Priče iz života..

[yige_gui]

Dogadjaj iz poshte ~ prvi deo.

onomad, ima tome vec mesec i kusur dana, dodjem ja kuci i kaze keva 'eno ti stiglo nesto iz Srbije'.. ja odma veselje kazem gdegdegde?
kaze ona 'eno ti tamo papiric, moras to negde da podignes' rek'o pogledam na papirus, a ono pise samo 'Srbija' ni od koga je, ni sta je..
ustanem ja sledece jutro ranije, idem u postu da to podignem.. dodjem sva u postu, pridjem shalteru.. kazem onoj teti iza saltera da sam dosla podignem nesto sto mi stiglo dok me nije bilo kuci.. uzme ona taj papirus, okrece ga, gleda ga, kanda gleda u polugu zlata.. gleda, gleda.. i kaze 'nije ti to na ovom salteru'.. ja rek'o.. 'dobro, a na kojem je onda?' kaze ona 'ne znam'.. rek'o 'jel vi radite ovde ili sta?' kaze ona 'pitaj tamo' i pokaze rukom na neki sasvim deseti salter, na kojem je naravno bio red.. i cekam, cekam ja, cekam.. dodjem na red.. pitam isto.. kaze zena 'ma nije ti to ovde' ja rek'o 'dobro, oce meni neka ovlastena osoba koja radi ovde znati reci gde je to, ako nije ovde?' kaze ona 'nije ti to ova posta.. to ti ulicu-dve nize' ok.. okrenem se i odem.. i kontam, nemam sad vremena da trazim drugu postu (za koju nisam ni znala da postoji) kao ici cu popodne.. i dodje popodne, ja opet idem trazim postu.. sednem na Bumbara (moj bicikl) i krenem.. jos sam ih i zvala da ih pitam da mi objasne gde je to.. no izgleda da je bas taj dan radio neko kome orijentacija bas i ne lezi, tako da mi dao sasvim kriva uputstva, i ja sam naravno dosla opet na krivo mesto.. da bi na kraju ta posta bila nekih 15 minuta voznje od one prve poste.. a ne ulicu dve kako je ona rekla
dodjem ja napokon na pravo mesto.. kad ono red kobasica.. dve tete rade, s tim da je jedna bila zaokupljena samo jednim momkom, koji je slao pasosh na produzavanje, a kako sam cekala 45 minuta, tako sam saznala i sta sve treba u koliko mi, ne daj boze, jedan dan zatreba da saljem pasosh na produzivanje.. uglavnom kad sma ja usla, taj decko je vec bio na redu.. o vrucini nevidjenoj da ne pricam.. a o nervozi oko mene takodjer..
uglavnom nakon 45 minuta dodjem ja na red.. kazem zeni sta mi treba.. ode ona tamo negde otraga u skladiste.. i nema je, nema je.. nema.. ja se kontam, jebote, koliki ce mi paket iznesti kad je toliko nema.. eto nje, nakon dobrih 1o/ak minuta, nosim paket velicine knjige.. pomislih, sta bi bilo da je neki veci u pitanju..
kaze zena meni 'imas licnu'.. ja rek'o jebote, nemam.. kaze ona 'e onda ne mogu da ti dam ovo'.. ja rek'o 'nakon 45 minuta cekanja u ovom redu, ne pada mi napamet da odem odavde bez tog paketa!!!' sad cu ja nesto izkopam.. i trazim ja, trzim po novcaniku, znam da nesto mora bude.. i dam joj clansku iz knjiznice i zena pogleda mene, pogleda clansku, pa pogleda opet mene.. nije joj izgleda bila jasna slika na kojoj sam BTW jedno 5 godina mladja sa sasvim drugom bojom i duzinom kose no kao, prolazi i uzmem ja taj paket i izadjem napolje iz te blesave poste.. i pogledam od koga je.. i kad sam videla od koga je, odma su me prosle i ona vrucina, i one nesposobne radnice, i nervoza i dugi red, i to sto kasnim

a tek kad sam videla sta sam dobila ma nema te pojave koja bi mi u tom trenu skinula sa lica



BTW ~ onaj decko je i dalje bio na redu kad sam ja izasla iz poste..



imate li kakvu street story?? pricu koju ste naculi u busu, na ulici, koja se vama desila?? nesto ste videli, nesto culi? podelite s nama

[SQUAW]

Pre dva dana šunjam gradom, i malo posle srpske književne zadruge, na onim uličnim ogledalima gde se ceo grad u prolazu ogleda, stoji čovek otkopčanih pantalona i 'ladno uvlači košulju u pantalone i zakopčava se kao da se nalazi kući ispred ogledala

