Profesionalna deformacija

[lutalica]

Dešava mi se da kada otputujem negde,na odmor,uhvatim sebe da ne smem da kažem da radim kao frizer,jer me odmah,onako lepo,zamole,za jedno brzinsko feniranje.Iako ne nosim čak ni svoj češalj,odmah se tu nađu sve potrebne sitnice za rad(mislim da taaaakoooo dobar alat ja nemam ni u salonu).....i šta da radim,nabacim osmeh i tako upoznam i zbližim se sa većinom ženske populacije u hotelu.

[Zvonchica]

Radim sa brojkama.. siframa ustvari, i po ceo dan ili citam ili izgovaram ili slusam te sifre.
jedan nula nula jedan
jedan nula tri pet
dva tri tri dva
pa kad pogledam na sat (digitalni) nije osam i sedamnaest nego dva nula jedan sedam...

[robert ns]

profi deformacija, pa i to je stil zivota. Kad naviknes da stalno nesto pravis sa prstima pa se to prenese i na tastaturu

[Sunny]

Razgovaram i radim još nešto, što je znak omalovažavanja sagovornika. Sada se odvikavam od toga, dajem manje telefonske podrške korisnicima - promenio sam radno mesto.
Od profesionalnih deformacija najviše mi idu na živce prosvetari. Prema svima se ponašaju kao da više znaju i da propituju.

[diktatorka]

Ja se trudim da u nepoznatom drustvu ne pominjem cime se bavim.Ljudi kad cuju da imam veze sa psihologijom ili me odmah vide kao~slucaj~ili pocinju sa svojim problemima.Ali cesto uhvatim sebe kako slusam ljude na drugaciji nacin tj osluskujem ih profesionalno,sto je vrlo ruzno a i smeta mi.

[Vlada Vasic]

Ja lično nemam taj problem..jednostavno uđem u ulogu koju želim i izađem kad želim..

[Cecara]

Pre izvesnog vremena, setamo dugarica i ja, a u susret nam idu dva decaka - jedan vozi rolere, dugi bicikl. Pesackom stazom. I naravno, uopste ne gledaju kuda idu. E sad, meni naravno nije padalo na pamet da im se pomeram s puta, vec sam, kad su nam se vec priblizili, samo rekla "Pazi kuda vozis, gledaj ispred sebe!" ali takvim tonom, da su se obojica zaustavila da bi videla da za malo sto nisu naleteli na nas.... Drugarica je prokomentarisala da ona nikad ne bi to rekla, vec bi se, naravno, sklonila dok ne prodju....
A ja smatram da je bolje da ih opomenem, to mi je bilo tako normalno (opominjati decu),i mozda sledeci put budu pazili, pa tako bi i na pesacki prelaz krenuli bez gledanja....

Takodje smo moja draga koleginica i ja par puta dobile poriv da stisavamo decu na ulici - ali naravno, svest je prevladala impuls....

[jovuk]

Obracam paznju na apsolutno svako dete koje sretnem.
Sa svakim volim da porazgovaram,da ih zagrlim,golicam,i da...uvek reagujem kad neko dete padne...desi se da se u parkicu nadjem pored takvog deteta pre nego njegova mama.

...........imam uzrecicu:"E,deco moja..."

...........uvek pevam decje pesme

...........detinjasta sam

[jega]

dosta glasno pricam,jer mi je buka motora i teskih masina,povecala granice...
tezim ka vecitim trazenjem pokvarenih stvarcica i sklopova,pa da se udubim u popravke...
konstantno ucim ljude oko sebe,da koriste logiku i vestinu u zivotu i radu,bez obzira na obrazovanje i radno mesto...