Prijatelji stari gde ste?

[Mish]

Od svih onih sa kojima smo u nekim periodima života bili bliski, vremenom ostaneš u redovnom, bliskom kontaktu sa nekolicinom.
Izgubila svaki kontakt sa njima ili tek povremeno ih čula i sretala, uvek se trudim da znam gde su, šta rade, kako im je.
Vi?

[Lady S]

Mene je život nekako u poslednjih par godina nosio po raznim gradovima i gde god da se nastaniš (makar to bilo i privremeno) vežeš se za ljude. Posle nastaviš svojim putem, sa ljudima se intenzivno čuješ neko vreme, a posle se i ti kontakti prorede. To je nekako normalno... Prijatelje iz detinjstva srećem vrlo retko. Svoju najbolju drugaricu iz detinjstva vidjam na svakih nekoliko meseci, ali se i u toj jednoj prilici u kojoj se vidimo ispričamo za sve naredne mesece.
Da, vremenom od svih onih ljudi sa kojima smo bili bliski - ostanemo u kontaktu samo sa nekolicinom. U naš život ulaze neki novi ljudi koji zauzimaju njihova mesta. Samo oni pravi prijatelji ostaju na svojoj poziciji dugo, dugo, svi ostali dodju i prodju, kao što i mi sami prolazimo kroz nečiji život. Sve mu to dodje nekako normalno...

[Savannah]

Od silne se selidbe prorijedila prijateljstva. Srecom znam da postoje brojevi telefona koje uvijek mogu da okrenem pa i u pola noci ako zatreba, a to su najcesce oni ljudi koje jos od malih nogu znam.

[mima15]

moji prijatelji iako rasuti po celom svetu su u mom srcu

[euridika]

Fizička i vremenska distanca, ipak nekako čine svoje. Ne menja se intenzitet ljubavi, ne bih to rekla, ali se menja oblik komunikacije, prioriteti, pamte se rođendani, čestitaju se neki momenti u našim životima, ali nismo tu uvek, kada naiđu "oni" dani, kada bih kožu sebi da pocepam od muke, ili kada poludim od radosti (ovo je neverovatna retkost...) i kada bih da im vidim oči, da ih uhvatim za ruke, zagrlim, kako smo nekada radile, samo jedan kratak telefonski poziv, prepozna se sve iz prvog "zdravo" koje se izgovori, zna se mesto, vreme je onoliko koliko nam treba da stignemo do mesta, i čarolija bi počinjala i trajala... Eeee toga više nema. Možda to samo znači da odrastamo, možda to nema nikakve veze sa daljinom, ne znam. Znam da osećam i da je neobično. Nisam malodušna i nikome ne zameram, ja prva, često, ne odgovorim na mail danima, nedeljama, kao pojele me obaveze...
Naravno, pristižu neki novi ljudi, ali oni nisu "prijatelji stari", ti su jedni za života.

[makilli]

Ponekad se sa setom prisecam nekih bezbriznijih dana kada sam imala gomilu pravih(u to vreme su bili)prijatelja.Vremenom se ispostavilo da mi je uzasno malo nijh ostalo,mada zalim i za onima koje retko srecem i jos redje komuniciram sa njima.Ponekad se pitam da li je vreme u pitanju ili je zivot taj koji nas je usmerio u nekim drugim pravcima,razdvojio,ili je ipak presudio ljudski faktor,prestali smo da gledamo svet istim ocima i rasuli se poput prasine...Za neke znam gde su,ostale bih bar ponekad volela bar na kratko da cujem,ali...izgleda da su neki krugovi ipak zatvoreni.

[la femme]

Imam prijatelja na sve strane, i jako mi je zao sto se retko cujemo, ali se nekako ta nit medju nama nikad ne pokida. Uvek neko nekog iznenadi, pa makar i nakon godinu dana (ili vise)! Ali taj period koji se ne vidimo ili ne cujemo uopste ne utice na nase prijateljstvo, jer kad sednemo uz kafu, prica ide sama od sebe, kao da se nismo ni rastajali.
Imam drugaricu koja se odselila iz mog grada pre 15 godina (ja sam znaci tad imala 12 godina). Nismo se videle svo to vreme, ali smo se cule s vremena na vreme - prvo pismaima, pa telefonom, pa sms-om, pa preko interneta... odrzavale smo kontakt i eto, nakon toliko godina konacno se i videle prosle godine kad me je pozvala na njenu svadbu!!! Dakle, fizicka prisutnost nije nuzna da bi prijateljstvo opstalo!

(ufff, ja sam malo prosirila temu)

[DanijElla]

Imam mnogo prijatelja u raznim gradovima, sa kojima se povremeno čujem ili posetim.Opet imam i one koje nisam videla i čula godinama, pa kad pregledam fotografije, nekako me uhvati neka seta setim se našeg druženja, izlazaka..No, možda ih jednog dana ponovo i sretnem (daće Bog, nadam se)
A moja drugarica iz detinjstva sticajem okolnosti je u mom komšiluku ostala, tako da se redovno posećujemo, što mi je veoma drago.Imam i drugaricu, sa kojom se družim nekih 10-tak godina, jedno vreme (1-2 god) nismo bile u istom gradu, ali ponovo smo zajedno

[Snow White]

Imala sam jako dobru prijateljicu iz Novog Sada Dragicu Radosavljevic-Gaga frizerka iz3M SALONA .Nismo se odavno cule jer u toj selidbi iz jedne zemlje u drugu izgubila sam tel.ako iko nesto zna o njoj neka mi se javi.

[baggio]

Nisam sugurna da ovde mozemo da se nadjemo, ali bih se jako radovala ako je Blues Becar ( tako smo se poznavali na jednom drugom forumu ) ovde prisutan. Molim da mi se javi na PP.