Zapažanje prilikom upoznavanja

[cvishna]

Meni prvo zapažanje je energija kojom zrači osoba sa kojom se upoznajem, pa onda stisak ruke. Te dve stvari su mi jako bitne i po tome okarakterišem i osobu.

[bellissima]

Meni je prvi utisak uglavnom i presudan, jer me do sad nije prevario.
Veliki sam detaljista tako da prvo pogledam urednost te osobe i
zatim stisak ruke.Stisak ruke mnogo govori o osobi,ne volim osobe
koje pri prvom susretu ti mlitavo pruzaju ruke kao da se oprastaju
sa zivotom.I oci, one nekad mogu biti presudan faktor,jer se u njima
uglavnom ogleda lepota ljudske duse.To je sto se tice vizuelnog utiska,
dok ne progovore i vrlo brzo mogu da procenim da li odgovara mom
mentalnom sklopu ili za nju jednostavno nema mesta u mom zivotu.
Mozda malo surovo,ali odavno sam shvatila da nemam dovoljno vremena
da bih ga trosila na pogresne osobe.

[izabelitta]

Ja sam ranije imala problem da zapamtim ime, i cesto mi je zbog toga bilo neprijatno, pa sam odlucila da poradim na sebi. Shvatila sam da sam rob skeniranja i lovac na prvi utisak, pa sam jednostavno odlucila da sve antene iskljucim dok ne posvetim paznju imenu onog koga upoznajem. U pitanju su i kultura i koncentracija. Cesto sam imala sijalice kao "ovo je u sekundi nezanimljivo", pa precujem sve, ali sam shvatila da je vrlo nekulturno bar ne ispostovati konvencije. Ako me neko bas toliko ne zanima, dacu prihvatljivo objasnjenje i zavrsiti pricu.
Tako istrenirana, sad shvatam da se vrlo mnogo moze o osobi saznati na osnovu toga kako se predstavlja. Neko samo kaze prezime, neko puno ime i prezime, neko nadimak, neko pri tom doda i profesiju, nekad to bude uz osmeh, nekad poslovno, saljivo, ali postoje i oni koji samo promrmljaju nesto, kao da namerno ne zele da se razumeju. U tim slucajevima se ne libim da kazem da nisam razumela, ili samo upitno ponovim to sto sam cula, ma kako to zvucalo, npr. MrkoŠtrmmmć?
Isto tako, najprijatniji osecaj kad nekog upoznajem je taj da me ta osoba gleda direktno u oci, saslusa moje ime, onda mi kaze svoje i sve to potvrdimo rukovanjem.
Sad me sve vise nervira kad svoje bivse mane uocim na drugim ljudima, koji ne cuju moje ime, jer su zaposleni skeniranjem mog dekoltea, nogu, noktiju, ili sta vec...

[biterlemon]

biterlemon kaže: Osmeh i sjaj u ocima, ruz. Stas, pokret, odevanje. Prva sekunda i pogled sa 10 metara je dovoljno da sve ovo uocim i potencijalno odlucim. Posle ostaje samo da uzivam u lepim detaljima ili da definitivno odbacim sansu...

Najvise uzivam u sitnim detaljima njene sminke, nakita i odevanja.
Nagadjam koje detalje je stavila zbog mene. Divan je osecaj osetiti da snalica, otkopcano dugme, svecana boja ruza ili njene cipelice su danas izabrane u nameri da odaju dobar utisak o njoj, meni...

[memento]

Nešto što sam naučio u životu je i to da prvi utisak ništa ne mora da znači o nekoj osobi. Čak i onda ako se ne varamo i u relativno visokom procentu. Uvek ostaje ona razlika do 100%. To znači da su naša zapažanja, ma čime se kod njih rukovodili, suštinski nepouzdana. Međutim, pošto smi ipak, ili hvala bogu, samo ljudi, važno je da kod tog prvog utiska nikada ne otvorimo svoja vrata širom za neku osobu, ali ni da ih nikada potpuno zatvorimo...

Inače, taj famozni prvi utisak i ja formiram kao većina forumaša. Stisak ruke, čvrstina pogleda, osmeh, ali i ukupna urednost i uljudnost su neki reperi važni za mene. Povećavam pažnju kada upoznajem osobu koja ima sitne oči, ili tanke usne, odnosno u nečemu odskače od nekih standardnih antropoloških vrednosti, ali nemam predrasuda...

Ipak, ne jednom sa zajebao. Bili pozitivno, bilo negativno. Malo me teši što u svom okruženju važim za najboljeg u procenama novih faca koje se pojave. Ali, sve je to relativno...

[izabelitta]

Slozila bih se sa tobom, memento, da ljudima nekad treba dati drugu sansu. Eto, meni se svojevremeno na "drugi pogled" desila jedna velika ljubav. (Jeste da se prekinula posle "treceg pogleda", ali to za ovu pricu nije bitno. )
Zaboga, pa koje taj ko je uvek, ali uvek isti, iskricav, pun fluida i primamljiv za drustvo...? Ja ga ne znam, pocevsi od sebe.

