Psihološki profil

[Invisibleman]

Najgora kaže: Ovo ti je od mene....gratis

Lupi i mene jednom.
Isto sam pomislio.

[pero_M]

Navescu vam moj slucaj.
Jos 1982 kada sam pocinjao svoj prvi posao, vatrogasca, u firmi 29.Novembar, morao sam proci testiranje. Za sve ostale kandidate, koji su radili neke druge poslove (KV i SSS) testiranje je trajalo oko sat vremena, a mene je bas ugnjavio. Mene je zadrzao skoro 4 sata. Sve mi je to izgledalo glupo i bez veze. Sve dotle dok se nisam domogao svog kadrovskog kartona (napravio sam program za kadrovsku evidenciju, a nasa sluzba je uradila unos podataka).
Ono sto sam tada procitao, me je blago receno, frapiralo. Psiholog je napisao da me niposto ne prime na poslove vatrogasca jer taj posao nije dovoljno slozen i brzo ce mi dosaditi. Bio je apsolutno u pravu. Vec posle 2 godine mi je postao dosadan. Izdrzao sam jos jedva 3 godine i smenili su me i premestili (po kazni) na mnogo tezi, dinamicniji posao ali meni je mnogo vise odgovarao.

To je kod mene invertovalo sliku o psiholozima i testovima.

Sadasnji, novopeceni blizmismeni, vodjeni pomodarstvom, testiraju i koga treba i koga ne treba, a primaju po kvalifikacijama koje je vrlo lepo izneo Biterlemon. I sve bi to bilo veoma smesno da nije istinito.

[zillertal]

Psiholosko testiranje bi po meni trebalo raditi pri zaposljavanju pre svega kod rada na odgoju dece, od predskolskih ustanova do srednjih skola, jer tu su posledice po supstrat rada, mladog coveka, pogubne. Takodje u zdravstvu, jer svakodnevno smo svedoci ruznog odnosa medicinski radnik pacijent. Kod nas je sramotno biti psiholoski testiran, jer toboz, sumnja se u coveka, ali to je normalan preventivni pregled. Da li je veca steta, ako vozac usled nervoze udari tudja kola ili kada djak pokusa samoubistvo jer ga profesor kinji?

[bellissima]

U mojoj firmi,svaki radnik ,koji konkurise mora proci psiholoski profil.
U pocetku sam bila veliki protivnik toga,jer sam smatrala da je nedovoljan,
taj jedan razgovor da bi se ocenio covekov karakter.U zadnja dva meseca sam ,radi potrebe radnika i sama ucestvovala u svemu tome.I ne biste verovali cega sam se sve nagledala.Bilo je trenutaka kad jednostavno nisam mogla da se suzdrzim od smeha na pojedine odgovore i momenata kad mi je dolazilo da placem od muke od pojedinaca punih sebe.Bilo je slucajeva gde je preovladala trema i koliko god vidis da je covek normalan on jednostavno zablokira i ne zna sta dalje.Posle svega smatram ,da ma koliko to za pojedince,bilo ponizavajuce,ovo je jedan odlican korak,jer ce se pruziti sansa
i onim ljudima,koji nisu reciti i sigurni u sebe,ali imaju znanje.