Perfektan trenutak

[love hunter]

Primecujem da ljudi sve manje i manje nalaze vremena za sebe i uporno odgadjaju razne stvari ocekujuci da ce one da se dese kada se poklope mesto i vreme u jednom perfektnom trenutku...cini mi se da sve vise i vise postajemo robovi ubrzanog nacina zivota, cini mi se da sve manje imamo volje da trazimo, da pokusavamo, jer perfektan trenutak se ne pronalazi, on se stvara...stvaramo ga sami...kada ga podelimo sa nekim, onda bude jos perfektniji...


...o perfektnim trenucima, koje ste doziveli ili cete ih tek doziveti...


...o nacinima kojim ste dosli do njih...


...o onome zbog cega vredi ziveti.


Vi.

[valter]

-Dobro je, hvala na pitanju;
Ima mnogo faktora koji unose zbrku u nas zivot i donosenje odluka. Strah je na prvom mestu. Ima dosta toga sto nam se servira kroz mas-medije sa filmovima kao primer, sve se kockice poklope ako sacekas do kraja filma. Nedostatak samopostovanja kroz pojacavanje umisljenih ili stvarnih nedostataka ili u drugom smeru idealizacije sebe, drugih i situacije.
Lepota je u oku posmatraca.
"Mozak", ne kao razum vec nesto sire od toga.
U vreme najproduktivnije mozdane aktivnosti, na akademiji je to bilo, secam se situacije sa ispita. Ja opusten, zavaljen na stolici a profesor na visini, po vojnom cinu koji je imao a i po mestu na ko'm je sedeo. U jednom trenutku, snagom volje pretpostavljam, iskontrolisem situaciju tako da sam (recima ne opisivo) situaciju posmatrao iz treceg lica, odnosno sebe kako odgovaram, onda o tome razmisljao i uz to polozio ispit, ili...Probijam se kroz guzvu na Disciplini u SKCU, okrecem se, a za ruku drzim devojku (tu je mozda dejstvo alkohola odigralo ulogu) i bilo nam je bilo nam je le epo (ddjjU).
Ali sta cemo sa ostatkom zivota...
...je stvar tvog izbora
...more, pucina crna
...varalice stara
...je lep
Moj konacan odgovor je pod A
ae

[biterlemon]

Jok ja!

Svakog dana nalazim svoje perfetkne trenutke.
Nekad ih planiram unapred, nekad ih prepoznam i zastanem.
Ponekad ih dozivljavam sam, ponekad sa drugim(a).

Takvi trenuci prepoznaju se po tome sto sam tada egoista. Postojim samo ja i sam kosmos.
Tim trenucima sam izuzetno bogat i dusa mi je potpuno ispunjena trenutkom. Zivim samo za sadasnjost i tada je ceo svet moj.

Ako se sucajno desi da u tom koncentrovanom trenutku ushicenja, srece, mudrosti i radosti zivota nekom pruzim ``sebe``, ocaram na nacin na koji ce se to neko secati mozda celog zivota, pa sve to cinim samo za sebe. Da bi sto vise prigrabio, da bi zapis u licnu hronologiju zivota bio jaci, trajniji...
Kada dodje vreme za zadnje prisecanje, da bi imao cega da se secam...

Osmeh mi je na licu dok ovo pisem. Prelistao sam dosadasnje zapise...
Oci mi sjaje od srece...

[euridika]

love hunter kaže: Primecujem da ljudi sve manje i manje nalaze vremena za sebe i uporno odgadjaju razne stvari ocekujuci da ce one da se dese kada se poklope mesto i vreme u jednom perfektnom trenutku...cini mi se da sve vise i vise postajemo robovi ubrzanog nacina zivota, cini mi se da sve manje imamo volje da trazimo, da pokusavamo, jer perfektan trenutak se ne pronalazi, on se stvara...stvaramo ga sami...kada ga podelimo sa nekim, onda bude jos perfektniji... ...o perfektnim trenucima, koje ste doziveli ili cete ih tek doziveti... ...o nacinima kojim ste dosli do njih... ...o onome zbog cega vredi ziveti. Vi.

Nije mi svaki trenutak perfektan, mnoge bih da zaboravim, mnoge sam zaboravila.

