Koje ste sve poslove do sada radili?

[Necromancer]

Kojim ste se poslovima do sada bavili? Jel bilo nekih ilegalnih?


Evo kako su razne poznate ličnosti zarađivale za život pre nego što su postali poznati.


Sve se zna o karijerama i sklonostima članova onog društvanceta koje čine takozvane svetske zvezde, pre svega glumci, muzičari, modni kreatori i modeli – i iz kakvih su porodica, i kakve su škole završili (ili nisu), i šta vole a šta ne vole, i sa kim su u ljubavi ili u sukobu... Znatno manje je, međutim, znano ono što je prethodilo uspešnim karijerama, pa smo, kopajući po dostupnim podacima, otkrili niz zanimljivosti o poslovima koje su danas prebogati i slavni obavljali u doba kada su bili siromašni i nepoznati.

Možete li, recimo, zamisliti “demonsku” facu Džeka Nikolsona nadnetu nad gomilu koverata? A on je upravo to radio – svakog jutra sortirao je poštu. Pre toga zarađivao je kao telohranitelj i prodavac igračaka...

I Maraja Keri radila je u prodavnici, ali kao maneken za šešire i kapute. Bio je to veliki korak napred za nju, pošto se prethodno oprobala kao konobarica i peračica kose u frizerskom salonu. Mladi Deni de Vito bio je frizer u sestrinom salonu lepote, ali samo iz jednog razloga – da bi upoznavao devojke. Slično iskustvo prošao je i Silvester Stalone, pre nego što je “igrao” u jednom porno filmu: neko vreme bio je zaposlen u kozmetičkom salonu.

Modni dizajner Tomi Hilfiger, kao drugo od devetoro dece, rano je napustio školu i počeo da zarađuje za život baveći se kreiranjem odeće koju je prodavao na karoseriji automobila.

Poznati pisac horor priča i scenarista kultnih filmova Stiven King imao je rok bend, a igrao je i fudbal za školski klub. Kasnije se izdržavao kao čistač. Čišćenje jedne sobe u ženskom internatu inspirisalo ga je za roman “Keri”, o devojci sa telekinetičkim moćima (film snimljen po ovom delu proslavio je Sisi Spejsik). Čistačkom delatnošću bavio se i Kris Kristoferson. Sreća pa je održavao higijenu u studiju u kojem je snimao Bob Dilan, što je Kris iskoristio da mu odsvira svoju “Bobby McGee”. Rezultat: Džoni Keš i Dilan “pogurali” su Kristofersona i uredili da snimi prvi album.

Demi Mur bila je - uterivačica dugova. Sa šesnaest godina napustila je školovanje da bi ostvarila snove o manekenstvu i glumi, a u međuvremenu izdržavala se radom u kompaniji za naplatu dugova.

Rod Stjuart rođen je u porodici koja je držala prodavnicu novina u Severnom Londonu i živela iznad nje. Dečko je igrao fudbal za mali klub iz Zapadnog Londona, a zatim je kao ulični pevač putovao po Evropi, što se završilo njegovom deportacijom iz Španije zbog - skitničenja. Radio je i kao grobar.

Dejvid Li Rot bio je “medicinski brat”. Osnivač “Van Halena” vetrio je jastuke i praznio noše da bi preživeo. Verovatno najpopularnija američka komičarka, Elen Deženeris, pokušavala je da postane veterinar, ali morala je da čisti ostrige, prodaje usisivače i kreči kuće. Moler je bio i Fil Kolins, uznapredovavši do dekoratera.

Mnogi su svetsku karijeru započeli u – fabrici. Džim Keri je, da bi pomogao porodici, kao sedamnaestogodišnjak radno vreme provodio sedeći u portirnici, Merilin Monro je još mlađa iskusila mukotrpan život radnice u fabrici aviona, dok se Eni Lenoks našla u proizvodnji – sardina.

Brus Vilis vozio je kamion. Da je to isto činio i veliki Elvis valjda svi znaju, kao i za njegov mladalački san da postane električar. Na sreću, nešto je “petljao” i sa muzikom...

Majkl Daglas radio je na benzinskoj pumpi, dok je njegov imenjak Majkl Kejn raduckao u mesari kao fizički radnik. Stiv Mekvin imao je manje naporan i doista neobičan posao – bio je pomoćni momak u javnoj kući. Ni Rodžer Mur nije morao fizički da se napreže, jer se izdržavao kao “maneken” u krojačkoj radnji. Voren Biti izabrao je već konkretniji posao - bavio se uništavanjem glodara. Njegova nekadašnja verenica Madona neko vreme radila je kao konobarica u restoranu brze hrane.

Elton Džon počeo je kao kurir u muzičkoj izdavačkoj kući, a njegov kolega Pol Makartni kao tinejdžer zarađivao je namotavajući kaleme za elektromotore. Mik Džeger izabrao je interesantno zanimanje na putu ka svetskoj slavi – bio je vratar u duševnoj bolnici, dok je Tom Džons šegrtovao kod majstora za izradu rukavica. Rukavicama se bavio i Ralf Loren: dok je išao u večernju školu, prodavao ih je za dve kompanije.

