Trema i sta sa njom

[SansRomantic]

Uglavnom imam tremu od nepoznatog.

Ako se u bilo kojoj životnoj situaciji nađem u mraku - ostala čula kao da podivljaju - postajem hipersenzitivna i hvata me panika i strah.
Tada se rađa i trema - da neću znati da odreagujem na pravi način u pravom trenutku.

Dosta sam razmišljala odakle to potiče...kao mali i malo veći bebac bila sam jako stidljiva...i strašno su me plašili ljudi...kaže draga mama da sam znala da zaplačem samo kada bi mi se neko približio (nisu ljudi stizali ni u ruke da me uzmu, što sam iskreno i mrzela - izjava istog autora, drage mame).
Nisam volela ni da me ona ili tata nosaju u rukama, najsretnija sam bila u svom krevetiću sa svojim žutim medom i plavim ćebencetom..
Pokušaji da me istrgnu iz tog mog carstva rezultirali su - kaže mama - istim ovim današnjim izrazom na licu kada je nešto novo i nepoznato na pomolu - oči širom otvorene, skoro da ne trepćem i usne razvučene u kiseo osmeh...

I tako...tridesetak godina kasnije...prepoznajem isto stanje...
Ali sam pronašla način da se izborim i ne dozvolim da mi pokvari sve ono lepo što život može da donese - jednostavno sam ga prihvatila!
Osetim da nadolazi, kao talas - opustim se psihički i kažem dođi, cool je što si tu, ti si deo mene - i čekam da prođe...a prolazilo je odmah kada profesor postavi prvo pitanje, čim se upale svetla reflektora, prolazi i danas čim izgovorim prvu rečenicu i shvatim da ljudi s' pažnjom gledaju u mene..jednostavno nestane...

A onda kada sam bezuspešno pokušavala da se borim imala sam samo kontra efekte - trema se pojačavala, sve sam se više znojila, postajala sam sve nervoznija...i na kraju bih odlazila "praznih ruku"...
a to već ne volem

[la femme]

Tremaros sam po prirodi, i to veliki. Pred nastup u javnosti (sto mi se cesto desavalo), pred velike ispite, uvek je trema bila prisutna. Desava mi se da mi se tresu ruke ili cak da mi bukvalno bude muka. Medjutim, ljudi oko mene su iznenadjeni kad im to pricam, jer kazu da se na meni to uopste ne vidi, jer mi i nastup i glas deluju krajnje samouvereno. Dakle, imam veliku srecu da me ta trema ne paralise, vec naprotiv. Cim prodje prvi minut i vidim da sve ide kako treba odmah i ona nestane.
Inace, nikad nisam uzimala lekove za smirenje (znam ljude koji su pred ispite i to radili). Ako mi je bas velika frka, casica neke zestine i sve bude ok! Samo prirodna medicina!

[Andjelika]

Tremarosh sam, ali to ni sama nisam znala dok mi jedan prijatelj nije rekao

Inache, kad sam svojevremeno morala totalno nepripremljena, bez spremnog texta, 'ladno iz publike, izashla pred 500 ljudi i vodila program, a nisam znala ni ko sve uchestvuje, improvozovala 200 na sat... I josh sve to vrlo dobro na kraju ispalo..... shvatila sam da mogu da prezivim i mnogo gore stvari
Imala sam celih 10 minuta da smislim shta tju da pricham, bez papira i olovke da to i pribelezim.
Mislila sam da tju da umrem.....

Inache, u ovakvim momentima krenem da izazivam i provociram sebe u fazonu: "shta, nemash petlju da ovo uradish!? sramota! bruka! ko da je ovo neshto!? shta da kazu oni slabitji, kad ti to ne mozesh? umri ako ne mozesh!?".....

pa bash umem da budem nezgodna i prema samoj sebi
a onda proradi ono ovnovsko, da sve ume i moze, i naravno da tako i bude

[irnik]

Ja sam nevjerovatan tremaros. Toliko da skoro da zaboravim sta sam htjela da kazem, ali kad zatreba nekako se (ne znam ni sama kako) izrazim. Kao sto neko ranije rece, mozda treba vise raditi na samopouzdanju .

I pored toga sto me trema jako nervira moram da priznam da je ponekad i dobra stvar, jer ipak postoji neko uzbudjenje i osjecanje odgovornosti.

Moj profesor kaze da on skoro uvijek ima tremu ali da i brzo prodje cim mu krene predavanje. Neki dan sam gledala neke poznate glumce koji su upravo govorili o tremi. Kazu kad nemaju tremu pred nastup, njihova gluma je samo mehanicka i publika to brzo osjeti.

[kerfija]

Trema ima svakog nekad malo nekad vise .Uvjek kad treba da obavim neka posla ali nisam sigurna da cu uspeti pripremam se u mislima i uvezbavam sve to i mnogu je bitnije i nacin uzimanje vazduha.Teze mi je da pocnem a posle pricam kao karabdalica kao navijana.

