Kada ste se najviše uplašili u životu?

[starsica]

pre neke pola godine, majka mi saopsti da krvari i van ciklusa.. dobro, pomislih, to je samo ili klimaks ili hormonalni poremecaj, necu da dizem dzevu.. uglavnom, to nije prolazilo, i nije stajalo.. informisem se ja po netu i naidjem na krajnje porazavajuce cinjenice u vezi tih simptoma koje ona ima.. uplasila sam se jako, previse cak, vise od nje.. uporno je odbijala da ode kod ginekologa.. sto zbog vremena koje zaista zbog posla nema sto zbog novca koji nema a radi kao konj.. vreme je prolazilo a ona je mene uveravala da je sve u redu i da nema potrebe da ide kod ginekologa jer joj je dobro i da je krvarenje prestalo.. neko vreme sam joj verovala pa sam pocela da je kontrolisem, da bih shvatila da me laze samo da bi me umirila.. krvarenje joj jeste prestajalo ali na nedelju dana i onda bi se vracalo, trajalo po tri nedelje..
garantujem da ne bi otisla kod ginekologa da nisam morala i ja da idem.. nervoza i strah zbog svega toga bili su iscrpljujuci, a ja koja i inace pravim dramu oko svega, jedva sam cekala da se pregled zavrsi..
zena nam je rekla da nema potrebe da nas laze i da je sve u redu pola godine konstante nervoze, tenzije.. proslo je, mozemo da odahnemo napokon.. zivot je lep zaista

[Painkiller]

Kad me je uhvatio grc u vodi..

[Goga]

Kada sam videla Kikija, tada starog 14 dana,
sa imobilisanom ručicom, sa infuzijom, vezanog za krevetić...
Terapija Eritromicin: jutro - veče.
U pitanju su bile bakterije,
kod kojih je verovatnoća da će da se pojave 1 : 10000 slučajeva...
Petnaest dana smo bili u bolnici.
Do poslednjeg dana nisam znala šta je sa mojom bebom.
Znala sam, znala sam da je jak, i da ćemo to zajedno da prebrodimo...

[jovuk]

Nocas oko 2 moj sin je poceo da se gusi od gustog sekreta koji mu je stajao u grlu.Gledala sam dete kako gubi dah,gusi se i skoro mi umire na rukama.Nisam imala vremena ni da se obucem,muz ga je zgrabio,uvio u cebence i u pizamici odneo do ambulante.Dobio je neke injekcije,inhalaciju i nakon toga je dosao sebi.Ja sam sedela kuci sa cerkicom i cekala.Nisam imala hrabrosti da zovem muza.Znala sam da mora da razgovara sa doktorkom i da ga drzi pa nisam htela da smetam u svemu tome.Cekanje me je ubijalo.Na svu srecu,sve je dobro proslo.Injekcija je delovala na njegove bronhije,uklonila spazam pa je lakse disao.
Kako tako jedna glupost(sekrecija iz nosa) moze tako strasnu stvar da napravi.

[coolgirl]

Skoro sam se bas bila uplasila da ce mi se roditelji rastati.Sad sam skontala da je to bilo nesto od cega sam se najvise uplasila.Ali nisu se rastali.Sve je bio nesporazum...

[memento]

Mislim da spadam u relativno plašljive osobe. Uplašio sam ne jednom u životu, a samo u ratu sam pojeo toliko straha da to ne bi stalo ni u sve vojvođanske silose...

Međutim, svoje najveće strahove sam doživeo sanjajući. Posle povratka sa ratišta gotovo da nisam smeo da sklopim oči, jer sam u snu doživljavao prave more. Sećam se, jednom sam autobusam išao u Beograd pa sam onako premoren zadremao. Sećam se i toga sna. Kao rat je, puca se, a mene čekaju žena i deca da ih izvučem iz vatre. I dotrčim ja sav zadihan do neke kuće i podruma gde su se oni nalazili, kada tamo sve je bilo prazno. Samo na podu pronađem omiljenu igračku moga sina. Verovali ili ne moj sopstveni krik me je probudio i tada sam shvatio da stojim u autobusu i da svi putnici gledaju u mene sa čuđenjem, podozrenjem pa i strahom. Odmah sam seo i blenuo kroz prozor do kraja putovanja. Poslednji sam izašao iz autobusa...

[Aiko]

kada su mi u maju prošle godine saopštili da moja, tada petnaestomesečna, curica ima maligni koštani tumor..operacija, biopsija, čekanje rezultata, bolnica, deca mi umiru pred očima..nije to više bio ni strah, ne znam ni da opišem to stanje nemoći i beskrajne tuge..

srećom, biopsija je rekla nešto drugo..naša borba još uvek traje, ali posle tog iskustva, sve ostalo je beznačajno i strah kao osećanje za mene više ne postoji..

[believer]

mnogo puta sam se uplasila
plasljiva sam po prirodi
mrzim iznenadjenja
poslednji put pre par dana....
lezala sam,zmurila,drhtala,u sebi govorila Oce nas......
masina je zujala....

[Emmily]

Kada je u celom avionu odjednom nestala struja,avion je naglo poceo da propada,motori se nisu culi vise,stjuaredese su trcale sa baterijskim lampama kroz avion - a niko od nas nije znao o cemu se radi,dok se nije javio kapetan i rekao "vrlo sturo" da je problem sa sturjom i da moramo da se vratimo u Sungapure (Odakle smo i posli) i da "smo za sad bezbedni,ali ne mogu da nam garantuju za dalje " .....tih 2 sata povratka verovatno niko nije bio ziv u avionu!
Tek kada smo sletali na Singapurski aerodrom (uz put je morao i sav benzin da izbaci,pa nam je i to uzelo jos narednih pola sata na ona dva) videci po 30-40 vatrogasnih i ambulantnih kola da nas cekaju pored piste shvatili smo je koliko je to zapravo bilo ozbiljno....
Ni posle svega nismo uspeli da saznamo sta se tacno desilo u avionu.

[maja bg]

jao bilo je to vise puta,po prirodi sam inace plasljiva i panicar,mada to ne pokazujemletos sam bila prisutna kada mi je tata doziveo infarkt,i mislila sam da je kraj,mada se dobro zavrsiloi kada sam bila potpuno sama kod kuce,noc negde oko 3h stize sms samo te gledam,ma gotova si,na smrt sam se preplasila,kada posle pola sata stize druga,sta je jel si se uplasila haha?to je moj brat,uvek spreman na salu