Rešavanje konflikata

[Mish]

Ne spadam u one koji ne upadaju u konflikte. Ali mogu se pohvaliti s tim, da je ma koliko se ja svađala (sukobljavala stavove, mišljenja,...), malo je ljudi sa kojima sam posvađana.
Nekada sam mislila da odmah treba sve isterati na čistac. Pa bih onako još uzavrele glave i emocija tresla u lice sve. I dalje smatram da je tako mnogo ispravnije i ljudskije, ali tako uzavrela nisam mogla (a čini mi se da još uvek nisam u stanju) da biram reči, pa bih sve izgovarala mnogo grublje i neodmerenije.
Jednom sam tako isterujući "mak na konac" povredila dragu mi drugaricu. A onda sam shvatila da nije svako rad na krajnje otvoreno rešavanje sukoba. Pa sam vremenom naučila da taj prvi momenat oćutim, izbrojim do deset (ili do milion i deset), ohladim se, promislim, pa tek onda reagujem. Pri tom očekujem da budem saslušana, očekujem i da se meni kaže, spremna sam da kažem i spremna da slušam. I samo tako, uz maksimalnu iskrenost može se dopreti do suštine, odnosno do rešenja sukoba.
A reagujem sa onima do kojih mi je stalo, koji su moji, koji su mi bliski i kod kojih ovakvi potezi ujedno i znače ne samo moju borbu da rešimo sve prepreke u komunikaciji i ne dozvolimo da nam bliskost nešto pomuti.
Sa ljudima koji mi ne znače mnogo (ovde najpre mislim na poslovno okruženje) ponašam se sasvim drugačije. Konflikti su mi prećutni. Ne dam na sebe, to svakako, ali i nemam nameru da trošim reči i energiju da izgladim odnos koji mi ne znači mnogo. Trudim se da svojim radom, znanjem , zalaganjem i kolegijalnošču obezbedim sebi dobru zaštitu da me ne mogu dotaći razne ljudske niskosti i pakosti (koje se najčešće istim likovima vraćaju kao bumerang). A ako se već nađe neko ko će pokušati da mi smešta, prećutno dajem do znanja da sam svesna šta pokušava, menjam svoje ponašanje prema toj osobi i uz hladni smešak zauzimam gard.
Kako vi rešavate svoje konflikte?

[Najgora]

Ja skoro uvek dajem drugu šansu. Naravno ako smatram da je dotična osoba vredna i mrvicu toga. Uvek postoji mogućnost da sam ja nešto pogrešno protumačila, i uglavnom polazim od sebe. Nisam do sada imala direktne konflikte jer prećutim, sačekam da se slegne stvar, pa ako smatram da sam u pravu svojim ponašanjem stavim do znanja da nešto nije u redu. Ako je osoba spremna na otvoren razgovor, spremna sam i ja, a ako nije onda se i ne trudim da izgladim stvar.

[makilli]

Nekada nisam ni umela da se svadjam.Bukvalno sam dozvoljavala svima da me pljuju i gaze.Zasto?Jednostavno nisam umela drugacije.U medjuvremenu mi se svasta izdesavalo u zivotu.Vise ruznih nego lepih stvari.Onda sam valjda i okrenula list i pocela da branim samu sebe.Nisam svadljive prirode ali ne dozvoljavam nikom da me dira.Ne zelim nijednoj sitnoj dusi da dam pravo da se mesa i upravlja mojim zivotom.Cak se i desava da povisim ton pa cak i da vredjam,ali na finjaka,bez psovki i banalnih stvari.Jednostavno sam posle svega ocvrsla,ne diram prva ali grizem kada me diraju...

[Goga]

Uvek reagujem na ''prvu''... često me podsećaju da je ćutanje zlato... da ću se uvek mnogo više kajati zbog onoga što sam rekla, nego zbog onoga što nisam...
Za apsolutnu komunikaciju sam ( naravno sa ljudima do kojih mi je stalo - što je i normalno )...
Znači reci mi - odgovoriću ti, istom merom trudeći se da ne ''padam u vatru''... Pričaćemo, svađati se, ako je to potrebno dokle god ne ''dođemo'' do suštine problema koji imamo...
Iskreno, sve mi je to malo i zamorno i naporno... ali i najbrži način da ''isteram stvari na čistac'', da se uverim da li grešim ili ne... da li po običaju ''brzam'' ili ne, jednostavno - da se ''ispričamo'' kao ljudi, pa idemo dalje...

Za drugu šansu sam uvek - mislim da je samo potrebno vreme - koje leči sve...

[Lillith]

Volim da se raspravljam,ne volim da se svadjam,pa tako i konflikt volim da resim stalozenom raspravom a ne svadjom....

Ne izbegavam konflikte jer prosto izbegavanje stvara samo veci problem kasnije, kada vec moze biti kasno za ocuvanje bilo kakvog odnosa...

[love hunter]

Miran sam, tih, povucen, blage naravi, ne upadam u koflikte, uvek biram reci...sto se moze procitati i ovde na forumu ...

...ozbiljno, umem da se svadjam. U stvari, mislim da svakom dajem ono sto zasluzi. Ponekad uvecano. Retko se izvinjavam, jer drzim do svojih reci i trudim se da uvek stojim iza njih. Nikada ljudima ne govorim stvari za koje sam siguran da ce ih strasno povrediti, cak i ako ih bas ne podnosim. Uzasno sam zlopamtilo. Retko oprastam. Nikad ne zaboravljam.

Divna licnost, jednom recju ...

[_baba_]

Posvadjati se s nekim moze da bude i korisno. Tada sve izadje na videlo.
A konflikte resavam na sledeci nacin u zavisnosti ko je u pitanju:
muz - ja se derem, on cuti, on se dere ja se derem jos vise i nekako uvek posle svadje, konflikt resimo u krevetu.
mama, tata, brat, snajke - s njima nesto i ne ulazim u konflikte jer se svaki dan castimo recima koje nisu za malu decu i uvek znamo sta mislimo jedni drugima.
prijatelji -isto kao i family
drugari - e oni su mi vec problem Ja svima dam sansu, eventualno i drugu. Ako i posle toga vidim da misle da mogu samnom kako oni hoce, a ne kako ja mogu i zelim, oteram u pi**u materinu i zavrsim pricu.

[NSdjanka]

Idealno bi bilo da ljudi rešavaju konflikte mirno i trezveno...I volela bih da imam bezgraničnu sposobnost samokontrole...Ali nemam...Počnem ja mirno i argumentovano ali kad shvatim da pred sobom nemam ljudsko biće nego skota, u trenu postajem skot i sama...

[Tami80]

Resenje svakog konflikta je razgovor.Mutavom detetu ni majka ne zna sta mu je...

[Savannah]

makilli kaže: Nekada nisam ni umela da se svadjam.Bukvalno sam dozvoljavala svima da me pljuju i gaze.Zasto?Jednostavno nisam umela drugacije.U medjuvremenu mi se svasta izdesavalo u z