Osećaj apsolutne kontrole nad osećajem za sreću

[kohili]

Ima dana kada čovek oseća neobičnu radost,neku vrstu ushićenja pred činjenicom da je živ.To me podseća na jednu ''sliku'' koju vučem sa sobom več godinama:u beloj sobi,gotovo bez nameštaja,nekako goloj,na jednom raslkimatanom krevetu,sedi starac podbočen na svoj štap.Gleda u pravcu prozora.Njegov pogled je prikovan za sunčeve zrake i senke drveća.On je nakraju životnog puta,svaki dan mu može biti poslednji,ali on uživa u zracima sunca.
Ima dana kada osećamo kako smo nepobedivi,kako apsolutno gospodarimo svojim osećajem za sreću,da to ne može pokvariti čak ni činjenica da smo potrošni.Jednostavan osećaj,osećaj izazvan zrakom sunca,notama jedne pesme,ili nečijim pogledom.
Jedan trenutak apsolutne kontrole nad sopstvenim osećajem za sreću.Koliko ih može doživeti jedan čovek?Koliko dugo može sa sobom nositi ovu čudnu radost i crpiti iz nje snagu kako bi prebrodio još jedan dan,sat ,minut?
( Osećaj za sreću je termin koji upotrebljavam da opišem tu radost zbog postojanja,stanje da se sreća uspostavi kao gospodar ljudskog postojanja,pa makar i na samo jedan tren.)

[izabelitta]

kohili kaže: Ima dana kada čovek oseća neobičnu radost,neku vrstu ushićenja pred činjenicom da je živ.To me podseća na jednu ''sliku'' koju vučem sa sobom več godinama:u beloj sobi,gotovo bez nameštaja,nekako goloj,na jednom raslkimatanom krevetu,sedi starac podbočen na svoj štap.Gleda u pravcu prozora.Njegov pogled je prikovan za sunčeve zrake i senke drveća.On je nakraju životnog puta,svaki dan mu može biti poslednji,ali on uživa u zracima sunca. Ima dana kada osećamo kako smo nepobedivi,kako apsolutno gospodarimo svojim osećajem za sreću,da to ne može pokvariti čak ni činjenica da smo potrošni.Jednostavan osećaj,osećaj izazvan zrakom sunca,notama jedne pesme,ili nečijim pogledom. Jedan trenutak apsolutne kontrole nad sopstvenim osećajem za sreću.Koliko ih može doživeti jedan čovek?Koliko dugo može sa sobom nositi ovu čudnu radost i crpiti iz nje snagu kako bi prebrodio još jedan dan,sat ,minut? ( Osećaj za sreću je termin koji upotrebljavam da opišem tu radost zbog postojanja,stanje da se sreća uspostavi kao gospodar ljudskog postojanja,pa makar i na samo jedan tren.)

Mislim da se tu radi se o sreci kao stanju, a ne o slucajnostima da dobijemo vespu na lutriji, da nagazimo na svezanj evra na ulici i sl.
Ma koliko se ljudi opirali tome, cinjenica je da je sreca u velikoj meri pitanje nase odluke da to i budemo. Vrlo namerno, uprkos svemu. Fraza "misli pozitivno" uposte nije naivna, i njena prakticna delotvornost moze biti ogromna. Umetnost je iz niza jednolicnih dnevnih dogadjaja izdvojiti trenutke koji nas mogu nadahnuti. U svakom, i bilo cijem danu oni postoje, samo je pitanje koliko smo talentovani ili motivisani da ih uocimo i posvetimo im paznju. Smisao svega toga je da svako pozitivno zracenje iskoristimo tako da se pretvori u nasu licnu energiju. To se moze samo ako smo pri tom zaista iskreni, i ne foliramo se pred cvetom, nebom, ljudima...
Poznavala sam kao dete zenu koja je imala jako tezak zivot, muz alkoholicar, ona je radila u fabrici, posle toga i kao nadnicar na njivi da bi skolovala dvoje dece, a bila je i bolesna. Medjutim, ona je umela tako od srca da se nasmeje, da se iskreno obraduje i najmanjoj paznji, da se zadivi sitnicama. Njena basta bila je rajski vrt. Posmatrala sam je kako posle teske svadje sa muzem neguje to cvece i nezno razgovara sa njim, radujuci se novim pupoljcima... Imala je stotine razloga za tugu, za padanje u depresiju, a bila je vedra. I smejala se najlepse na svetu. Mnogo sam naucila od nje.