Priče iz života..

[HLEBmaster]

Zanimljivo je kako se neki ljudi izuzetno teeshko bude!
Nekoga morate dozivati pola sata, nekoga shamarati ili polivati ladnom vodom..
. Ali se i mumije iz Egipta brze i lakshe bude nego SQUAW!!.

Nakon nte sms poruke i xtog poziva telefonom, ona je skochila iz svog krevetica i u skochila u mokasine, kao da to nije nishta, kao vjeseli vjertric koji charlija prerijom.. Pri tom je lupila glavom o luster zakachila kolenom stranicu od kreveta, pocepala dzep na pidzami o kvaku .. i krjenula se spremati na put!

GLAVA PRVA -PUT U (O)BECHANI GRADICH
(iliti kako sam putovao sa indijancima)

Dramatizacija puteshestvija. (Svaka slichnost sa stvarnim dogadjajima je sluchajna, a svaka razlichitost namerna)

Do B. se nepogreshivo stize nakon shto stignete do Nichega. Nakon shto vas saputnici dobro izgaze svojim simpatichnim mokasinama, ridzovani izshtikliraju bele pantalone hemijskom ..a saputnica overi glavom plafon.

Nishta je jedno veliko nishta koje okruzuje b. i razdvaja ga od drugih.. ovaj .. gradova.. Zanimljiv je taj nishta. Ako nekoga pitate da li smo stigli do Nishta, tj nichega .. on ce vam najverovatnije odgovoriti - "zavisi odakle ste krenuli", shto nam govori da su svi stanovnici Nichega i B. veliki filozofi ali i da mnogo toga kriju jer malo prichaju kada ih pitate iznenadjujuca pitanja.

Posle nichega, siguran znak da dolazite do B. je ribnjak iskljuchivo sa desne strane, koji se prostire u nedogled sa leve strane! Ne mozete da promashite! Neka vas ne zavaraju ribnjaci koji su sa obe strane puta jer bi ste mogli stici i do Ko zna gde, shto je vec previshe daleko od Nicheg.

Na glavnoj stanici u B., dochekace vas simpatichna osoba u upadljivo zelenoj haljinici. Ako ste ishta u zivotu promashili, ovo nemozzete. U ostalom ona vas cheka na glavnoj stanici, koja se od ostalih razlikuje po svojoj glavnosti. A to je idealno mesto da veseli indijanac lupi glavom o onu policu za prtljag pri plafonu busa.

Izlazak napolje u stilu lastinog repa I Iznenadjenj ce je uspelo. Dotichna slavljenica u haljetku nije ochekivala ovako brojnu posetu. Ispalo je bash kako smo se nadali

GLAVA DRUGA (poshto smo prvu skenjali u busu)
Spremanje zamke za Zecheve

Zechevi se love na javnim mestima. Shto javnije to bolje. Najbolje je kad ne slute da ste tu, naravno. Iako su zecovi vrlo oprezna i osetljiva vrsta. Mogu vas prepoznati i po boji notkiju ako ste zzensko, a narochito ako ste odredjeno zzensko.

Da bi ste ih ulovili i da bi iznenadjenj bilo potpuno morate se maskirati i utopiti u okolinu. Najcheshce se krecu oko kladionica, tako da su to i najbolja mesta za lov. Ako je kladionica i kafic, eto prilike da ih mozda safatate ushljemane.....

-Hints, tips and trics br.1:
- da bi ste se uklopili u kladionicu potrebno je nekoliko stvari:

- Da ste dovboljno nenormalni
- Jedne novine sa rezultatima utakmica
- Jedne makaze (mozz i one za notke)
- Jedna ljubezna kelnerica
- I, naravno, jatak

Zamka se postavlja tako shto se od novina napravi prigodna maska i sjedne se u prigodan zaklon pazeci da se bude neupadljiv. Ako su novine sportske smajlija nacrtajte na stranama sa rezultatima i niko vas nece provaliti u kladionici.

JAtak za to vreme primamljuje Zecheve na za to unapred dogovoreno mesto.

Sedite mirno jedno petnaes minuta chekajuci da Zecovi neshto posumnjaju. Zelenite dok ljubazna kelnerica ne dodje da joj kazete shta treba da uradi i kad neizvesnost dosegne vrhunac i kelnerica odglumi svoj deo iskochite iz zaklona!!!

Iznenadjenje ce biti .. delimichno!!!!!!

