačih noćnih mora o ratu.
Da, ovo nije bila samo igra, jer je ipak neko stradao...ja.
Takvo ponašanje ima ime, naziv nekog rata+sindrom."

4. Deo si nečijeg eksperimenta - vrtiš točak u kavezu - gledaju te.
Odnedavno se i korporacije hvale da napredni software(programi) testiraju ljudsku inteligenciju i uče. Takođe i vojne firme razvijaju civilne igre!?
Ako budeš dovoljno dobar, igra će želeti da se proslede podaci o tebi i "efikasnost" svom tvorcu na internetu. Pitanje je igraš li logičku ili borbenu igru?
Vatreni zidovi (firewall) programi za zaštitu stopiraju slanje informacija ka tvorcima igara.
To ne čini i firewall Microsofta, jer smatraju da je dovoljno stopirati ulazak u računar, a izlazak informacija smatraju poželjnim...
Razmisli ko testira vojne simulacije i zašta se koriste rezultati civilnog igranja!
Dobro došao u "Partnerstvo za rat"...

5.Video igre aktivno pospešuju nasilje.
Skoro da ne postoji igrač koji nije igrao ubijanje iz prvog lica.
Na ekranu vidite cev, nišan svog oružija i pucate po ljudima i cveću.
Nekada je sve to bilo nerealno, dok danas to izgleda zaista zastrašujuće i realno koliko i akcioni film. Možete igrati umreženi sa prijateljhima i ubijati se međusobno.
Pitajte bilo kog Counter Strike igrača da li je sve ljude gledao kroz nišan kada izađe na ulicu posle višečasovnog igranja. Potvrdiće da je imao te probleme...

izvor: well.org.yu

[eboye]

inace u filmu Fight Club je koriscena ova tehnika ubacivanja dodatnih slika. Na samom kraju filma je to i naglaseno

evo i slicke

//obrisah jer je vulgarna//

[valter]

-Ako sam ispravno zapamtio:
Sto je covjek, slabasno zivince...
P.P.Njegos

[Ch_cosa]

Skoro da je to nasa i buduca svakodnevnica. Odbiti , prilagoditi se ili koristiti je. Pa ko voli koje , eto mu . Ali da plati Tv pretplatu svako... /Tijanic bi tako rekao / ... dodao bih kontrola mozgova i , naravno dzepova, pa smo tu !

koji vanzemaljci nama vise trebaju ?

[pero_M]

Strasno.
Dodao bih, da je pre nekoliko godina u USA jedna igra zabranjena, jer je "pozivala" na prikljucenje obozavaocima satane. Naime, tvorci ove igre su iz jednog okruga u USA, gde su vecina stanovnistva "satanisti". Igra je pored skrivenih (sublimirajucih) poruka bila prepuna i otvorenih (tipa plakata na zidovima po prostorijama kojima se krecete kroz igru).
Koliko su "velike sile" u tome, vidi se i po tome, da u vecini igara, pozitivni likovi nose zastavu USA. Ti mozes da biras, da li da budes "dobar momak" pod zastavom USA ili terorista i da se boris protiv USA (ali u tom slucaju moras da radis nenormalne stvari, podmetanje eksploziva, ubijanje civila i sl.). Dadose nam veliki izbor. Ili volis Ameriku i boris se za nju ili od tebe prave debila koji je spreman da ubija neduzne civile.

Mi stariji se secamo da je na nasem radiju isla emisija "Glas Amerike". Sada to isto vidimo i na nezavisnim TV ("VOA").

Jos odavno sam mojim ukucanima "zabranio da gledaju TV". To zabranio je bilo da sam zeni objasnio sta znaci gledanje kojekakvih emisija - "spanskih serija". Dokazao sam joj da se posle svake takve emisije oseca losije nego pre i da sve u zivotu treba da sluzi da se osecamo bolje a ne losije.