A imala i ja jedan doživljaj u pošti skoro. Odskakućem do iste da pošaljem neke diskove u inostranstvo, zapakovala ih ja u koverte sa mehurićima da se nešto ne slomi, ispisala adrese mojom crvenom šljaštećom olovčicom, nosim ih tako i prolazim red za penzije koje su se delile baš tada, znači jedno 200 ljudi stoji u redu. Odem ja na šalter za pošiljke, stavim paketiće na šalter i vadim novac, samo čekam da mi čika saopšti cifru. Uzme on one koverte i baci mi ih nazad, kaže:

Čika: Aaaa ne, ne može crvenom olovkom da se piše po kovertama.
Ja:
Čika: Kažem vam, ne može.
Ja: A pre 7 dana je moglo? Kako to objašnjavate?
Teta koja je glavna tamo: Da vidim ja. Pa dooobro, ovo može da prođe kao dekorativna olovka.
Ja: Pa to i jeste dekorativna olovka koja je slučajno crvene boje. Uostalom, do sada sam pisala po kovertama celim spektrom, i slala bez problema, nije mi jasno zašto sad ne mogu.
Baba koja deli penzije, susedni šalter: Osnovni je red da se zna da se koverte ne pišu crvenim olovkama.
Ja: (na trenutak) A gde smo to učili???
Čika: Ma, ne može crvenom preporučeno u inostranstvo i gotovo.
Teta: Pa vi u svakoj koverti imate po 2 diska????
Ja: Ovo su totalno novi momenti. Zašto ne može dva? (A u jednoj kutiji od ta dva od dva sam čak štekovala još jedan )
Teta: Ne, odavde može da ode samo jedan disk u koverti, a ako su dva onda morate na carinu. (Ostalo ne znam da ponovim)
Ja: Dobro. Da li vi možete da učinite nešto, bilo šta, što je u vašoj moći da ovi diskovi danas otputuju od mene?
Teta: Moraćete da podebljate preko te crvene plavom, i da razdvojite diskove.
Ja: Dobro, dajte mi koverte sa zaštitom da razdvojim diskove.
Teta: Nemamo koverte sa zaštitom.
Ja: Pa kako ovo da stigne tamo gde želim da stigne, a da se ne izlomi?
Teta: Ne znam, nisam ja kriva, trebujemo ih već 6 meseci.
Ja: Hoćete li jednu stvar da mi objasnite, molim vas?
Teta: Recite.
Ja: Ovde rade raznorazni službenici, menjate se brzinom svetlosti i nikada nisam zatekla istu osobu, osim ove "tete" što deli penzije. Uvek imate neke novitete i žešće me iznenađujete, a specijalno bakica koja radi na penzijama i njeni komentari. Dakle, objasnite mi kako juče može nešto, a danas ne može, kako jednom mogu da predam zatvoren koverat a drugi put mi sve razlepite, i hoćete li molim vas negde da istaknete ta pravila da ih naučim???
Teta:
Ja: Pitanje je jednostavno. Zašto ja nekad odavde pošaljem šta hoću, a zašto nekad venem na šalteru kao sad?
Teta: Ne mogu da vam pomognem. To što neko ne radi svoj posao kako treba, nije moj problem.
Ja: Stičem utisak da je ovo sve stvar vaše dobre volje. Mogla sam lepo da zatvorim koverte, spakujem diskove bez kutija i pošaljem ih kao što sam ih poslala milion puta do sada, nego još donosim otvoreno zbog toga što ste mi prošli put sve razlepili. Treba da ste mi zahvalni što vas nisam napravila majmunom danas.

Okrećem se na peti i odlazim. Masa koja čeka penzije reaguje različito. Neki mi se smeškaju, neki gledaju kao nevaspitanu ili šta već, dečko koji je stajao pored mene i čekao da uplati internet nije mogao da veruje da ću da odem, non-stop mi dobacivao da sam u pravu i da ne veruje šta mi pričaju, a njega teraju da čeka red za penzije, jer se internet uplaćuje na tom šalteru.

Dođem kući i ispričam tužnu priču poglavici, i on mi kaže da će on to da reši, uzme one diskove i sutradan ih pošalje iz prve pošte pored koje je prolazio, bez ikakve carine. Samo sam prepravila za svaki slučaj preko moje divne šljašteće crvene plavom

Eto, tako ja napravih pozorište u pošti A oni mislili mene mogu da iznerviraju! Sad ću napišem pismo Studiju B da ih rednem, pa da ih prozovu u Beograde dobro jutro, dobar dan ili šta već.

