Ambicije

[Najgora]

Na poslednjem razgovoru za posao pita mene direktor kako sebe vidim u toj firmi za 2 godine...
Odgovorila sam mu da mi za tih par dana nije kristalno jasno koji će moj posao ustvari biti ( konkurs je bio za službenika u jednom segmentu a za tih par dana sa svim mogućim segmentima sam se susrela samo sa tim za koji je konkurs i bio raspisan - nisam ) a kamoli kako sebe vidim tu za 2 godine
Pomislila sam da je to još jedan razgovor sa onim šablonskim pitanjima, koji umalo ne završe sa pitanjem da li ste imali srećno detinjstvo
Onda mi je nahvalio sadašnju šeficu, kako je vredna i sposobna uz digresiju da postoji šansa i da je prevazidjem (uz napomenu da je ona na neki način ne prevazidjena :pehar) što je meni bilo jako čudno u tom momentu (ne to što je nju hvalio ) tek sam došla a on mi nudi neke mogućnosti...
Nakon toga što sam čula da sa njom ima neke planove (unapredjenje) postalo mi je jasnije šta je hteo da kaže...da zavisi od mene i mojih ambicija gde ću se naći za 2 godine u toj firmi, na mestu gde sam sada ili na njenom mestu

Nisam se još srela sa tom pojavom da u manjoj privatnoj firmi postoji mogućnost napredovanja ...ali ja sam...

Da li vi možete sebe da zamislite na nekom boljem radnom mestu za neki period od dve godine?
Kakve ambicije imate?
Interesuje me da li ste nekada nekog morali da prevazidjete da bi napredovali?
Koliko je u tim situacijama moguće ispoštovati kolegijalnost?
Da li napredak uopšte zavisi samo od vas ili imaju uticaj i kolege ili neki drugi faktori?
Postoji li tu fer igra ili se igra "prljavo"?

Sve što je vezano za ambicije....mikrofon prepuštam vama...

[Andjelika]

Ja josh nisam ni zaposlena, ali vetj godinama unazad znam u kom tju pravcu voditi svoju karijeru......

Prvo naravno moram da predjem put obichnog "crtacha" i to je sasvim ok je veliki procenat ljudi izadje s faxa a da ne zna neke osnovne stvari. E sad, poshto ja znam malo povishe od tih "osnovnih stvari" nadam se da tju uspeti da dobijem gradilishte....... Da i tamo ispechem zanat vezan za to..... U medjuvremenu zelim da steknem licence za projektovanje i licencu za projektovanje vodovoda i kanalizacije. To su mi najbitniji ciljevi...... Za to mi treba jedno 3-4 godine..... Takodje, zelim da da se neko vreme bavim i menadzmentom u arhitekturi. Kad dodjem do licenci, onda sam vetj "svoj na svome"..... U medjuvremenu planiram da sa ocem i stricem pokrenem preduzimachku firmu tako da kad dobijem licence i dobro nauchim zanat mogu potpno da se posvetim svojoj firmi.

Iskreno, nije mi ambicija da dobijam bilo kakva unapredjenja u tudjim firmama jer u mojoj branshi to bash i nije preterano mogutje ( mogutje je u Energoprjektu i slichnim firmama gde je plata 200-300 evra!? )

Moje ambicije shto se struke tiche jesu da kompletan zanat drzim u malom prstu ( 'lebom choveka ne hrani diploma vetj zanat )

Volim nezavisnost, samostalnost, tako da su svi moji ciljevi usmereni ka tome......

Znam da me chekaju godine teshke borbe, ali se ne plashim.
Iskreno, ne bih podnela da za 10 godina i dalje chekam 1. u mesecu da primim platu..... Nisam taj tip, nisam tako vaspitavana....
To jeste ona laksha i "sigurnija" varijanta, ali ja nisam taj igrach......

A kad u cetrdesetim i pedesetim vetj budem imala iza sebe mnogo toga, motji tju da se posvetim nechem isto tako lepom i kreativnom... Projektovanjem luksuznih vila i kutja..... Jer za to treba veliki pochetni kapital, da ne chekash da ti potencijalni vlasnik plati trud ili ne ( poshto je naplata u mom poslu jedan od najvetjih problema). Nego lepo izgradish, sredish, uredish, pa dash na licitaciju..... Pa ko voli, nek izvoli.....

No, polako samo
Korak po korak

[little fairy]

Ambiciozna jesam i volim da radim. Više volim samostalan rad nego timski jer volim da moje ambicije, ideje, motiviranost i sposobnost dođu do izražaja a ne da šlepam nekog drugog sebi uz bok. Naime, znam si dobro organizirati vrijeme (kao što vidite, tu sam stalno a opet.. stignem na poslu si sve napraviti) i da me netko štopa s nekim svojim pauzama iliti što već, ne hvala, to mi ne treba.

Najbolji dokaz mi je to što, kad sam davala otkaz, da je mojoj šefici bilo krivo što odlazim. Rekla je da zna da tražim posao s mogućnošću unapređenja i da trenutno to ona meni nemre ponuditi ali da neke tete neće dugo još raditi jer im je mirovina na vratima Praktički mi je ukazala na neku 'skoru' mogućnost napredovanja.

