Funkcionalna muzika

[Lady in red]

Под функционалном музиком мисли се на употребу музике како би се радна средина оплеменила, учинила пријатнијом и на тај начин утицало на понашање радника и продуктивност рада. Присталице функционалне музике сматрају да је њен ефекат вишеструк: од стварања пријатног расположења до физиолошког јер надражује нервне ћелије у кори великог мозга и тиме смањује оптерећење оних ћелија које су радом оптерећеније. Даље, функционална музика доприноси продуктивности рада, формирању ритмичких покрета током рада што је са становишта студије покрета пожељно итд. Приликом увођења музике у радну средину неопходно је детаљно упознавање са структуром радника - слушалаца, њиховим културним навикама, природом посла и многим другим сазнањима која би определила најадекватнију музику која би била у функцији побољшања услова рада и продуктивности рада. Важно је напоменути да су индивидуалне разлике међу људима у погледу музике прилично велике и да музика може иритирати неке раднике, о чему се бар у ергономији мора водити рачуна.

Ja kada spremam stan, briskam, usisavam, ribam ili kuvam, volim zivlju muziku, malo glasniju, koja me tera da se pokrecem i uliva mi raspolozenje tokom poslova koje bas ne volim da obavljam. Kada ucim prija mi tiha lagana muzika, neke stare domace i strane baladice...

Kakva muzika vam prija a kakva ne dok nesto radite kod kuce, na poslu ili bilo gde drugo? Kako muzika utice na vas? Da li moze da vas dekoncentrise u nekim trenucima dok radite? Da li moze da vam pomogne da pregurate naporan dan na poslu? Da li vas stimulise na rad?

[Meggy]

Pustam i ja muziku kad nesto radim, i to glasno, narocito kad usisavam, nervira me onaj zvuk usisivaca nenormalno. Generalno me muzika dekoncentrise kad treba bas da se udubim u nesto, ali sam na faksu povremeno ucila uz klasiku i nije me to dekoncentrisalo Mada, sve zavisi od toga kako kad funkcionisem, nekad sam dekoncentrisana i kad je mrtva tisina

[kissigirl]

ja obavezno pustim glasnu muziku kada radim nesto po kuci, pa pomalo i zaigram... kada ucim ne slusam muziku, dekoncentrise me

[sladoledzija]

Dakad ne radim ništa onda nešto življe, zavisno od raspoloženja.
Kad radim onda nešto laganije tipa baladice domaće i strane ili nesto tipa Vangelis, Enya ...

[Ivana-psy]

Kad radim kucne poslove, muzika mi da je elan, ne mora biti ziva ali mora biti mucikica koju volim!

Kad sam u drustvu drage osobe onda mi jako prija lagana mjuza, ali u svakom slucaju muzika je jako vazan deo mog zivota i mrzim kad je tisina, zato je kod nas u stanu uvek zivo

[Najgora]

Muzika može samo da me pokrene i da me oraspoloži. Čak smo u bivšoj firmi, koleginica i ja praktikovale da pojačamo muziku, da ne bi razogovarale i time ubrzale završavanje posla.
Naravno, pogrešna muzika u pogrešno vreme takodje utiče. Recimo, najčešće se dešava da mi izlazak propadne zbog toga. Jednostavno se ne osećam dovoljno raspoloženom u takvom ambijentu gde muzika nije po mom ukusu.
Obožavam da slušam muziku pogotovu kad radim nešto po kući. I to jako glasno! Obavezno mora da ima brz ritam, da me razveseli Medjutim, nisam u situaciji da često to sprovedem u delo, zbog gužve u kući i dva televizora koji su od omogućih 24h upaljena 23h.
Tako da jedina uživancija koju sebi (trenutno ) mogu sebi da priuštim je, da uveče kad deca legnu u krevet, sednem za komp. stavim slušalice i.....odvrnem do daske

[Lady in red]

Glazba je jedna od najstarijih terapijskih sredstava koju kroz povijest spominju mnogi. Od Homera i Platona, preko Biblijskih priča, pa sve do srednjovjekovnih praznovjernih tumačenja. Sviranje i pjevanje služilo je kao sredstvo udobrovoljavanja bogova, uklanjanja epidemija, kao lijek protiv zmijskog ugriza te za istjerivanje zlih duhova. Dotadašnja, pomalo mistificirana, objašnjenja glazbe zamijenjena su u 19. stoljeću kada se počeo istraživati njen utjecaj na fiziološke funkcije. Učinak glazbe ovisi o njezinim karakteristikama kao što su tonalitet, intenzitet i boja zvuka. W. James i K. Lange su (prema Medicinskoj enciklopediji, 1958 ) ustanovili da se glazbenim podražajima, putem autonomnog živčanog sustava, može postići niz somatskih promjena kao što su povišenje krvnog tlaka, znojenje, usporavanje srčane aktivnosti, promjene u protoku krvi kroz pojedine organe, promjene u tonusu muskulature itd. Osim tih fizioloških učinaka na vegetativni živčani sustav, intenzivno se proučavaju područja korteksa koja se aktiviraju pod utjecajem glazbe i njenih komponenti ( detaljni nalazi navedeni su u sljedećem poglavlju: Mozak i glazba). To su bili počeci znanstvenog pristupa u proučavanju utjecaja glazbe na čovjeka. Stalno raste broj podataka od glazbenih terapeuta i fizijatara da glazba uspješno djeluje na smanjenje anksioznosti i stresa u raznim medicinskim okruženjima. Glazba po izboru pacijenta također može biti važna komponenta u kontroli boli, tako da neki zubari i liječnici nude pacijentima slušanje glazbe prilikom zahvata (Costa-Giomi, 1999).

Preuzeto iz diplomskog rada UTJECAJ GLAZBE NA PROSTORNO ZAKLJUČIVANJE, Student: Lena Svetličić, Zagreb