Jedan trenutak-emocija-doživljaj događaja-... i eto mene ovakvog

[DrinChe]

Pod utiskom sam filma koji sam sinoć gledala i sa istom mišlju sam i legla i probudila se:da li uopšte mogu da izdvojim jedan trenutak ili jednu emociju ili doživljaj ili događaj za koji mislim da su presudni za ono što sam sada.
Imate li vi odgovor i možete li da odredite tu jednu emociju,uspomenu,šta god...koja vas je odredila da kroz vreme postanete takva osoba kakva ste sada?

A da li bi to hteli da podelite sa nama,to je manje važno,čini mi se,ali bih volela i tako svojevoljno ogoljene da vas znam.

[memento]

Mislim da postoji nekoliko repera, vododelnica, odnosno znacajnih dogadjaja ili osoba koji su uticali na mene i moj genetski potencijal da postanem bas ovakav kakav sam...

Moja profesorka filosofije u gimnaziji, Berislava D., je po mom dubokom uverenju upravo jedna od osoba koja je sudbinski (zvuci pateticno, ali tako je) uticala na moj duhovni razvoj...

Filosofiju smo imali, mislim, jednom nedeljno i na tim casovima smo se najmanje bavili njome na uobicajeni nacin (ex catedra) vec su to bili casovi na kojima smo se putem dijaloga ili razgovora svi angazovali. Tako smo jedno gledali crtani film (Tom i Dzeri), a zatim raspravljali o filosofskom aspektu crtaca. Sa ove vremenske distance mogu da kazem da je to bilo nevidjeno lupetanje...

Bio je Fest i na njemu veliki hit, Let iznad kukavicijeg gnezda. Na jednom od casova profesorka nas je upitala da li smo gledali ovo remek delo i sta mislimo o njemu. Umetnost i lepota se cesto instiktivno osete iako mozda ne i do kraja shvate. Tako smo mi odusevljeni filmom poceli da pricamo svoje utiske i iznosimo razlicita misljenja. Ona se samo smejala. Zatim nas je upitala sta mislimo zasto se film bas tako zove. E, tek tu smo pokazali svoju mastu, ali niko nije bio ni blizu ubedljivosti..

Kukavica nema svoje gnezdo, rekla je. Njeno gnezdo je svako u koje snese jaje i svoje brige prepusti drugom. Korisnici sanatorijuma nisu bolesni ljudi, vec problemi bogatih i svojevrsna kukavicija jaja. Sestra Flecer je metafora jednog naizgled humanog drustvenog sistema koji projektuje red u sanatorijumu prema svojim potrebama, a ne prema potrebama korisnika. Ko moze to da menja? Radnik sa dokova, odnosno Mek Marfi (Dzek Nikolson). Da li je uspeo u tome? Da. Iako su ga slomili elektrosokovima, uspeo je pre toga da ideju o bekstvu prenese velikom Indijancu koji uspeva da u zadnjem kadru, koji sirinom i zelenelom olicava slobodu, pobegne iz sanatorijuma....

Posle tog casa uvek nastojim da sto bolje shvatim temu neke pojave i da uocim uzrocno posledicne veze procesa i dogadjaja, odnosno svega sta se dogadja oko mene. Verujem da sam zahvaljujuci profesorki filosofije, bar malo napredovao u tome...

[Kalina]

Pa trazila sam odgovor na to pitanje, imam naviku da analiziram stvari, a samim tim i sebe,sebe po najvise....I nemam neki konkretan odgovor na to pitanje.
Mnogo je dogadjaja uticalo na mene, sto lepih, sto ruznih....Mada mogu da izdvojim knjizevnost, koja me je odvela i vodila nekim drugim putem, kojim ne bih posla da se nisam zaljubila u knjige....Rasti devedesetih i u njima biti adolescent je bilo tesko, i mnoge stramputice su se ponekada cinile kao autoputevi....Davati prednost umetnosti nad okruzenjem koje nije bas imalo sluha za tako neke stvari (naravno, osim porodice koja se svojski trudila na sve moguce i ne moguce nacine) znacilo je shvatiti svet na pravi nacin....i izbeci zamke devedesetih... da li ovo drugima uopste ima smisla....ne umem to bas najbolje da objasnim a da ne napisem omanju knjigu....
Ne odvajam ni jedan trenutak, ali pamtim neke, koji su znacili promenu za mene...To su oni trenuci kada mi se cini da je vreme zastalo, da bih spoznala da su se kockice oko mene slozile na neki odredjen nacin, da se moj svet izmenio i krenuo nekim novim tokom....Desilo mi se to mozda tri cetri puta, nekada su te promene bile munjevite, a ponekada su procesno trajale...ali su nastale....
Mislim da je sada recimo gotovo ne moguce da mi se dogodi nesto sto bi me iz korena promenilo, nateralo da zaboravim ko sam i da postanem neko drugi...Opet ko zna....

[euridika]

Na mene je uticao odlazak, zato što je to moje prvo osamostaljivalnje, apsolutno preuzimanje odgovornosti, izgradnja sebe u svim pravcima, ali jedan momenat, emociju ne mogu da izdvojim, to mi je teško da izdvojim i kada se radi o nekim jednostavnijim procesima nego što je izgradnja mene 'vake.

Milsim da jedna emocija (momenat) ne može da se izdvoji, osim u nekim extremnim slučajevima, ako se ljudima možda dešavaju neke velike životne tragedije, ili pak neke ogromne sreće (šta god da je ogromna sreća).

Izgradnja nas je kao i učenje, to je, ustvari, učenje i to traje dok je nas, samo se komadići dodaju kroz život, malo odavde malo odande, pa šta ispadne.