Zatim provedite lep i prijatan dan u kaficu u B., obelezzavajuci nashoj omiljenoj Meggijani rodjus Videcete lep gradic, lepe underaged cice na rolerima, mir i tishinu u restoranima na periferiji, dobru klopu i neverovatno ljubazne kelnere, a dokoni se mogu zabavljati procenjujuci tko je od prolaznika tkoje nacionalnosti (!)

Shto se putovanja kuci tiche, ne oslanjajte se na informacije dobijene od lokalnog stanovnishtva. Oni jako vole goste i moze biti da ce informacije biti pogreshne te cete se nepredvidjeno naci u situaciji da produzite boravak za noc ako ne i duzze.

Brzi Zec u brzom Reshou, moze vas izvuci iz situacije, jer ce vas brzinom worpa odbaciti do Bg-a . Ali to je vec za SF priche. Ljubitelji buba mrze njegovu shofershajbnu )

Al da je laf laf je

[Meggy]

Danas ja na autobuskoj u NS-u... kako prilazim, vidim coveka koji ide za jednom zenom i nesto joj govori... nesto u fazonu "Evo ti sad ovo"... zena se u jednom momentu okrece i kaze: "Ma, mars, bre, razbio si mi to..." , šizi, mlati rukama... i u jednom momentu on se samo zaleteo prema njoj, povuk'o šlajmaru ko zna odakle i fljaaas! 'Ladno je pljunuo zenu po sred face i jos joj ispsovao pola familije Mislim da mi se u tom trenutku zeludac blago prevrnuo i malo mi je falilo da do'vatim nesto i da zaukam na njega

Ne mogu jos uvek da prestanem da razmisljam o tome...

[swba]

vec je svima vjerujem puna glava mog odmora u Kanadi (koji se btw nastavlja ovaj vikend, samo na drugoj obali ) al' koji sam docek ima pa to ti je
... i tako dolazimo mi kuci kod sestre. Ono standard cmakanje, vadjenje poklona i sl. Sjedamo mi za vec odavno postavljenu trpezu da nadoknadimo iscrpljenost od puta kad ono kucanje na vratima. Mi svi , jebote ponoc a sad neko kuca. No sestra se odma zlu dosjetila, veli opet nesto gori u zgradi sigurno. Lati mob, nabije papucice i istrci da vidi sta je. Mi naravno ne mrdamo od stola. Kad nakon 5 minuta alarmi... zvrcalo je ko blesavo na sve strane u zgradi. Ljudi izlaze, panice a mi sreca u prizemlju pa u slucaju da dodje do nedaj Boze lako bismo iskocili. Mislim jel da ponesem ovu slanu tortu il ne ako krenemo da bjezimo
Okupirali nas vatrogasci, murija, hitna pomoc... haos zivi. I tako traje uzbuna nekih dobrih pola sata i svo to vreme drnda alarm tik iznad nasih vrata ko blesav, da popizdis. U medjuvremenu smo dobli obavjestenje da nije opasno. Liku se zapalila kola u garazi, al sreca pa je na poslednjem nivou i nema sanse da ugrozi zgradu. Zavrsi se sva pompeja i mi nastavimo casku do nekih 3 sata ujutru. Odgegam se nekako do kreveta vec napola sklopljenih ociju. Nisam ni zaspao cestito opet poce nesto da dreci.
Reko jebote sanjam onaj alarm koliko je zvrcio sinoc. Tek upada mama u sobu sva izbezumljena i vice kako opet nesto gori. Ja , ubacim se u neki sorcic, reko da vidim mozda je sad nesto ozbiljnije. Sestra baulja po stanu trazi kljuceve od garaza, stanova, ostava ma cega sve ne... napola izludjena kako su je odjednom probudili. Ponovo ljudi kutljaju iz zgrade, stizu vatrogasci, haos br 2. I traje to tako nekih 15ak minuta da bi ustanovili da je neko iz zeze povukao rucicu od alarma. Tek cujes neku babu kao ma opet onaj ludi komsija iz 308 ide rano na posao pa ljubomoran na ostale jer spavaju
Znaci docek bio lud totales, blesava uvertira za jos blesaviji odmor