Formiranje javnog mnenja kod nas se zasniva i na neprestanom ponavljanju, a zna se da mnogo puta izgovorena laz postaje istina.

Nakon 5.oktobra nasa "voljena RTS" je nastavila po starom, samo sada za nekadasnje "istine" govori da su "lazi" i obratno. Dotadasnji "neprijatelji" odjednom preko noci postadose "prijatelji", bombe pobacane po nasoj zemlji odjednom postadose neubitacne i opravdane, krivicu za smrt nevinih zrtava pripisase onima koji su branili te iste zrtve. Narod to polako prihvata kao istinu, i sve vise ima onih koji za smrt svih civilnih zrtava okrivljuju tadasnje generale i vlast, a ne one koji su ispalili te bombe, ne one koji su poslali svoje vojnike da ih ispale i ne one koji su zdusno navijali da se bombardovanje intenzivira. Dokaze ove moje tvrdnje nacicete i na stranicama ovog foruma.

[Maksa9]

Imam samo primedbu na video-igrice, konkretno pucačine. Ne slažem se da su toliko opasne i da nas teraju na nasilje.

Mesecima smo ja i moje društvo igrali Call od Duty 2 neprestano po pet sati dnevno. Uvek je bilo tri-četri ekipe po 3 čoveka i besumično smo se jurili po mapama i zasipali jedne druge virtuelnim vrelilm olovom

Posle takvih sensi nismo iskakali na ulicu puzeći se prikradali ljudima i bacali na njih bombe, niti smo nedužne prolaznike kosili kratkim rafalima kako bi štedili municiju za sledeći level, niti smo upadali u diskoteke i uzimali nedužne posetioce za taoce, niti smo postavljali paklene naprave po javnim mestima.

Bilo je izliva besa, psovke i demonstracije sile, ali zato što mi je Milan gledao u monitor ili zato što je Cole zaboravio da ponese zastavu naše ekipe ili što Valentin ne može da me pogodi ni posle 5 okvira municije a ja ga začikavam... Ali isto bi bilo i na basketu, koji takođe upražnjavamo: da li je zgažena linija za tri poena, da li su bili koraci ili ne, da li je rezultat 19:18 ili 19:17...

Ima tu loših posledica: ukočene noge i tur od sedenja, žmirkanje i titranje pred očima, nedostatak čistog i svežeg vazduha, zaboravljanje na glad i žeđ, pravdanje ženi ili devojci i njihova neverica ...

Ne kažem da su igrice lekovite, nego da je to jedan vid zabave koji ne treba prekomereno upražnjavati. Čak i u dobrim stvarima treba biti umeren.

Mislim da ako je neko ubilački ili na drugi negativan način nastrojen, on će svoje namere i nakane ostvariti i ako bude gledao balet, čitao Eriku Jong, sadio cveće ili šta već, bilo koju društveno poželjnu radnju. Zar ne?



A sada o kontroli umova.

Ja se u vezi toga ne brine pošto sam otporan na tu kontrolu. Nemaju šta da kontrolišu Šalu na stanu, bar se nadam.

Svakako da postoji takva kontrola i da se koristi u različite svrhe. Postoje timovi koji se brinu o takvim stvarima. Npr. koja će se muzika puštati u supermarketima kako bi se pospešila kupovina, kakvog izgleda treba da bude ambalaža nekog proizvoda, na koji način i u kom trenutku treba se plasirati neka informacija kako bi se uticalo na šire narodne mase i njihove odluke. U svako slučaju 1984. je prošla kalendarski ali tek će da se ostvari, mada se se uveliko i ostvaruje!!!

Stvarno će biti: brate robote.

[kerfija]

Pa sve reklame imaju za zadatak da nam nagovestaju i da nam kontroliraju ali mi treba da biramo sta nas um moze da prifate a sta ne.Sve zavisi od nas koliko zelimo da budemo kontrolirani i uputeni u pogresna pravca.