Kako prepoznati internet zavisnika?

[Lillith]

48

You are an average on-line user. You may surf the Web a bit too long at times, but you have control over your usage.

heheh a vec sam se bila zabrinula

[SQUAW]

Meggy kaže: Mislila sam da ces ti biti jos gora od mene, tako da je ipak bilo pametno s moje strane sto nisam objavila svoj broj poena

Ja shvatam da imaš više poena, al' kad budeš rekla rođenom detetu da ćeš da ga DELETE sa lica Zemlje ako ne pojede supu, javi se

[nattydread]

Your Score: 61

You are experiencing occasional or frequent problems because of the Internet. You should consider their full impact on your life.

fucka mi se živo. ovo je zlatna sredina...

[A6quattro]

Test says:

Score:29
You are an average on-line user.You my surf the Web
a bit too long at times.but you have control over
your usage.

[Meggy]

A6quattro kaže: You are an average on-line user.You my surf the Web a bit too long at times.but you have control over your usage.

Da, to je bilo dosadasnje stanje. Sad si dosao na forum

[Savannah]

Score :14
You are an average on-line user. You may surf the Web a bit too long at times, but you have control over your usage.

[A6quattro]

Meggy kaže: Da, to je bilo dosadasnje stanje. Sad si dosao na forum

Mislim da si u pravu.
Takodje,da je ovaj test fake.

[Lady in red]

58 - You are experiencing occasional or frequent problems because of the Internet. You should consider their full impact on your life.

[HLEBmaster]

Internet je uspeo više nego ijedno drugo savremeno tehnološko otkriće toliko da lakša čovekov život, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, počevši od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu ni da zamisle svakondnevni život bez istog.

Autor: Aleksandar Marković






Istražujete li nešto ili ste voljni da obradujete nekog poklonom i da pritom ne morate da razmišljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke ili prodavnice - ništa lakše. Možda želite da reklamirate svoje usluge ili pročitate novu knjigu, novine, slušate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno. Vreme, daljina pa i novac više ne predstavljaju problem jer internet sa par kuckanja po tastaturi računara, mobilnog telefona ili PDA uređaja omogućava da Vi svetu i Vama svet i informacije na njemu postanu lako dostupne.
Ne treba zanemariti ni to da, čovek kao socijalno biće ima izraženu potrebu za komuniciranjem i društvom. A internet više, lakše i brže nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima kao jedinkama pruža osećaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez obzira na mane, pol, rasu ili starost... Stvaran život pun je granica i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Međutim, kao i uvek i u svemu, ukoliko je čovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog sadržaja koji se neprestano menja i obogaćuje, prihvati kao činjenicu - da je i njegov lični život samo uz internet isto tako sadržajan, bogat i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa u krajnjoj liniji i sa sami sobom.

Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen život, sprovode se različita istraživanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike. Dva poslednja istraživanja, oba američka, koja se posebno ističu što zbog načina na koji su sprovedena što zbog kredibiliteta samih istraživača izazvala su nešto više pažnje medija i stručne javnosti. U pitanju su skorašnje istraživanja firme Kelton Research i epidemiološko istraživanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford, prvo takve vrste, publikovano oktobra prošle godine u žurnalu CNS Spectrums.
Istraživanja


Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno ističu dva rezultata. Prvi, po kojem 64 % Amerikanca priznaje da više vremena provode uz računar nego uz (bračnog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas više «zavisna» od računara nego pre tri godine.


Autor drugog istraživanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto činjenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremećaje i kontroli impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu ponašanja u Stenfordu počelo da dolazi sve više ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utiče na život. Ti negativni uticaji ogledali su se u činjenici da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (bračni) partner preti da će ih ostavili ili ih je već ostavio, odnosno da su zanemarili školske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upražnjavali pri tome dodatno se socijalno osamljujući. Dato istraživanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 američkih saveznih država i njime se želelo pojasniti preterano korišćenje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze. Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istraživanje pokazuje da znatan deo stanovništva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to počelo smatrati stvarnim problemom, bez obzira što se još ne može govoriti o (internet) zavisnosti.


Neki od rezultata među ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi internet pokazuju da:


- šest posto smatra kako im preterano korišćenje uzrokuje probleme u svakodnevnom životu,

- osam posto internet smatra utočištem od ličnih problema ili anksioznosti

- devet posto laže okolinu o vremenu provedenom na internetu,

- 14 posto se vrlo teško uspeva suzdržati od interenta nekoliko dana uzastopce.

Izgleda da ono što je 1995. godine za psihijatra Ivana Goldberga predstavljalo samo šalu koja je za jedini cilj imala zabavu kolege na učestale vesti o ljudima čiji se život navodno bitno promenio prekomernom upotrebom interneta, za relativno kratak vremenski period, danas je postalo daleko ozbiljnije pitanje od prvobitne parodije. O „poremećaju Internet zavisnosti" - IAD (Internet Addiction Disorder) ili patološkoj upotrebi Interneta — PIU (Pathological Internet Use) počele su da se vode stručne rasprave, vrše naučna istraživanja i pišu disertacije. Ironija ili ne, činjenica je i da je ubrzo posle publikovanja „rada“ pomenuti doktor počeo da dobija pohvale za isti i to od kolega koji nisu videli ništa neozbiljno u istom. Mnogi od njih su ga čak i kontakirali tražeći pomoć u rešavanju njihovih problema sa preteranom upotrebom elektronske pošte. Danas ovaj psihijatar sa višegodišnjom praksom u Njujorku veruje da je više nego izvesno da postoje određene osobe koje su u ozbiljnim problemima zbog preteranog korišćenja interneta, smatrajući da je ipak odgovarajuća reč za dijagnozu ili opis ovog problema poremećaj a ne zavisnost.





