Nekome ko će razumeti, ostavite poruku...

[ZOE]

[renaissance]

Zar malo više discipline nije rešenje za trenutni problem?

[Joanna]

izvini sto sam ponekad kreten koji ne zna sta govori ali to je zbog toga sto mi uasno nedostajes...

[**princess**]

ne radi to sebi... necesh nishta time postici. veruj mi, ako neko zna, znam ja... dopusti mi da ti pomognem, ne teraj me od sebe, kad znash da necu otici... necu te ostaviti da se unishtavash... necu samo stajati sa strane i gledati kako propadash... samo mi dopusti da ti pomognem... molim te!

[TVO.JA_]

Dođi da pokušamo

Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
četvrtom spratu.
Gledaću velikim očima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
da li će mo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam već dovoljno.
Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.
Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
samo da te nađem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tačno određen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.
Dođi.
Da pokušamo.
Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
oku,
kao tužna, nespokojna avet među mirnim
mrtvacima.
Stajaću.
Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
vrč do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

G.Todorović



Tajne su zato da ih neko nasluti,postoji reč koja vredi tek kad se oćuti ...

[Invisibleman]

Tvoje fotografije su ipak bolje.

[**princess**]

dzezvo... napuni se vode.... stani na shporet... taaako.... sad chekaj da voda provri... josh malo... e sad stavi dve kashike kafe... odlichno... mmmmm...vec osetim kako lepo mirishe...

[Leonard Peltier]

Još 3 dana ................

[biterlemon]

Shampanjac u krevetu, kafica na prozoru?

[Joanna]

ova cokolada nije nista u poredjenju sa tvojim usnama...hmmmm...