Da li plačete?

[Lady S]

Da li ponekad zaplačete kada vas stisne oko srca? Da li to smatrate odlikom slabića ili dozvoljavate sebi takve "ventile"?
Da li umete da plačete bez suza?

Ja zaista odavno nisam pustila suzu, ali se ne libim toga ukoliko osećam potrebu. Suze me ne oslobađaju od bola, ali ih dopuštam sebi. Dok god mi organizam nešto traži , ja ću mu to i dopustiti.

[Meggy]

Da, placem, to je odlican ventil... Gledam da to ne radim pred nekim drugim, ali kad me sastavi ne mogu da se kontrolisem I takve situacija strasno mrzim.

[gogothegreat]

Plačem po vasceli bogovetni dan - doduše, bezglasno i bez suza. Suzu pustim samo kad odgledam neki dooobar film, tipa Amelie Pulain, Dead Poets' Society i slično. Razlog je valjda što nam je okruženje takvo da mnogo češće tera na suze nego na smeh. A, možda, sam, jednostavno - pussy! I don't give a shit, anyway!

[Juice]

gogothegreat kaže: doduše, bezglasno i bez suza.

Da, to je mnogo tezi oblik, i ostavlja dublje tragove. Cini mi se da sve vise ljudi place upravo na taj nacin.

[Betty Boop]

Bas sam sinoc pustila suzu. Gledala sam neki film i ....Sta ces osecajna dusa. Ma ja kakva sam, placem i na crtace. Dobro, nije bas tako cesto, ali crtac je stvarno bio dooooobar. A inace, pa moglo bi se reci da sam "laka" na suzama. I najcesce je to uvece, u sobi, kad nema nikog vec samo cetiri zida koji i onako nikome nece reci.

[SQUAW]

Ako je neko od vas slučajno gledao crtani "Dosije pilence", i ako kažem da sam plakala na onom delu kad pilencetu niko ne veruje da je palo parče neba, e onda možete da zamislite na šta sam sve u stanju da pustim suzu.

Meni se to nekad desi i u društvu, na neku priču koju slušam ili koju (još gore) ja pričam, pa me onda zezaju. I ja se onda smejem, umirem od smeha, a suze piče. Njih nikada nisam mogla da kontrolisem.

Plačem zbog raznih stvari... osetljiva sam na starije ljude i decu i tako neku nepravdu njima učinjenu. Na filmove. Na životinje. Na tragedije i životne drame. Često mi se dešavalo da plačem u crkvi, kada slušam crkveni hor, e to nikada nisam umela sebi da objasnim, samo se u meni naježi nešto.

Ne plačem u sebi, bez suza.

A najbolje od svega je što se ne osećam kao pussy.

Nikada, od kad znam za sebe, nisam plakala zato što me nešto fizički boli... a bilo je situacija kada bi i kamen zaplakao. Hrabriša sam, tim se dičim.

[Phoenix]

Svi plačete krišom, izmedju četiri zida. Hmm... Koji je smisao plakanja, ako niko ne vidi?

Ma, plačem bre, al' se to slabo vidi. Zbog fizičkog bola nikad, a zbog duševnog... ma, koga je za to briga.

A, sad, osmeh na lice. Nemoj slučajno da vidim kako neko plače.

[danny]

Naravno da placem. Placu svi, ali nece mnogi da priznaju. Svi smo mi u pojedinim trenutcima slabici. Ali ako places ne znaci da si slabic, vec da si imas osjecanja. Uopste me nije briga sta ce drugi misliti o tomeli ako placem vise volim da sam sama jer ne zelim da drugi ljudi pitanjima otvaraju moje rane.

[nattydread]

nisam cry baby, ali mi se naravno desava i trudim se da me tada nitko ne vidi.

[bebagm]

Ja sam preostrljiva,sto i nije za neku pohvalu ali takva sam kakva sam,trudim se da se promenim ali slabo uspevam u tome! Elem, placem,naravno kada me nesto jako pogodi ali ne pred drugima. I meni se desavalo da zaplacem dok gledam film pa cak i dugometrazni crtac. Po meni nema niceg loseg u plakanju, uvek mi je bilo malo lakse posto se isplacem al mi je najgore kad me neko povredi ali suza nece da krene pa moram da trazim drugi izduvni ventil!