Suza,kao olaksanje...

[bellissima]

Da li vam se desilo da gledate kako vam
se sopstveni zivot rusi u komadicima,kao delovi
razlupanog ogledala...

A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza...
bez reci...

I koliko god zeleli da izbacite tugu iz sebe,ta mala
prva suzica olaksanja nikako da krene...

Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio,
ne mozes preskociti?

[Cecara]

O da. Mnogo puta.

Ostajem tada sama u svojoj tisini. Ne zelim nikog da vidim. Nista da kazem. Ne mogu da izgovorim sve sto osecam. Nikom nista, ni rec. Svakako ne bi pomoglo.

Reci krecu kasnije, nakon suza. A te suze... pa, one dodju kad ih najmanje ocekujem - u autobusu, na poslu, na ulici. U kupatilu. I te suze peku vise od najvece tuge. Imam utisak kao da su od olova. One jesu olaksanje ali ne i resenje.

A sto se zida tice... ne stanem. One koje ne mogu da preskocim, obidjem. Srusim. Tamo gde ni to ne uspe, krenem drugim putem, pa kud me odvede, jer u medjuvremenu shvatim da sam zalutala i da je nepremostivi zid s razlogom tu.

[biterlemon]

Suza mi nikad ne olaksava, ako omakne, to je samo trenutni potpuni krah dushe...
Shvatio sam, olaksavaju neke tablete...

Uvek me je olaksavalo jedino potpuno razocarenje u objekat obozavanja...
Ako do razocarenja nije dolazilo, patnja je trajala godinama, kao i suza na ivici oka...
I na kraju covek shvati da ne pati zbog neke dushe, vec pati zbog one praznine koja je ostala za njim... I cak i da se on/ona vrati, nikad vise nece ispuniti prazninu... Cemu onda suze, cemu sve?

Zao mi je sto nisam mogao konstruktivnije prici problemu...

[duga12]

A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza... bez reci...

..e taj kamen recimo može doživeti predinfrakt recimo u 28 godini...kad bi trebao najviše da se zeza...ili ostane bez glasa bukvalno...i da ga nema danima...

Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio, ne mozes preskociti?

Pomoli se Bogu,i izmiri sa sobom...

[garava]

bellissima kaže: Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio, ne mozes preskociti?

Preko preche,naokolo blize.Zaobidjem zid.

[Kalina]

bellissima kaže: Da li vam se desilo da gledate kako vam se sopstveni zivot rusi u komadicima,kao delovi razlupanog ogledala... A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza... bez reci...

Desavalo mi se....i bas ta besuznost me je porazavala....imala sam osecaj da cu ako se isplacem biti u stanju da krenem dalje...i dolazile su, ali kasnije, mnogo kasnije...i prosto se covek zacudi sta sve u te zakasnele suze stane...okidac za te suze su uvek, u mom slucaju, veliki trajni gubici koje ne mogu nadoknaditi ni na koji nacin...a onda se u njih slije i sve drugo...

I koliko god zeleli da izbacite tugu iz sebe,ta mala prva suzica olaksanja nikako da krene... Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio, ne mozes preskociti?

Ne postoji univerzalno resenje za to...sve zavisi od spleta okolnosti...zid ili zaobidjes, ili lupas glavom u njega dok se ne srusi...ili stojis ispred njega dovoljno dugo da on nestane....da prestane da postoji...

[robert ns]

bellissima kaže: Da li vam se desilo da gledate kako vam se sopstveni zivot rusi u komadicima,kao delovi razlupanog ogledala... A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza... bez reci... ?

a posle nekoliko dana kad tek shvatis sta te je pogodilo vec je i kasno za suze

bellissima kaže: ... Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio, ne mozes preskociti?

kad imas ispod dvadeset godina uzmes pa ga sprejom malo doteras onako reda radi

preko dvadesete jos ga mozes i preskociti pa produziti trkom

a posle tridesete jedino da ili kroz njega ili ga srusiti

posle cetrdesete ga zaobilazis

a sve kasnije je iskustvo koje vise nije ni potrebno jer nema takvih situacija

[TVO.JA_]

bellissima kaže: A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza... bez reci... I koliko god zeleli da izbacite tugu iz sebe,ta mala prva suzica olaksanja nikako da krene... Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio, ne mozes preskociti?

Nema niceg tezeg od toga da se suocis sa onim sto ne zelis da je istina, a jeste.
Da to priznas sebi, i da onda, konacno nastavis dalje.
I da toga budes svestan svakog dana. Da te vise nista od cele te istine ne pogadja.
Ni malo.
I da zeludac prestane da glumi centrifugu u matoroj ves masini, svaki put kada saznas po nesto, novo ili staro, ali nesto pred cime uspesno zmuris. I lepo ti je samo kad se pretvaras da istina nije upravo to. Istina. Koju nista pod kapom nebeskom ne moze da promeni...

Kazu da su i najvece boli one koje nisu oplakane,jer se gnezde u nama i muce nas dugo...još je nisam oplakala,tako da odgovor ne znam

[Aiko]

odavno čeznem bar za jednom takvom suzom..

[shacky]

Da...Došla do zida, stala pred njega gledajući u njegovu visinu...
Želela sam da plačem.Nisam neko ko se suzdržava.Ali nisu suze htele da krenu...
Nisam znala zašto...Činilo mi se da sam se gledajući u taj zid pretvorila u kamen...
Pitala sam samu sebe šta se to dešava, to nisam ja...
I onda jednog dana, bez nekog logičnog objašnjenja krenule su moje suze...
Lile su i lile,