[Adora]

Ne smem da se bojim.Strah satire um.Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje.Spremno ću se suočiti sa strahom.Dopustiću da prodje preko mene i kroz mene.A kada bude minuo,upraviću svoje unutrašnje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio.Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega.Preostaću samo ja.“
Litanija protiv straha „Dina“ Frenk Herbert


„Strah je ubica uma“
Da,da!Sve ja to znam!Totalni sam kreten što se tiče treme,ali ja tu ništa ne mogu .Udahnem duboko , kažem sebi „ajde budi cool“.Ništa ne pomaže i u najglupljim situacijama mi se tresu ruke,tako da me je sramota,grune mi krv u lice, zablokira mozak i mrzim sebe zbog toga.Pogotovo kad treba nekog da impresioniram onda ispadnem budala.Barem sebi tako izgledam

[Dejan B]

Ja sam veliki tremaroš i čini mi se da to neću nikada prevazići. Svako pojavljivanje u javnosti, kada sam ja u centru pažnje obavezno ostavi traga na meni. U osnovnoj školi mi se dešavalo da izađem na tablu da uradim običan zadatak iz matematike, koji sam znao, ali su mi se noge toliko tresle da sam jedva stajao na nogama. To je ostalo sve do sada. Na jednom od ispita je išlo do te mere da sam, kada sam u svojoj glavi uvrteo da mi ne ide kako treba, osetio kako mi krv jurca u glavu, glava pulsira u ritmu otkucaja srca, a vid polako počinje da se muti, skoro da se onesvestim. I kad to počne, poslednje o čemu mislim je gradivo. Na kraju ja položim taj ispit, ali ostaje bojazan da će se to dogoditi i sledeći put, u šta ne sumnjam, samo je pitanje u kojoj meri.

[DrinChe]

Sada sam srecna sto ponovo radi bioskop posle 3 dana-ja bar nisam mogla da se ulogujem,pa cu u letu ,rec-dve.
Ne o onoj pozitivnoj i onoj inhibirajucoj tremi,nego o druge dve stvari.
Treba razgraniciti fobiju(agorafobiju sa panicnim poremecajem,preciznije) od ovakvih stanja treme o kojima se pise.
Psihijatar ce,uglavnom,preporuciti kombinaciju psihoTh i medikamentoznog lecenja.
Kao sto rekoh,za sada,u letu,ispricacu vam kako je to prevazisla moja prijateljica.Citala jesam o slicnim stvarima,ali ona kaze da je upalilo
Imala je uzasnu frku u svakodnevnom kontaktu ,na poslu,sa covekom od autoriteta,svetski priznatim.Kocilo je u iznosenju obicnih ideja,a kamoli smelijih projekata.
Procitala je i primenila savet : zamislite tu "strasnu" osobu potpuno golu
I to je opustilo.I progovorila je sa njim kao sa bilo kim od nas-bez grca,bez klecanja kolena i zamuckivanja.
Kako i zasto,ne znam.Jeste i zabavno na prvo citanje,ali...ima tu i dubine.Idealizovani postaje "obican",svakodnevan.Postaje covek u njenim ocima.Ne idol.
Verujuci ili ne,bez idolopoklonstva se lakse zivi.
Svi smo skoro podjednako ranjivi i plasljivi i nesigurni.
I VojvodinaKafe moze da se analizira,na nas mislim,naraFsky.Drugi put.
Dotle,tremarosi,to jest-svi mi,manje-vise,svako svoj strah od ko zna ceka neka pocne da "skida" sve dok ga potpuno ne ogoli-a tada,kada mu se u brk nasmeje,ovaj nestaje.

[DrinChe]

goldie kaže: Ja imam tremu kada treba da pricam pred publikom, verovatno je to zato sto nisam duuugo pricala pred masom. A cudno je to da kad sam bila mala volela sam da pricam u javnosti i bila sam veoma dominanta i nije me uopste bilo sramota. Na svim priredbama sam bila voditelj. Secam se jednog mog nastupa na dodeli paketica u SNP-u i pevala sam Hajde da ludujemo od Tajci sa sve koreografijom i svi su bili odusevljeni i posle su mi cestitali i ja sam tek tada kad su mi cestitali skapirala sta sam ja uradila. Prilazile su mi neke tete koje nisam poznavala i pricale mi da sam super i da sam blesava. I cini mi se da sam u tom momentu kada su mi cestitali pocela da se stidim. I od tada se ja stidim javnih nastupa. Cudno zar ne? Sta vi psiholozi kazete na to? Inace kada imam usmeni ispit imam veliku tremu, ali uspem da iskuliram tremu pre ispita ali kad sednem pred profesora onda sam gotova. Vise ne znam da pricam. Mozda zato sto znam da ocekuju od mene nesto a ja nikad naravno nisam bila 100% spremna. Pa je to problem. Ne volim usmene. Dajte vi meni neke zadatke i probleme da resavam. A te price i teorije man'te me. Nikad nista ne ucim napamet. pa je to moj problem koji uzrokuje tremu. Definitivno bih trebala da poradim malo na tome, posto me hvata frka kako cu diplomski da odbranim pred masom. Moracu sad na sledecem usmenom da se nastrebam 120% i da gradim samopouzdanje na usmenom pred profom.

Kada je trebalo finisirati i odbraniti nekakav rad u koji sam ulozila puno vremena i truda(posle faxa-posle svih tih silnih ispita),desila se trema najveca na svetu.tada nisam poznavala TriV,gorepomenutu drugaricu koja je "skinula" tipa i resila problem .
I tada mi je decko,koji je prosao kroz to,rekao:"Slusaj,u sali ces ti znati najvise o temi koju branis.Sve sto mogu da te pitaju posle,moze samo da bude nesto od "opste kulture"(grubo receno),a vezano za temu.Znaci,opet si u prednosti.Koga se plasis/Znas i sama da bas ti kojih se plasis prespavaju ili dremuckaju.A mi koji te volimo,nas se ne bojis.Pa?"
Ljubim ga ja pametnog,ma gde da je
Primeni nesto od ovoga,vredi...