Mislim da je jos jedna stvar vazna, a to je svrha upoznavanja, ako je ima uopste. Postoje slucajna, poslovna, prijateljska i razna druga poznanstva, ali su na posebnom mestu ona koja su startovanje samo po sebi.
Interesuje me da li pravite razlike u tome, da li se menja doza opustenosti, skeniranja, uopste stava?

[memento]

izabelitta kaže: Slozila bih se sa tobom, memento, da ljudima nekad treba dati drugu sansu. Eto, meni se svojevremeno na "drugi pogled" desila jedna velika ljubav. (Jeste da se prekinula posle "treceg pogleda", ali to za ovu pricu nije bitno. ) Zaboga, pa koje taj ko je uvek, ali uvek isti, iskricav, pun fluida i primamljiv za drustvo...? Ja ga ne znam, pocevsi od sebe. Mislim da je jos jedna stvar vazna, a to je svrha upoznavanja, ako je ima uopste. Postoje slucajna, poslovna, prijateljska i razna druga poznanstva, ali su na posebnom mestu ona koja su startovanje samo po sebi. Interesuje me da li pravite razlike u tome, da li se menja doza opustenosti, skeniranja, uopste stava?

Pa, ja volim da kažem, kad hoću da nerviram ljude oko sebe, da su moj fah ljudi. Naravno da se iza te prepotentne izjave u praksi krije veliki oprez kod upoznavanja, i u cilju toga često koristim i jedan prastari trik, već gotovo nesvesno. Naime, na neki nači, nastojim da se prikažem kao osoba sa, uslovno rečeno, manjom specifičnom težinom, nego što to u stvarnosti jesam. Ali, ni drugi nisu mutavi, pa se i oni dovijaju na različite načine. Ipak, mislim da je sam čin upoznavanja bitno obojen mimikrijom, ma šta mi govorili o tome. A stepen svih naših napora u toj predstavi direktno zavisi od stepena motivisanosti za osobu koju upoznajemo, odnosno važnosti, po nekom kriterijumu, te osobe za nas...

Ovo je neki moj komentar, ako ste u predhodnom postu mislili na mene, ali naravno, on je ličan i ne mora biti baš tako kao što sam ja napisao...

[coolgirl]

pa.. stav,drzanje ramena i to.. ruke.. onda oci,kosa,usne.. i figura of kors :D

[macak1610]

prvi pogled vara.
spontano upoznajem ljude, samo vremenom mogu da znam kakva je osoba.
ALI često mi se dešava da ljude provalim, osetim da li su dobri ili loši, kasnije se uverim u to. neznam kako.

[izabelitta]

memento kaže: Pa, ja volim da kažem, kad hoću da nerviram ljude oko sebe, da su moj fah ljudi. Naravno da se iza te prepotentne izjave u praksi krije veliki oprez kod upoznavanja, i u cilju toga često koristim i jedan prastari trik, već gotovo nesvesno. Naime, na neki nači, nastojim da se prikažem kao osoba sa, uslovno rečeno, manjom specifičnom težinom, nego što to u stvarnosti jesam. Ali, ni drugi nisu mutavi, pa se i oni dovijaju na različite načine. Ipak, mislim da je sam čin upoznavanja bitno obojen mimikrijom, ma šta mi govorili o tome. A stepen svih naših napora u toj predstavi direktno zavisi od stepena motivisanosti za osobu koju upoznajemo, odnosno važnosti, po nekom kriterijumu, te osobe za nas... Ovo je neki moj komentar, ako ste u predhodnom postu mislili na mene, ali naravno, on je ličan i ne mora biti baš tako kao što sam ja napisao...

Bila mi je namera da se slozim sa prvim postom u kojem kazes da prvi utisak ne mora nista da znaci i da su te procene ipak relativne, ma koliko bili sigurni u svoj osecaj.
Kod drugog posta dominira to izvesno prikrivanje, za koje takodje smatram da je nekako normalno, jer valjda se podrazumeva da pri prvom upoznavanju niti mozemo dati kompletnu predstavu o sebi, niti mozemo tako skrozirati osobu pred nama.
Lepe su te igre medjusobnog otkrivanja, uzajamnih procena i analize. Najvrednije stvari koje nosimo u sebi i treba sacuvati za one koji se pokazu da su toga vredni.
Mada, posto je u ovoj temi ipak rec o prvom utisku, dodala bih da je ipak veoma vazna doza otvorenosti koju cemo jasno emitovati i staviti do znanja sagovorniku da ima prava da bude kakav jeste, da ga necemo poniziti ako nam se ne svidi, da cemo se na prvom mestu postaviti kulturno. Ako nas razocara, postoji mnogo kultivisanih nacina da se komunikacija prekine.