Izdvojiću samo nekoliko njih koji mi prvi padnu na pamet:

1. Noć, mesečeve zaliv, negde kod Pirana, jedna stena, dvoje nas, naslonjeni leđima jedno na drugo, mnogo zvezda, zvuk talasa, jedemo jabuke i ćutimo, to traje malo duže od običnog trenutka...

2. Noć u Zemunu, splav Marina iliti Sveti Nikola, nekolicina najdražeg naroda i ja i neka živa muzika i "pa da !" umesto "živeli" i smeh i džuska i razumevanje i uživancija i sve...

3. Moja sestričina i ja ispod ćebeta sakrivene sa albumom za slike koji listamo po milioniti put i pravimo neviđene pustolovine od istog i smejemo se do suza, moje malo zlato 20 godina mlađe od mene i ja...


Samo su se desili, jer su trebali da se dese, i ja bila spremna da ih proživim, nema neke velike mudrosti, ne dešava se perfekcija uz mudrost, za to treba biti i pomalo srećan.

[broj310]

euridika kaže: 1. Noć, mesečeve zaliv, negde kod Pirana, jedna stena, dvoje nas, naslonjeni leđima jedno na drugo, mnogo zvezda, zvuk talasa, jedemo jabuke i ćutimo, to traje malo duže od običnog trenutka... 2. Noć u Zemunu, splav Marina iliti Sveti Nikola, nekolicina najdražeg naroda i ja i neka živa muzika i "pa da !" umesto "živeli" i smeh i džuska i razumevanje i uživancija i sve...

а ја бејах прошлог лета у пирану можда код исте те стене а на "марини" прошлог викенда... дакле, често размишљам о тим тзв. перфектним тренуцима, како их је назвао постављач теме. било их је... море једно. урезало се све то дубоко, под кожу.

али, исто тако се не могу помирити с чињеницом да је све некако прохујало, пребрзо и незаустављиво. то је она зачкољица, што све то траје- један тренутак, кад се поклопи распоред звезда, или... неком чудним следом догађаја.
не можемо, разуме се, призивати или импровизовати тај перфектни тренутак- никакве свеће, тиха музика, замрачено светло у соби и слично, не могу га призвати. океј, можда и могу, али... то дође тако изненада... просто нас обори, неспремне. и шта се дешава?
стресем се од узбуђења и они ми жмарци протутњају телом...
помислим- ово је срећа ово је смисао
ово је... али убрзо затим све то мине и опет се враћамо тривијалности а НЕ ЖЕЛИМО ТО.

то је јбг тако, ништа ми ту не можемо

[duga12]

Perfektan trenutak..je onaj koji osetiš..i stisneš petlju...da ga zgrabiš...ne propustiš...

[Angus]

...sedi mi u krilu...ljubimo se...prvi put...a chuka mi loopa kao da sam se uradio...i perfektno je vlazno...i perfektno je sjajno...i perfektno mirishe...i perfektni dishemo...perfektno mi prijanja...perfektno se uklapamo...perfektno...
......

[Angus]

...petak...zaglavih sa kolegama sa posla u jednom pabu...ortak prodao gajbu,pa kao slavi...izgovor...da nalijemo lobanju... ...nisam pio 3 meseca...ni kap...jbg...u takvoj situaciji,alkohol brzo stize...djavo baca omchu,ali se nisam stresao ni jednom...
...u zlo doba...guzva...okrenem se naglo da nesto kazem ortaku...i...lice u lice...gledam...samo sam pio,nisam koristio doping sredstva...a nisam ni popio toliko da haluciniram...kaze mi ...cao...gde si...cao...usta mi ostadose otvorena kao kad upecas sharana...a i pogled mi je bio tako bistar...
...nismo se videli dugo...razmenismo par kurtoaznih recenica...i ona ode sa svojim drustvom...medjutim...posle jedno 15 minuta...evo je kod mene...pricamo...ona ima sina...kaze da uziva u braku...gledam je...ne moze da sakrije neke stvari...
...rastasmo se uz dogovor da se vidimo ovih dana...jer je u gradu do kraja nedelje...kazem ok...sad razmisljam...bio je perfektan trenutak...necu da kvarim...

[duga12]

Sposobnost da poznaš ...taj trenutak...i da znaš da je to-to,bez da se pitaš...