Patolosko laganje

[Goga]

Kalina kaže: Kakav odnos imate prema takvim ljudima?

Nikakav, ili makar-kakav.
Ne obraćam pažnju na njih.
Ne želim ih u svojoj blizini, i to im jasno stavljam do znanja.

Kalina kaže: Gde je koren tog problema?

Možda u najranijem detinjstvu.
Večito samodokazivanje, bolesni perfekcionizam,
i uvek nezadovoljni roditelji.

Kalina kaže: Da li mozete pouzdano da prepoznate kada govore istinu a kada ne, ili smatrate za laz sve sto kazu?

, u jednom periodu života, kada sam imala mnogo manje godina,
sam lagala.. lagala..
dok nisam shvatila da lažem sebe, izgubila poverenje prijatelja,
izgubila poverenje u sve.
Kada sam sebi priznala da lažem, (hu, teško je to bilo)
krenula sam dalje sama.
Naučivši još jednu životnu lekciju.
Povredivši sebe i drage mi ljude.
Sa takvim ''iskustvom'' (na žalost) osetim laž i reagujem,
vrlo, veoma i mnogo neprijatno.

Leonard Peltier kaže: . Kasnije se te osobe toliko užive u tu "životnu rolu" (u koju su sami sebe postavili), da prestanu da razlikuju laž od istine. Posledice toga su da im se ceo život pretvori u neku vrstu šarene laže. Nažalost, još veći problem je što kod mnogih ljudi ove laži/foliranje prolazi

Može da prolazi neko vreme, istina pre ili kasnije izađe na videlo.

Leonard Peltier kaže: Baš sam u subotu dobio "kompliment" da sam namćor i partibrejker, ali nije problem u toj osobi što laže - problem je u meni što sam rekao istinu, zar ne?

Zašto ne pustiš ljude da žive u svojim, i sa svojim lažima.
Narušavaš im koncepciju.
Bez dvoumljenja, naravno da nisu ''oni'' krivi .
Samo žive u svom čudesnom svetu mašte.

[lado]

i ja u poslednje vreme srecem lazove koji lazu na veliko da mogu moslim da bi slagali i boju ociju...

[duga12]

zvecarka5 kaže: Patoloski lazov je vrsta bolesti i takve ljude treba sazaljevat, a ne ignorisat. Ako ih ignorisete njih to jos vise boli.

i treba,mislim neka se leče

[drth09]

Leonard Peltier kaže: Ne podnosim patološke lažove (folirante) Mislim da je koren njihovog problema u kompleksima koje vuku. Obično to rade osobe koje su nesigurne u sebe i koje su iskompleksirane nemogćnošću da nekom pozitivnom ljudskom osobinom, kreativnošću ......itd dođu do izražaja, pa se onda predstavljaju onakvima kakvim bi oni želeli da ih mi vidimo, izmišljajući neke bla bla truć priče kojima misle da će postati "veliki" ili zanimljivi u našim očima. Kasnije se te osobe toliko užive u tu "životnu rolu" (u koju su sami sebe postavili), da prestanu da razlikuju laž od istine. Posledice toga su da im se ceo život pretvori u neku vrstu šarene laže. Nažalost, još veći problem je što kod mnogih ljudi ove laži/foliranje prolazi Patološke lažove zaobiđem u najširem mogućem luku ili ako nisam u mogućnosti da ih izbegnem ondaK ih "spustim na zemlju" .... Posledice svega ovoga su da me takvi ljudi ne vole i lepe mi raznorazne etikete, hvala im na tome

Baš mi je ova tema skrenula pažnju... U detinjstvu sam ponekad tako dečije znala slagati, nepotrebno, ali već godinama to ne radim. Međutim, setila sam se po vašim pričama nekih koleginica na poslu koje sigurno spadaju u ovu kategoriju i, na žalost, ne mogu ih izbeći jer moram sarađivati sa njima. Tu mislim (i) na jednu našu sekretaricu, ženu od oko pedesetak godina, koja obavlja i daktilografske poslove. To je neopisivo kako ta žena laže. Ona stalno nešto brblja, ali pet posto onog što priča nije istinito. Da ne govorim o preterivanjima, dodavanjima, i sitnijim izmenama pošto bi to bilo donekle i simpatično. Po njenim pričama nju je stalno neko zagledao, proganjao, nabacivao se; i po dvadeset godina mlađi muškarci Ne znam da li to spada u tu kategoriju patološkog laganja, ali njena želja da to deluje verodostojno je neverovatna. Malo mi je neprijatno kad trebam da odem do nje, jer mi pristojnost nalaže da razmenim koju reč, a ponekad se osećam idiotom kad ceo dan provedem tako vozeći te prazne priče, a uglavnom okrenem na šalu, pa onda pričamo u šiframa i više niko nikog ništa ne razume

[GostBG]

Leonard Peltier kaze: "Kasnije se te osobe toliko užive u tu "životnu rolu" (u koju su sami sebe postavili), da prestanu da razlikuju laž od istine. Posledice toga su da im se ceo život pretvori u neku vrstu šarene laže."


To je bolest.ima i ime."Udvojena licnost".Ukratko,tim ljudima je potrebno lecenje.

[CHichaGlisha]

Za lazhove imam jedan
specijalni tretman.

Ciglu u vugla.


Za patoloshke
vec mora
blok.

[Goga]

Minhauzenov sindrom Reč je o patološkim lažovima koji imaju potrebu da lažu i izmišljaju i najbanalnije stvari. Najbolji način lečenja tih ljudi je psihoterapija jer uvek postoje jaki psihološki razlozi zbog kojih čovek toliko laže. Eventualno mogu da se prepišu i neki anksiolitici, jer kod kompulzivnih lažljivaca imate osećanje teskobe, anksioznosti ukoliko se ne kaže neka laž.

izvor:b92

[Lilith_021]

Ima vise vrsta lazova, Od kojih su mi jedni prihvatljiviji od drugih. Ima onih
koji lazu iz cistog koristoljublja, nekad materijalnog a nekad da bi sebe predstavili
u boljem svetlu (kao dolepomenuta sekretarica) i ti mi bas nisu simpaticni.
Ima onih lazova tipa "baron", na njih covek ne moze da se naljuti jer je vrlo ocigledno da lazu iskljucivo na svoju stetu. Za razliku od prve vrste ova druga nikad ne izaziva bes vec samo zaljenje, nekako imam utisak da su zarobljeni tim svojim porokom i da uopste ne nose sa lakocom taj teret.
Oni najcesce znaju da mi znamo da lazu i samim tim se vise upinju i trude da im poverujemo. E te saslusam, oni me zabavljaju


"Treci posetilac pishcheve radionice je 'Baron Dom iz Shtajerske' cija je zivotna drama prouzrokovana strascu za laganjem. On laze nezainteresovano, naivno,
bez svoje volje i protiv nje, laze kao malo dete, bez mere i kraja, sa upornoscu kockara, sa nepopravljivoscu alkoholicara. Zbog svega toga pripadnik starog austrijskog plemstva karijeru zavrsava kao sitni cinovnik ili 'referent za lovacke price'. Baron posecuje pisca jer ga jedino on strpljivo slusa."

Kuca Na Osami - Ivo Andric

[love hunter]

Koliko vidim, niko nikad nije slagao ni trunchicu...sve samo zgrazavanje...


...ala vi lazete...