[yige_gui]

juce krenem do grada da se nadjem s drugaricama.. kao da odemo do bioskopa i prozujimo malo.. izlazim iz kuce ono kishica pada.. udjem u podzemnu, i nakon 15 minuta izlazim, a ono prolom oblaka.. znaci grmi, sjeva, pljushti ko iz kabla.. kaze meni lepo keva "uzmi kishobran, bice pljusak".. a ja i kisobrani dva razlicita pojma, ali kao zgrabim onaj najmanji na sklapanje cisto da keva bude mirna.. i sad sta cu, znam da mi na onom pljusku taj kisobran nece puno pomoci.. sto i nije, jer je kisa pljustala na sve strane, bila sam mokra do koze.. stanem ispod nekog krovica i cekam njih da dodju.. pri zatvarnju kisobrana se i porezem na njega palim cigaretu i zovem muza da ga cujem i da mu kazem divnu vest a on se ne javlja .. film treba da pocne za 1o minuta, ovih jos nema.. u tom trenu krdo vatrogasnih kola parkira malo dalje od mene.. a ja se pitam koji q gori kad je napolju prolom oblaka nije mi jasno, odem ispred bioskopa, guzva za popizdit.. stojim na onoj kisi, ispod onog jadnog kisobrana kad evo ti stizu ove moje, mokre do koze i udjemo unutra, kad ono sve karte rasprodane sta cemo sad, mrzi nas da zujimo po kisi.. kao ajde da pricekamo, da kisa malo prestane.. i stojimo ispred, kad nam prilazi neki decko i pita nas da li smo registrovani demokrati.. meni vec pun q njih i njihovog registrovanja za demokrate.. to je vec 1o. koji me cimnuo u zadnja dva dana ova moja drugarica kao ne zanima nas.. a ja ni 5 ni 6 nego -- nisam registrovani demokrata covece, ja sam ti komunista! decko me bledo gleda ne zna sta da mi kaze.. ne zna dal se sprdam ili sta.. uhavtila se ova drugarica u shemu pa kaze -- ma ona ti je antiamerikan! tip jos vise ja rek'o -- ma da, nisam ja odavde, a uostalom nije ti pametno da pricas samnom, i am on the Black List!! i gledam ga mrtva ozbljna.. tip se dao u maglu u roku keks

[yige_gui]

vozim se malo pre u kolima gradom i prolazim pored zgrade UN/a..
kad se taman potrefilo da pocne sledeca stvar od LET3/a:

Beograde, Beograde, Beograde, Beograde,
Na uscu dviju rijeka ispod Avale
Beograde, Beograde ti ljubav svoju nesebično daruješ
Beograde, (Beograde), Beograde, (Beograde), tvoj zagrljaj i ljubav žele svi
Beograde, Beograde svi vole tvoje razpjevane ulice
Beograde, Beograde sa nama i u nama živiš ti...
Sa nama i u nama živiš ti...
Sa nama i u nama živiš...

sa otvorenim prozorom sam odvrnula pesmu do kraja,
pevala iz svega glasa
u prolazu im rekla "kech dis gajzz" i kroz prozor pokazala




sta znam, doslo mi trenutak inspiracije


ni 3oo metara nakon toga policijska kola.. sa sve sirenom i onim svetlima.. vec sam se vidjela u cuzi
ali izgleda da ipak nisu mene ganjali

[swba]

... i krenem ja tako danas da pokupim Irenu da idemo da bodrimo nasu Jecu kad ono autoput ... mali milion kojekakvih kotrljajucih cuda se zaglavilo i ni da makne... sta sad rekoh... krenem put Diksija da zaobidjem guzvu a tamo semafor na semaforu... izvlace se iz svake moguce ulice, guzva veca no autoputu... o reko majko rodjena nema nama da gledamo Jecu danas... al Irena mi je svo vrijeme davala moralnu podrsku da se nebih vrnuo u toplinu kreveta
izvucem se nekako iz sracavog Kentakija predjem na njihovu ohajacku stranu a tamo vec se lakse dise... moze i stoja da se razvuce... u medjuvremenu pokupim na radiju da je 71ca zatvorena ... pokupim drustvo i u nadi da je put rasciscen krecemo smjelo u avanturu... kad tamo cvrc, bas kod onog 8mog izlaza zagusilo brate, ne micu... preusmjere nas na neki put, na kom smo sreca pre par mjeseci se malcice izgubili pa nam sad nije bio stran i pravac 75ca... no da smo samo mi krenuli tom zaobilaznicom pa ajd i stici nekako... vec sva ona rulja od kola za nama... mic po mic dovucemo se do drugog autoputa.... jedva, jer nas ciko iz krogera nije htio da pusti da se ubacimo ispred nejga ... vise tamo ne kupujemo, nekulturni jedni
ubacimo se na cik-cak kroz one slepercice na zeljeni put i ozezi put Masona... a ono vec 11 sati... no opet stigosmo nekako, jest da smo malcice kasnili al bili smo tu kad je Jeca trebala moralnu podrsku

[SQUAW]

