Dajem otkaz !

[ser_gogsy]

Koliko je ustvari realno dati otkaz na radnom mestu, a da niste obezbedili novi, u ovoj našoj napaćenoj državi ? Državi u kojoj ima pola miliona/milion ne zaposlenih !!
Mislim da taj luksuz sebi može da priušti veoma mali broj ljudi. . .Nažalost, isti taj broj zaposlenih nalazi neko zadovoljstvo u svom radu/poslu !

"Teret koji volimo, rado se nosi"

Ogromna većina se uglavnom zlopati na svojim radnim mestima i biva maltretirana od strane šefova, raznoraznih (idi mi dođi mi) poslovođa, kolega ulizica, kolega lezilebovića, bahatih kolega sa onim pogledom koji kaže : " Nikako komšiji da crkne krava ! Ne znam zašto mi to radi ? " itd itd itd. . .

Apsolutno sam za varijantu davanja otkaza, ako rudarenje zlopatnika postane toliko neizdrživo, da mu fizičko i psihičko zdravlje biva ugroženo, narušeno, dok pretpostavljene u suštini boli uvo za to . . . .U takvoj situaciji plata ne igra više nikakvu ulogu. . .Šta ce meni ti nOvci , ako ih posle potrošim na lećenja bolesti stećenih na poslu i zbog posla !?

"Radi kao da ćeš živeti 100 godina, živi kao da ćeš sutra umreti"

[Captain Jack]

Do sada sam u svojoj bogatoj karijeri izrabljenika dao samo jedan otkaz.U zemlji gde je to sasvim normalna pojava jer je trziste rada toliko transparentno i pokretljivo to i nije los prosek.Da sam pametno birao poslove,nesto i nisam ali sam se uvek trudio da odradim najbolje sto mogu pa su nekako povisice same pljustale.A za ovaj jedan,vezana je interesantna pricica da sam bio bukvalno ipsovan od strane gazde,a bio sam u pravu,stitio sam njegov biznis od samovolje njegove supruge.Smesno je kad muskarac na poslu razmislja pogresnom glavomOd tada nesto i nisam previse vezan za ljude za koje radim,cisto profesionalno,brojke govore,ja teram neki svoj blues