Sram vas je?? Zašto?

[sladoledzija]

Sram me priznati ali.. Ja ne mogu da koketiram očima i pogledom. Nikada nisam niti mogla. Ako primjetim da me netko gleda, umjesto da napravim 'onaj' kontakt očima, ja okrenem glavu i pravim se da ne vidim.. A tako sam htjela da vidim kako to funkcionira..

Rado ću ti pokazati jednom mada priznajem i meni je nekad frka oko toga :D

[little fairy]

sladoledzija kaže: Rado ću ti pokazati jednom mada priznajem i meni je nekad frka oko toga :D

Hehehehe, dogovoreno

Nemoj mi se sad ustrtarit

[Neuhvatljiva_]

little fairy kaže: Da odem još dalje.. Tu u Zagrebu imamo jednu od onih fancy ulica a zove se Tkalča. Puna je birceva i njihovih terasa.. Ajme, proći tuda po ljeti.. Ugh, u zemlju bih propala Ili ako je autobusna stanica puna, ja pognem glavu i tiho se pokušam prišuljati busu Hahahahaha, a što je najgore, nemam razloga da me bude sram.

Jao kao da slušam sebe kako pričam...Ista stvar...
Često me drugarica zezala, kad smo u Bg-u šetali ulicom i naiđemo na par kafica sa baštama ispred, "Sad ce L. da ubrza ima da preletimo ovim delom" ...
Kad šetam sa partnerom onda mi je super, u opšte se ne stidim, al kad sam sama ili sa drugaricama...užas!
A najgore, što ti kažeš, zaista nemam razloga, nego eto...

[DrinChe]

Dok razmišljam o temi, malo muzičke podloge.Kaže Bora :
"...Nesrecnice, nije te sramota
Sta ucini od moga zivota
Sram te bilo..."

Mislim da je to bilo posle one:
"...Prilazim, grickam ti uvo
Ti mi se vesas oko vrata
Pocinje jos jedan od nasih
Ljubavnih falsifikata

Uuu.. Prevara!"

[makilli]

Uh možda nekad i jesam bila stidljiva za mnoge stvari ali mi se čini da sam tu istu stidljivost prerasla sa godinama i kako neko reče stečenim iskustvom.Umela sam da se stidim same sebe , svojih postupaka koje sam danima umela da preispitujem a nije bilo razloga za to , svojih mana , čak i svojih vrlina ... a valjda je sve to nekako i normalno u procesu sazrevanja i odrastanja Sada umem,i veoma sam ponosna na sebe da jasno i glasno kažem šta hoću a šta neću , šta mogu a šta ne , šta jesam i šta nisam , i ne osećam nimalo sram zbog toga jer da se u drugačijem svetlu prikazujem , to bi već bila farsa i laž a onda bih trebala stvarno da počnem se stidim zbog toga

[pero_M]

Kao i vecini vas, dok sam bio mali, roditelji su govorili sta je sramota, a sta nije. Kad od deteta postane covek, shvati sta to u stvari znaci. U vreme prelaska, iz deteta u odraslo bice, normalno je da se i dalje stidimo, dok to ne prerastemo.
Sada bi me bio stid, pred mojim sinom, da vodim pogresan zivot.
Sitnice, kojih se stidite, samo su znak vase nezrelosti po tom pitanju. Za koju godinu, smejacete se tome, kao dobroj sali. Za sve je potrebno vreme.

[DrinChe]

Kupovina tampona i kondoma mi je normalna stvar.Biram vrlo pazljivo

Ovde se o sexualnosti prica?I nekakvim inhibicijama?Nema potrebe
p.s. Prolazak u trku pored mesta na kojima je mnogo muskaraca i strah od flerta pogledom, meni najvise lici na nesigurnost u sebe , iako nemate razloga.Razmislite koje vam misli tada prolecu kroz glavu i zasto zelite da da pobegnete sa tog mesta.

[lav71]

DrinChe kaže: strah od flerta pogledom

...mene je strah od flerta pogledom....

[euridika]

DrinChe kaže: Kupovina tampona i kondoma mi je normalna stvar.Biram vrlo pazljivo Ovde se o sexualnosti prica?I nekakvim inhibicijama?Nema potrebe p.s. Prolazak u trku pored mesta na kojima je mnogo muskaraca i strah od flerta pogledom, meni najvise lici na nesigurnost u sebe , iako nemate razloga.Razmislite koje vam misli tada prolecu kroz glavu i zasto zelite da da pobegnete sa tog mesta.

Ja bih rekla da svaki stid ima neke veze sa nedostatkom samopouzdanja pomešanom sa društvenim normama koje postavi sredina, zavisi o čemu se tačno radi, ako govorimo o tim kondomima i tamponima , koje apsolvirasmo ovde, nadam se , onda se to, naravno, veoma razlikuje po tome gde ih kupujemo, da li ih kupujemo u nekoj super apoteci u centru nekog velikog grada ili u nekoj ruralnoj sredini gde eudkacija o tome nije još ni na pomolu, takođe, zavisi jako i od nas samih.

Tema je lepa, i evo ja imam jednu svar zbog koje me je jako stid.

Živim u ovoj državici već 3 godine i ne govorim njihov jezik. Zato što ne moram, zato što i oni sami tvrde kako im jezik izumire i svi, ali baš svi, govore engleski i treba čelična volja da se, pored svih obaveza koje nosi dan, još sedi u nekoj školici i nateže satima sa nekim rečima koje sve teže dopiru do mozga. Ja se trudim i ne odustajem, ali ga još ne progovaram iako zapravo, dobrim delom razumem...
Stid me je da progovorim i pogrešim, i još više me je stid što ga ne govorim i svaki put se izvinjavam gdegod se otvori prostor za to, oni se samo nasmeše i pređu na engleski, ali mene je stid...