Ima jedna radnja kod mene u komšiluku. U njoj ima jedna prodavačica. Ima i muža. Neće da zaposle nikog, mnogo im da daju još jednu platu. Nego, tako, muž nabavlja, a ona radi. Prodaju i robu na meru i hemiju i voće i povrće i delikates... sve ima, samo im fali par (ih da je par) kvadrata... kad uđeš, a sve se ruši na tebe. I uvek red. I svi gunđaju kako bi im trebao još jedan radnik, kako su skuplji nego "onaj gore", tamo su krastavci ovoliko, a ovde ovoliko, pa živa sramota, otimaju od naroda... a svi stoje u redu i dalje... Zapravo, kad god uđeš o'ma si u redu, ja ne znam da l' sam ušla ikad a da sam bila prva... a ona sama... pa na sve strane... na mašinu za delikates, pa sa onom lopaticom trpa u kese, pa se penje na gajbe ako neko hoće nešto sa plafona, pa još i kuca na kasi i pakuje, i kredite za telefon ukucava po potrebi... ma sve... i sluša kako ljudi gunđaju, a i dalje ne menjaju lokal...

Elem, ušla ja malopre da kupim breskve... iiiiiiiii stanem u taj red i čekam, čekaaaammmmm, čeeekammm, pročitala sam sve teglice usput... otkrila da im je na nes kafi istekao rok... i taman kad sam htela da dignem nogu na gajbicu sa crnim lukom u nameri da počnem da kampujem tu...provalim da je ispred mene još samo jedna žena koja kreće da vadi OVOLIKI spisak za tortu... Dajte mi 12 gr ovoga, 17 gr onoga a ova meri sa pincetom, jebote nikad kraja ja stojim sa mojim breskvama... i ne bih se ja oglasila da nije postojao i drugi spisak ( za komšinicu, pa je ponela komšinicin novčanik, pa da im ova obavezno naplati posebno, jer njima nešto ne ide da se raskusuraju same)... i sačekam da završi, prodavačica pita u znoju lica svog "I to je sve?" žena zine da kaže da jeste uz klimanje glavom, al' se odnekud začuje i jedan indijanski glasić... "Ne, nije sve... molim vas i sanke za batu!"

[yige_gui]

proslog petka vracam se ja u ranim jutarnjim satima podzemnom.. i lepo sednem na voz koji bi inace trebao da stoji na mojoj stanici.. pozdravim se s drustvom (oni su isli istom linijom samo u drugom smeru) ulazim u voz i uopste ne gledam na koji sedam )posto tu stoje 4 voza iste boje, ali druge linije.. ja videla zuta boja i kontam, ma garant je moja linija) no nakon nekog vremena, iako sam bila sva iscrpljena i pospana od celonocnog djuskanja, klikeri mi s eupale i vidim ja vozimo se mi nesto predugo.. kad odjednom mi na mostu... koji breeee crni mosttt??? sta je ovoo?? gdeee sam ja??? i pogledam koji je to voz, vidim pise Q -- Coney Island.. rek'ooo Koriiiiii budalooooo... i odvalim se smijati sama sa sobom i kao kontam na prvoj stanici cu izadjem i presjedenem na voz natrag za ostrvce.. noooo... lakse zvuci nego sto se to moze izvesti.. mi smo se vozili jedno 15/ak minuta (sto je u principu predugo da ne stane ni na jednoj stanici) i stizemo na neki PacifiK Striit nikad cula.. izletim iz voza, pogleam levo -- nema nikoga.. pogledam desno -- prazna platforma.. nigde zive dushe.. (da li treba da naglasim kako sam baksuz, i da mi se baterija na mobitelu ispraznila, te nisam mogla da pozovem drustvo da im se pohvalim gde sam zavrsila ) i kao hodam i naletim na neku dushu, koja mi se cinila kao da se na toj platformi nasla iz istih razloga kao i ja, ali odlucila sam rizikovati i pitati ga u kom smeru da se krecem u tom podzemlju.. ovaj se sav odusevio kad sam mu se obratila.. poceo da objasnjava.. mozda i krivo, ali ko ce ti ga znati, jer sam ga izgubila vec kod prvog skretanja zahvalim pristojno i skontam ja, am nije to tesko, mogu ja i sama da se snaadjem.. uglavnom dodjem na platformu gde pise za ostrvce.. i cekam voz.. dodje opet neki sasvim deseta i boja i linija.. sednem na njega, pa opet preko mosta.. odveo me ovaj na poznatu ulicu.. ali tu sam odlucila da se vise ne petljam sa vozovima, nego sam izasla iz podzemlja i jednostavno uzela taksi.. to je bilo mnogo jednostavnije za moje mozdane vijuge u to doba noci/jutra