I da.. Ja sam na otkaznom roku ali me je savjetovala, kao majka a ne kao šefica, da se raspitam još za tu firmu gdje idem jer ne želi da se zeznem te da im mogu i zadnji dan reći da im ipak neću doći..

Dakle, ja ako odlučim, ostajem ipak na ovom poslu gdje sam sad. Šta ćete, ne želi izgubiti dobrog i kvalitetnog radnika

Ali ja želim bolje. Ako mogu, neka i dobijem. Ako zaslužujem bolje, da dobijem priliku to ostvariti. Prek' nekoga? Samo ako sam bolja jer ako to neću ja, tada bude netko drugi prešao preko te osobe..

[lav71]

...ja ne mogu da napredujem....

[Andjelika]

lav71 kaže: ...ja ne mogu da napredujem....

tebe tjemo da upishemo na pravni, da nam budesh advokat kad neshto zabrljamo

[irnik]

Najgora kaže: Na poslednjem razgovoru za posao pita mene direktor kako sebe vidim u toj firmi za 2 godine... Da li vi možete sebe da zamislite na nekom boljem radnom mestu za neki period od dve godine?

Ovo je jedno od standardnih pitanja na interjuima za posao u Americi, samo sto te pitaju za period od 5 godina. Upravo kako si opisala, ovim pitanjem zeli da procijeni da li si dovoljno ambiciozna i da li ces "ginuti" za firmu. U Americi je normalno da napredujes ako mnogo radis. Mozda takva vremena dolaze i kod nas

[Mish]

Ne znam da li se moj odnos prema poslu može nazvati ambicioznim. Naravno, u interesu mi je veća plata, ali do sada nikad nisam tražila povišicu. One su dolazile nekako vremenom (u skladu ili ne) sa uloženim trudom.
Nisam od onih koji žude za položajem. Zapravo, u oblasti u kojoj sam, sa položajem nekako dolazi i do toga da te posao uhvati u mašinu i lagano gubiš deo slobodnog vremena, a time i deo svoje privatnosti. A suviše sam velik konformista da bih se toga odrekla.
Znatiželjna sam po prirodi u svim životnim oblastima, pa tako i u poslu. Volim da saznajem, ne prezam od novog niti od učenja, i uvek se trudim da ovladam onim što radim. Volim izazove, ne prezam da se uhvatim u koštac sa problemom i ne odustajem dok ga ne rešim. Nije mi problem da kažem da nešto ne znam, ali nikad ne bih rekla da nešto neću da naučim.
Za sebe smatram da sam timski igrač. Ne čuvam svoje znanje i spremna sam da ga prenesem drugima. Onima koji su spremni da ga upiju. Takođe, mislim da ne postoji kolega koji mi se obratio za pomoć, a da se nisam tome odazvala u onoj meri u kojoj je to bilo u mojoj moći.
Ne jednom sam debelo zaginula na poslu i zbog posla, ali ne zbog nade da će mi to doneti unapređenje, već prosto zato što posao nije bio urađen. Zapravo, poslednje o čemu mislim u tim periodima je moguće unapređenje (zapravo, tad se češće razmišlja o uzimanju radne knjižice).
Nekad sam čula druge kako takav moj odnos prema poslu karakterišu kao ambiciozan. Možda jeste, ne znam. Ali sa sigurnošću znam da me niko ne može nazvati laktašem.

[Najgora]

irnik kaže: Ovo je jedno od standardnih pitanja na interjuima za posao u Americi, samo sto te pitaju za period od 5 godina. Upravo kako si opisala, ovim pitanjem zeli da procijeni da li si dovoljno ambiciozna i da li ces "ginuti" za firmu. U Americi je normalno da napredujes ako mnogo radis. Mozda takva vremena dolaze i kod nas

Ne znam kako je kod vas u Americi da li postoji mogućnost da se raspitaš kakva je firma u koju ideš (mislim na sve podatke koji mogu da ti koriste da stekneš neku sliku o njoj) ali meni je malo neverovatno za ove naše prostore da te neko pita za tvoj dugogodišnji plan na prvom razgovoru

[Angus]

...jedini i pravi primer napredovanja za koji ja znam...je moja tetka...zavrsila jugoslovensku i svetsku knjizevnost...i posto joj je posao bio prekopotreban...zaposlila se u proizvodnji...dok je nisu prebacili u biblioteku firme da to vodi...kasnije,postaje sef prevodiocima...uz put se jos skoluje i rinta kao konj...dok nije postala menadzer za PR(public relations)...vec dugo je to sto jeste,obozava svoj posao,sama je sve zasluzila u zivotu,samo svojim radom...
...za ostale primere koje znam...sve je ubadanje nozeva u ledja,prljava igra...nazalost,takva su pravila danas...
...volim ambiciozne ljude,ali ne one koji su to "po svaku cenu"...
...moje ambicije se svode na to da jednoga dana otvorim svoj pub...vise o tome,drugom prilikom....