било је којечега под дејством вутре

лепог и ружног. све зависи како си насађен у том тренутку, како си расположен. их бре, нећу да фаворизујем ту лаку дрогу, али, нека доообра зезања су продукт тих димова које смо увлачили у себе.
сећам се за једну нову годину је било незаборавно. скупили смо се још за дана. сви смо се као онако наоштрили за дочек.
поподне.
сунце је сијало, пробијало се кроз ролетне. 31. децембар без снега.
временом је расположење спласнуло, сви смо се нешто закуцали. потом смо конзумирали... дотичну супстанцу...

разгалили смо се у моменту. смех, песма. спика.
ја сам пребирао по музици, тражио неку песму склоништа са моје добро познате касете. тачно сам знао редослед песама. и премотао сам на ту неку песму
да ли је дозвољено разгледање вашег врта
али, ње не беше тамо, иза те песме коју сам премотао. одслушали смо целу ту траку док коначно није дошла она. а ја сам био сигуран да сам то лепо премотао. у међувремену неке тамо сцене које су се урезале у сећање... надреалне.
дочекали смо деведесет и неку

са осмехом на лицу.
ипак, треба бити обазрив код тих ствари.
