Godišnjica mature

[memento]

Sigurno ste čuli onaj vic u kojem jedan bivši maturant priča o svojim proslavama godišnjice mature:
- Za destogošnjicu je rekao - Bilo je super. Ribe su nam postale sjajne i prelepe žene. Baš smo se dobro zabavili...
- Za dvadesetogodišnjicu je bile sledeća priča - Sjajana proslava. Klopa je bila vrhunska. A tek vino...
- Za proslavu trideset godina od mature, rekao je - Nije bilo loše. Sreća da je WC bio vrlo blizu...

U subotu moja generacija slavi godišnjicu male mature. Nikada do sada nisam posetio ni jednu. Niti od završetka osnovne škole, niti posle završetka gimnazije. Iskreno se radujem susretu sa svojom generacijom. Da li idete na slične godišnjice i šta mislite o tome?

[shacky]

Bila sam na desetogodišnjici mature srednje škole prošlog vikenda.
Bilo je nešto više od pola razreda.Neke od tih ljudi zaista nisam videla proteklih pet godina, jer smo organizovali i petogodišnjicu ranije.
Volim da odem na te susrete, da se vidim sa ljudima sa kojima sam provela neke lepe godine i prošla kroz neke događaje koje čovek doživi samo jednom u životu.
Prija ta priča ko smo sada, gde smo, šta radimo, šta smo postali, koliko smo se promenili....
Žao mi je što nisam nikada imala sastanak generacije iz osnovne škole.
Žao mi je što na ovoj desetogodišnjici prošle nedelje nisu bile neke meni jako drage osobe.Život nas je rasejao na sve strane sveta.
Al' dobro. Svi smo živi i zdravi, uspešni i dalje lepi i mladi.

[starsica]

pa, posto sam relativno skoro i zavrsila srednju i osnovnu imala sam susret generacije samo od osnovne skole.. e tu je fora sto ja moje skolske drugare iz osnovne vidim bar 3 puta nedeljno jer je ovo malo mesto, a moje drustvo cine osobe koje ja znam jos od pelena i zajedno smo i vrtic prosli a isto i osnovnu, a bogami dobar deo nas je i upisao istu srednju
tako da, prosle godine, ja sam organizovala susret generacije (tacnije, 5 godina od osnovne) i iskreno, nama je to samo doslo kao jos jedan povod da se dobro napijemo, nema tu ko da mi nedostaje kad ih ionako sve vidjam i vise nego sto bih zelela
od srednje ce biti za par godina.. to vec ja ne organizujem.. i strasno mi nedostaje ono drustvo opet koje sam imala tamo.. mada, i njih vidjam sad, relativno cesto, ne sve njih.. ali znam da cu imati drugi osecaj od onog koji sam imala prosle godine na godisnjici od osnovne..

[Goga]

shacky kaže: Žao mi je što na ovoj desetogodišnjici prošle nedelje nisu bile neke meni jako drage osobe.Život nas je rasejao na sve strane sveta.

U mom odeljenju je to bio slučaj i na petogodišnjici mature.
Bilo nas je mnogo u odeljenju ( 46 ) ,
tako da smo se jedva okupili i organizovali i za tu proslavu.
Već su se tada nazirali biznismeni i bizMismeni.
Većina drugarica su već uveliko postale majke,
i sa ponosom pokazivale slike svojih medenjaka.
Najprijatnije iznenađenje za mene je bila razredna,
koja se totalno promenila, na bolje - naravno.

Sada smo se rasuli.
Mnogo njih je otišlo u inostranstvo.
Kontaktiramo samo putem mailova.

Možda ćemo uspeti jednog dana da se okupimo,
kada nas ''drmne'' žešća nostalgija.

Da, tada sam dobila komplimnent ,
da se ne menjam - ni fizički ni duhovno,
uvek osmeh na licu i i neizbežne ružičaste naočare.


Pitam se..
Šta bih im sada rekla i šta bo oni,
moji drugari, imali da mi kažu.



Nedostaju mi.

[little fairy]

Prošle godine kada je bila moja 10. godišnjica mature - zakurila sam i nisam mogla otići.

A bilo mi je tako žao jer sam danima u uredu hodala u štiklama da se malo ispraksiram. Naime, u srednjoj školi su me znali kao sportašicu koja je vječno bila u trenirkama i tenisicama te sam ih ovako htjela iznenaditi. Već sam zamišljala kako se čude kada bi me vidjeli zbigecanu.

Ah, ostaje mi jedino sada 15. godišnjica.

Brzo će.

[gerbes]

Ja jedva čekam dogodine 20 od srednje...volim da idem na maturske godišnjice jer mi je to jedan od vidova izlaska u grad (tj. napolje). Meni je najinteresantnije kako su svima ostale jedino iste oči i isti pogledi kao kad smo bili klinci...

[Mish]

Ove godine nam je 15 godina od mature. Ali nismo se okupili ni za pet, ni za deset, pa ne verujem ni da ćemo sada.
Maturirali smo u neko nesrećno doba. U četvrtom srednje nam se razred pocepao na dva, pa je bukvalno svako ostao bez druga iz klupe. Godina dana nije bila dovoljna da se baš, baš zbližimo sa onima koji su nesrećom svojom i nesrećom države došli da upotpune ta dva razreda. Naravno, i osuli smo se po belom svetu.
Za pet godina mature je bio neki pokušaj da se organizujemo (oba razreda). Organizatori-dobrovoljci-entuzijasti su nam bili oni malobrojni muški iz odeljenja. Devojčice se ispokondirile, te nemoj tad, te nemoj taj restoran,... (pričali mi bivši entuzijasti). Kad su poludeli od izvoljevanja digli su ruke od svega. Čini mi se da sad više i nema ko bi ih zamenuo, mada kad se sretnemo svi čvrsto obećavamo neko okupljanje.
Žao mi je. Volela bih da nas vidim sve na okupu.

[Sokica]

Ja volim da idem na godišnjice mature, tada posetim grad koji pamtim po tim školskim danima, vidim drugare iz školskih klupa koje nemam priliku da viđam inače, jer većina njih je ostala tamo da živi... Kao razred smo bili složni, družili se i vikendima i bilo nam je lepo...
Sada kad se sretnemo na tim susretima, prisećamo se onih bezbrižnih dana, razmenjujemo adrese i telefone, ali sa većinom njih ostane na tome da se vidimo tek na sledećoj godišnjici...
Ipak, rado idem na te susrete i uvek im se radujem...

[Aca1983]

Prosle nedelje smo slavili 10-godina male mature. Okupilo se nas oko 2/3 od ukupnog broja iz moje generacije koji su isli samnom u osnovnu. Dolazili su ljudi I iz Nemacke, Austrija, Svajcarske, …, bez obzira sto su toliko daleko otisli, dok 1/3 ljudi nije dosla, I to bas ona koja je bila najbliza mestu okupljanja. Isao sam naravno. Bilo je super. Vidis drustvo koje nisi video po vise godina, neke cak I punih 10, lepo se ispricate, popijete, pojedete, igrate,pevate, izveselite se. Smatram da je lepo da svako ode na te godisnjice matura, izuzev ako vam ortaci nisu bili sise, pa da onda ni nemate zelju, ali u mom slucaju to su bili pravi ljudi –odlicni ortaci I ortakinje, I vredelo je otici, uzivati, a otici cu I svaki drugi put kad se budemo okupljali, cak sta, dogovoricu se s njima da se okupimo I pre nego li budu zvanicne godisnjice.