[nattydread]

ja u marketu, guzva, ali eto, pristojno dijete, pa cekam u redu, niti se guram, niti gundjam, nego lametiram i cekam svoj red. kad odjednom, neki lik, mrtav pijan, sve bazdi kao iz bureta i ufura se prije mene. e tu ja puknem, krenem da se svadjam, a on meni: trebao je muz da te dobro izje.e, pa ne bi bila toliko nervozna. e tu se ja nadrnadam, jer eto, ocigledno se ne isplati biti dobro djete, i ja njemu krenem da vracam: a da je tebi sinoc zena dala, ne bi ti danas bio mrtvav pijan, garant loces, prdis i podrigujes u krevetu pa te zena sutnula, pa sada utapas tugu u alkoholu. garant si i impotentan od te pivcuge. naravno da je pola marketa blejalo u nas, u svom to metezu se par baba uvalilo opet meni preko reda, ja sam bila zelena tri dana, jos sam se nacekala u redu, i danas lamentiram nad svojom sudbinom, jer jos ne kontam da li treba biti fin, ili tako vracati istom mjerom, ali nesto razmisljam, ako je vec bio bezobrazan, i ako mi se vec uvalio preko reda, onda bar i da ja malo odlajem, neko da budem mutavi krelac.

[SQUAW]

Videh danas ženu kako zavaljuje šlajmaru na trotoar. Nije bila neka gospođa, al' nije ni izgledala kao neko od koga bi se to moglo očekivati. Blago sam se zabezeknula.

U gradskom autobusu majstor rukom napisao i okačio kod prvih vrata "Hvala što ne pušite"

U istom tom autobusu neka lujka držala govor u trajanju od 4 autobuske stanice. Ja vidim svi se smeju pa iskopam slušalice iz ušesa, kad imam šta da čujem. Ori se ceo autobus kako ona neće da radi na selu, kako nije seljanka, dosta joj je bre više svega i šta oće više ti Turci (!!??? ), e tu sam već vratila sluške in da iarz

[SQUAW]

Nisam ja slikala, stiglo mi na mail od frenda, ali je definitivno street story
Pauza u Palmotićevoj, BG

[SQUAW]

Evo, sveža street story fotka. Šunjam ja šunjam juče i naletim na dotičnog. Kažem - stani care da te slikam motorče ti je do jaja!!! I namestio se on, pozira Slikam ga, pokažem mu pokaže i on meni i otprdi dalje na ovom motorčetu



A vi, kako te?

[yige_gui]

idem ja danas iz cvecare (jucer sam odnjela cvecku da mi je presade, nesto mi klonula) i idem tako ulicom i pitam se sto me ljudi tako bledo gledaju..
i prolazi neki tip i kaze 'marihunaaaa bejbiiii' ... a ja a onda skuzim i opalim u smeh.. posto ta moja biljka izgleda 'vako

[yige_gui]

eee udavih se od smeha malopre na chasu.. znaci dolazimo na prvi letnji cas.. i prvo neka zbrka ispred ucionce.. stoje devojka i momak sa sve nekim kutijama.. kutije vece od njih dvoje.. neki chas je bio otkazan za ceo semestar, pa jel nas, nije nas.. na kraju ipak nije bio

elem, ulazimo ja i jos jedna devojka i taman nailazi profesor.. a vec smo kasnili.. i ja komentarishem 'a uu bre, sto nas je mnogo'.. profan ono kao, ma da, bice ovo kao mali razred.. ja rek'o dobro brate, small klass je u redu, al' bas 'voliko mali.. dzizssss...
i tako sedimo, i ulaze ona devojaka i momak s pocetka price s tim kutijama i neki treci tip... kao oni nose knjige za taj cas.. i bla bla.. poceo nesto profesor da prica kakav ce bude chas.. i odjednom kaoo 'oo gleee'.. mi se svi okrenemo.. kad ono mish sav izgubljen trchkara onako izmedju stolica ova devojka skocila bre na stolicu i pocela da vrishti.. a ja se davim od smeha.. i kroz smeh kazem.. 'pa jebote, mali jee mishonja.. imam ja jednog takvog u kuci'.. a ovi ostali u jos veci smeh.. kaze profesor: 'how does one continue talking after this'..
eto prvi dan je poceo

ali mishonja je bio zeshci