Poverenje

[Lillith]

Kakva ste osoba,bezgranicno otvoreni ili sve cuvate samo za sebe?
Koliko ste u stanju da poverite nekome?
Kakvi ste prema prijateljima,koliko im verujete,koliko ih imate?

[silvia]

Zatvorena sam,mnogo stvari drzim u sebi....cutim dok ne puknem.Prijatelja imam puno,al jako malo je njih kojima bi mogla da se poverim...verujem al samo odredjenom broju ljudi.

[Mish]

Spadam u one koji poverenje grade dugo. Odnosno skoro svi oni koji su zadobili moje poverenje izgrađivali su ga godinama (oni retki su tu privilegiju zaslužili intenzitetom i kvalitetom odnosa).
Takođe, o meni kažu da pričam puno, a ne kažem ništa. Odnosno, ne otvaram se direktno, već dajem "zeleno svetlo" da onaj ko hoće da me prokljuvi to može gledanjem, slušanjem, zapažanjem, razgovorom, ponekim izokolnim, retko direktnim pitanjem. A kada se taj prvi "led probije" mislim da me onaj ko me upozna može pročitati pogledom.

[nattydread]

ukratko, zavisi prema kome. mogu da meljem unedogled, a da recimo ništa ne kažem. takav stav imam prema poznanicima, kojih imam dosta. pravih prijatelja imam malo i ta prijateljstva su se gradila godinama. njima, kojih ima malo, ali su vrijedni bar za njih milijun sam u stanju da kažem sve u jednoj jedinoj rečenici, mada je ponekad i to suvišno jer mogu da me "provale" samo po mom pogledu ili nekom nesvjesnom gestom.

[SQUAW]

Ne volim kada neko moje poverenje izigra. Dešavalo se, ali to nikada nisu bile one osobe kojima beskrajno verujem, nego neko kome sam se poverila u datom trenutku jer sam procenila da je osoba kojoj se mogu poveriti ili u nekoj specifičnoj situaciji. Nije ni to ništa strašno, samo se neki zid postavi između mene i te osobe automatski i na dalje nam je malo otežana saradnja, da ne kažem prekinuta.

Inače se mnogo više ljudi poveravaju meni. Spadam u osobe kojima nikad nešto neće slučajno izleteti i u one iz kojih nešto ni na foru ne možeš izvući, jer poštujem reč u poverenju onoliko koliko očekujem da se poštuje moja, bez obzira koliko mi je neko blizak ili ne

Takođe, o meni kažu da pričam puno, a ne kažem ništa. Odnosno, ne otvaram se direktno, već dajem "zeleno svetlo" da onaj ko hoće da me prokljuvi to može gledanjem, slušanjem, zapažanjem, razgovorom, ponekim izokolnim, retko direktnim pitanjem. A kada se taj prvi "led probije" mislim da me onaj ko me upozna može pročitati pogledom.

Verujem svojim prijateljima, jer da im ne verujem, ne bi se prijateljima ni zvali.

Postoji i na ovom forumu osoba kojoj verujem to the moon and back

Moj 'Lebac

[Ivana-psy]

Nisam previse poverljiva, ali taman toliko da ne gomilam puno tereta na sebe, ako se to uopste moze?! A ja verujem da je dobar razgovor uvek najbolji lek za tegobu! Da ne verujem ne bih studirala to sto studiram!

Imam puno dragih ljudi oko sebe, ali prijatelja samo nekoliko i to su prijatelji koje znam skoro citav zivot, sa ponekim izuzetkom! Uvek sam spremna da im ispricam svoje probleme i strepnje, jer je diskrecija zagarantovana, a takodje i dobar savet! Ja sam uvek tu da saslusam njih i tako funkionosemo godinama! Tu su, naravno i kad su u pitanju pozitivne stvari druzenja i pijanke

Prosto, to su ljudi s'kojima mogu sve da delim sto znaci imaju moje puno poverenje! Zapravo, to je pravo bogatstvo, jer tesko je izgraditi takav odnos, a kad ga izgradis, onda ga treba cuvati i negovati! Uh, raspisah se ja, mogla bih jos, ali ne bih da odem of topic

[Mish]

SQUAW kaže: Ne volim kada neko moje poverenje izigra. Dešavalo se, ali to nikada nisu bile one osobe kojima beskrajno verujem, nego neko kome sam se poverila u datom trenutku jer sam procenila da je osoba kojoj se mogu poveriti ili u nekoj specifičnoj situaciji. Nije ni to ništa strašno, samo se neki zid postavi između mene i te osobe automatski i na dalje nam je malo otežana saradnja, da ne kažem prekinuta.

Meni najbliskija prijateljica je nakon 20 godina druženja zloupotrebila moje poverenje. Naravno zid je podignut, mada mi još uvek fali ona moja stara prijateljica.

U prvo vreme je to bila najstrašnija osuda, uvređenost, bes. Kasnije sam prihvatila da sam samo kolateralna šteta u haosu njenog života u koji su uvučeni mnogi, čak i oni koji po prirodi moraju biti njoj bliži i draži.
Ono što je bilo najveće iskušenje za mene nakon toga je zadržati poverenje u ljude. Naime, naravno da mi se vrzmalo po glavi "ako me je izigrala, zloupotrebila osoba toliko bliska, treba li da strahujem da ću isto doživeti i od drugih". A onda sam shvatila da se to jednostavno dešava, i to je život. Možda je takav sklop kockica ili tek neka žica otkačena u nečijoj glavi u datom momentu.
I ne treba mi život u kome će vladati paranoja da će me svako na svakom koraku zavrnuti.
Ja hoću da verujem. I verujem. Svima koji to zaslužuju. Dok se ne pokaže suprotno.

SQUAW kaže: Verujem svojim prijateljima, jer da im ne verujem, ne bi se prijateljima ni zvali.

[la femme]

Treba mi bas dosta vremena da bih se pred nekim skroz otvorila. Zato svega par ljudi nazivam pravim prijateljima i pred njima mogu da kazem sve, a da se uz to ne bojim hoce li to "procureti" dalje. Ta prijateljstva traju prilicno dugo, i stvarno smo svasta prosli zajedno (i lepo i ruzno). Tuzno, ali tek u ruznim situacijama se pokazalo koja prijateljstva vrede i ko je vredan mog poverenja.

Naravno, jednom me je draga osoba "izdala" po tom pitanju. I dalje smo dobre ali sada znam sta pred njom govorim a sta ne. Jednostavno, ima ljudi koji ne razmisljaju o posledicama i sebe uvek stavljaju na prvo mesto. Mozemo biti ok, ali se prava bliskost u tom slucaju gubi.

[sladoledzija]

auh, previše sam nepoverljiv prema drugima, valjda neki odbrambeni zid. I čak nema veze ni tip poznanstva neke osobe, mogu biti iskreniji sa nekim koga znam tek par dana nego prema nekom koga znam čitav život. Mislim ako procenim da će me ta osoba razumeti i da će nakon toga uslediti neki konstruktivan razgovor na tu temu onda mogu da popustim malo ograde.