Iako Amerikanci, tj. APA (Americain Psychiatric Association) nije uvelo termin «Internet zavisnost» u poslednje izdanje Dijagnostičkog i Statističkog priručnika Mentalnih poremećaja SAD, koji inače služi kao osnova za ocenjivanje pripada li neko stanje mentalnom invaliditetu, ne priznajući ovo kao bolest zavisnosti, Kinezi sa svojih 132 miliona registrovanih korisnika interneta ne misle da internet zavisnost ne postoji, a pri vladi se čak raspravlja o ovom problemu. U Pekingu je pri vojnoj bolnici otvorena klinika za veb zavisnike u kojoj se između ostaloga primenjuju i tretmani se mašinom koja stvara impulse od 30 volti (mini elektro-šok?) koja na određenim tačkama stimuliše nerve uz davanje infuzije što bi zajedno po navodima medicinske sestre koji radi u bolnici imalo za cilj da normalizuje stanje elektrolita u mozgu. Istovremeno pojedini kineski zvaničnici predlažu uvođenja zakona kojim bi se nekako ograničile aktivnosti a u vezi sa on-line igranjem i „internet zavisnošću“ posebno posle smrtnih slučajeva tinejdžera koji su se desili kao posledice neprekidnog višesatnog (višednevnog) igranja.

Finci se takođe ne slažu sa tvrdnjama ne postojanja sajber zavisnosti. Finska armija čija se popuna bazirana na regrutnom sistemu počela je da pojedine regrute oslobađa služenja 6-mesečnog vojnog roka sa zvaničnom dijagnozom - «Internet zavisan» još pre par godina. Za mlade ljude koji surfuju vebom ili se preterano igraju cele noći i nemaju prijatelje osim istih na mreži dolazak u vojsku predstavlja veliki šok i oni ne uspevaju da uspostve normalan socijalni kontakt sa okolinom i da se prilagode vojničkom načinu života – izjavio je predstavnik oružanih snaga Finske, Jyrki Kivela, dodajući da je «internet zavisnicima» ipak ostavljen rok od tri godine „da odrastu“, do sledeće regrutacije.


Kategorije Internet zavisnosti





1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sajtova poput digg.com, youtube.com i sličnih). Ovde spadaju i problemi tkz. ego-surfinga (kada osoba često pretražuje veb u potrazi sa informacijama o sebi), Photolurking (obsesivno pregledavanje foto-albuma publikovanih na vebu osoba koje nikada nisu upoznali) ili Wikipedoholism (preterana privrženost pisanju ili uređivanju članaka za online enciklopedije poput Wikipedije, što od početne interne šale urednika enciklopedije postaje pravi problem za pojednice koji troše sve više vremena na to).

2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction ) - osobe koje pate od prekomernog korištenja “chat-room”' (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima kada se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život. Naime, „prijatelji" s druge strane žice često postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika što dovodi do zapuštanja postojećih međuljudskih odnosa. Ovo sve češće dovodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. Po istraživanjima na ovakve servise su dosta upućeni ljudi sa socijalnim fobijama koji imaju realnih poteškoća u ostvarivanju i održavanju kontakata u «stvarnom» svetu i koji doživljavaju jak stres prilikom upoznavanje ili komunikacije sa ljudima uživo. Naime primećeno je i da se on-line korisnici emocijalno «otvaraju» daleko brže nego u stvarnom svetu. Ono što u realnom svetu može trajati nedeljama, na internetu može samo nekoliko sati, dana. Kod takvih osoba percepcija prihvatanja, intimnosti i poverenja ima potencijal povećavanja korištenja internet servisa kao primarnih izvora druženja i zabave.

3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) – kompulzivno korištenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti. Ovu grupu takođe karakteriše dosta toga ranije navedenog, samo što su ovaj put u pitanju erotski ili pornografski razgovori i dešavanja vezana na temu seksa. Trošenje sve više vremena na ovakve aktivnosti, zapostavljanje stvarnog partnera, odnosno stavljanje sajberseksa kao primarnog u seksulanom životu. Osnovni faktori koji utiču na ovo su: anonimnost, privatnost sopstvenog doma (što takođe pruža i mogućnost prelaska granice koje postoje u realnom svetu kroz daleko lakše pristajanje na ostvarivanje fantazija u realnosti), veća percepcija kontrole, niske cene (ili besplatne usluge), dostupnost 24 sata na dan, nepostojanje opasnosti od polno-prenosivih bolesti itd.

4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions) - igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno kockanje, igranje mrežnih igrara, kupovina klao i bavljenje berzama. Zapravo, pojed