Rešavanje sopstvenog problema

[makilli]

Ha,tudje ,cini mi se,mogla bih da resim za 5 minuta a kad je rec o mojim problemima treba mi 100 godina da pronadjem pravo resenje.Jednostavno ne volim da gresim i budem povredjena.

[_baba_]

Do pre nekoliko godina, kad god bi se pojavio neki problem, ja sam od njega bezala.
Okretala glavu, zmurila... kao da ce problem nestati sam od sebe i kad otvorim oci sve ce biti ok. Ali nije.
Shvatila sam da se sa problemima moram suocavati ma kako teski i neresivi u tom momentu izgledali.
Medjutim, nastupio je period kada sam mislila da ja sve mogu sama i da mi ne treba nicija pomoc. Opet greska. Zadrzavala sam u sebi sve ono sto me je mucilo,
a to mi je samo narusilo zdravlje.
Sada mnogo vise razgovaram. Prihvatam pomoc u resavanju problema.
I mnogo je lakse.
Sve je mnogo lakse kad imam nekog s kim mogu da podelim kako srecu, tako i ono sto me tisti i muci.

[sussi]

...Kao prvo kada mi se nesto ne dopada ili iskrsne onako kao grom iz vedra neba onda se zapitam da li je to uopste moj problem? Mogu li ja uticati na to? Ako nemogu onda je jednako dobro da to i zaboravima ali ako mogu onda je to moj problem.
U najkracem roku analiziram stvari jer ne podnosim los osecaj ono nelagodnost u stomaku, razmisljanje, nespavanje nema toga prema tome pitanje sta mogu uraditi kao i direktno preduzimanje mera za resavanje problema. Nekada se dogodi da prenocim s problemom ali samo jednu noc ne vise na neki cudan nacin resavam najvecom brzinom da se nekada i sama zapitam kako sam to uspela. ...

[Kalina]

Ranije sam resavala svoje probleme ili na brzinu sadaiodmah ili sam jednostavno bezala od njih ......
Hvala onom gore porasla sam....

Sada analiziram, posmatram, razmisljam....
i natanane resavam problem
trudim se da ga resim da to bude dobro za sve, ako ne ide tako onda gledam da bude reseno u moju korist.... ....
....mada ponekada proradi moj ludi temperament i onda bude ....sta cu niko nije savrsen....

[Buba Erdeljan]

Ne analiziram. Izgorim. Poludim. Obnevidim. I tako obnevidela udarim u svaki zid, pa i ako mi je ispred nosa.
E. Kad zaboli, kad se izduvam i istrošim svu tu negativnu energiju koja se uvek mota u blizini problema - dam sebi tajm out.
Dopustim si da zaboravim, da se opustim, okrenem lice ka nečemu drugom i da budem srećna.
Izadjem napolje. Vodim ljubav. Smejem se. Baš me briga!!

I iz tog "baš me briga" stava obično dodju neke genijalne ideje i genijalna rešenja.

[maski]

a shta ako bi izashli iz sopstvenog problema, poput onih fancy kompjuterskih animacija na nauchno popularnim emisijama..... ako bi celu scenu posmatrali kao niz nadrazzaja i hemijskih reakcija na iste... ako bi skontali da su nam neurotransmiteri (serotonin, dopamin, acetilholin...etc) u disbalansu i da u skladu s tim percepiramo stvarnost i reagujemo na nju.... shta ako bi sve bilo mnoooogo drugachije samo da je hemija po defaultu regulisana drugacije....

....rana che mnogo lakse zaceliti ako je predhodno sterilishemo... a problemi che mnoooogo izgubiti na znacaju i neche se mnozziti ko bakterije ako ih sagledamo iz pravog ugla....

@ hleb: ..pa chak i "problemi" kao shto je pushenje

[Buba Erdeljan]

Analizira se nakon rešavanja problema.
Ko može i da traži rešenje i da odgovara na sopstveno "zašto" i "kako" u isto vreme - svaka mu čast.
Ja ne mogu.

E.
Za Principessu da ima šta da joj se svidi. Jopet.

[Goga]

Šta je najgore što mi se može dogoditi?
Suočavanje s pitanjem što ako… iskrenost prema sebi - problem zaista postoji...
važno je zbog toga što tada već vidim gde je kraj problema. Kako je stvarno mala verovatnoća da mi se dogodi nešto katastrofalno ,vidim da sve drugo i nije tako grozno.
Uviđam da je malo ozbiljnih životnih problema, kao što su smrt, bolest. Sve drugo je rešivo, ostaje samo briga koja je kako - tako rešiva.



Prihvatanje svega onoga što bi se moglo dogoditi...

Rešavanje problema, mirno i skoncentrisano.
Dokle god sam u ''frci'', vrtim se u krug, misli mi skaču levo-desno i ne uspevam se ni na što usredsrediti. Kada se konačno suočim s mogućim posedicama, tada počinjem trezveno da razmišljam.
Tek tada jasnije vidim problem i padaju mi na pamet rešenja istog...

[DrinChe]

Sada je na tv-u bila emisija iz kooperativa tima i priča je bila o cigaretama, pušačima...
Pogledam malo o njima i vidim dosta lepih i korisnih stvari.
Na primer:

http://www.toc4icd.com/
http://www.cooperativa.tv/index.php?...d=16&Itemid=61

TEORIJA PREVAZILAŽENJA PREPREKA


Da li ste ikada bili u situaciji sa nekom osobom ili sa grupom ljudi kada ste se osetili isfrustriranim, besnim i nesposobnim da dođete do kompromisa ili međusobnog razumevanja? Da li ste se ikada zapitali da li postoji način suočavanja sa ovom vrstom konflikta i prevazilaženja ovih nevidljivih, ili ponekad veoma vidljivih prepreka? Ili: da li ponekad pomislite da ste neke promene mogli da izvršite na osnovu svog stila komunikacije ili da prevaziđete prepreke koje bi vam pomogle da bolje plivate u takvim situacijama? Bez obzira kako male ili velike bile, ove prepreke u komunikaciji mogu biti prevaziđene ako naučite da koristite nekoliko prostih načina koji će učiniti da se umesto osećanja da udarate glavom o zid kod vas javi osećaj da možete postignuti sve i sa bilo kim!

Teorija prevazilaženja prepreka (TOC) koristi ono što se naziva "Isparavajući oblak" kao pomagalo za posmatranje konfliktnih situacija, bilo da je u pitanju lična dilema, neslaganje, svađa ili čak i odluka ili akcija koja bi se morala ostvariti. Znati kako se ovo pomagalo koristi može biti velika prednost u bilo kakvoj situaciji kada se problem rešava, a takođe je i od velike pomoći u postizanju jasne i efektivne komunikacije. TOC je zasnovana na korišćenju seta pomagala za rešavanje problema da bi se na logičan i sistematičan način odgovorilo na tri pitanja koja su od suštinskog značaja za bilo kakav proces tekućeg napredovanja:

- "Šta promeniti?"
- "U šta promeniti?" i
- "Kako ostvariti potrebnu promenu?"

...

[Sneza58]

Resavam brzo i impulsivno, pa posle analiziram za ponesto se kajem, ali obicno opravdavam svoj postupak, mislim da sam bila u pravu, ali da je moglo drugacije da se reaguje. Sto sam starija, sve vise ucim da odbrojim, i mirim se sa onim sto ne mogu da promenim.