Kontroverzni Ozi Ozborn je, sudeći po imidžu i temperamentu, u ranoj mladosti izabrao baš odgovarajući posao - bio je radnik u klanici. Kajli Minog radila je u prodavnici, kao i Glenda Džekson, dok je Rakel Velč pomagala biskupu u administrativnim poslovima.

Šon Koneri je, dok nije postao zavodnik svetskog renomea, promenio niz poslova, a između ostalog bio je mlekar. Džeremi Ajrons radio je kao ulični zabavljač, dok je Robin Vilijams, poznat kao “brzogovoreći”, nekada morao da pazi da ne otvori svoja povelika usta dok je, sedamdesetih godina prošlog veka, izvodio uličnu pantomimu.

Hulio Iglesijas imao je već zavidniju prethodnu biografiju - bio je golman u mladom timu Real Madrida. Nije loše prošao ni Sting koji je neko vreme bio činovnik u upravi prihoda, slično Džordžu Bušu senioru, takođe “ćati” u mladosti.

Tokom Drugog svetskog rata osamnaestogodišnji Volt Dizni vozio je ambulantna kola za Crveni krst u Francuskoj, a potom je neko vreme “muljao” jabuke u fabrici želea. Princeza Dajana – to valjda svi znaju - pre ulaska u kraljevsku porodicu imala je karijeru dadilje.

Završimo ovaj pregled podsećanjem na poslove kojim su se u mladosti bavile neke od istorijskih ličnosti. Abraham Linkoln bio je poštar, a Papa Jovan Pavle Drugi radio je u kamenolomu. Prisetimo se Hitlera i Musolinija: prvi je, ne uspevši da studira slikarstvo, pravio reklamne postere za dezodoranse, a drugi, bez ikakvih umetničkih pretenzija, zarađivao je za život u fabrici čokolade. Svet bi bio srećniji da su ostali pri tim zanimanjima. Kompozitor Petar Iljič Čajkovski radio je kao pisar, slikar Gogen kao berzanski zastupnik, a Van Gog kao učitelj. Pisac Čarls Dikens radio je u fabrici cipela na njihovom poliranju, dok je njegov kolega Mark Tven šegrtovao za štamparskog radnika.

Svi ti razni ne mnogo cenjeni poslovi sasvim su prikladni za junoše sa ambicijom da naprave umetničku karijeru. Ali, kako bi trebalo da startuju oni čiji je cilj veliko bogatstvo? Ako je suditi po najbogatijem, Bilu Gejtsu, svaki posao je dobar – on je, dok je studirao na Harvardu, raduckao u američkom Kongresu kao kurir i niži administrativni radnik. “Gajbica po gajbica” - Majkrosoft.

[euridika]

Radila sam svašta, nisam još nosila gajbe, nikako da se odlučim na to i da se konačno obogatim...Bila sam sekretarica tehničkog direktora jedne državne firme, na nekih mesec-dva dana, zamena, letnji raspust, kao srednjoškolka (od tog novca sam kupila svoj prvi i jedni original LEVIS 501). Sledeće srednjoškolske raspuste provodila sam radeći na telefonskoj centrali jedne veće državne firme. Tokom studija sam držala časove matematike, fizike i hemije najslađoj deci na svetu, radila na pakovanju štapića za sladolede (na 100 stepeni u nekim kontejnerima negde na sajmu u Beogradu), raznosila razne ankete, prodavala neku kozmetiku... Kada sam diplomirala, odmah sam počela da radim u nekoj privatnoj firmi koja se bavila prodajom standarda za razne materijale (čelike, legure...) na unosu podataka u neke programe (čitaj "resavska škola.) To bi, otprilike, bila moja bogata radna biografija.

[nattydread]

u srednjoj skoli sam uglavnom radila po kancelarijama kucajuci i prekucavajuci raznorazne tekstove. kad sam krenula na faks, onda sam bas svastarila - konobarisala, cistila stanove, pakovala raznorazne stvarcice po fabrikama, davala casove, prevodila tekstove, radila graficke za druge, pa sekretarisala, pa unosila podatke u neke programe (euridikina resavska skola) i prevodila po gradilistima. i to bi bilo uglavnom sve.

[goldie]

Svasta i nista tako bitno. Mada svako radno iskustvo mi je promenilo zivot na neki nacin.

Vec godinama unazad drzim casove iz matematike, jos uvek to radim. Poslici vezani sa racunarom - download sa interneta za kes , sajtovi, rezanje diskova, falsifikovanje , prekucavanje.... Radila sam dva meseca u frizerskom salonu kao pomocna radnica i tu sam dosta stvari naucila o frizeraju i o ljudima. Sankerisala sam preko letnjeg raspusta. Lepila promotivne plakate po gradu za kes. I tako svasta i nista posebno.

[Lady in red]

Prvi poslic sam dobila negde u trecem razredu osnovne. Cale moje komsinice (dve god. starije od mene) imao je plastenike, njivu (i sta sve vec treba) i prodavao papriku baburu na veliko. Komsinica brat i ja smo hteli da budemo vredni pa smo na ulici prodavali papriku na kilo Uvalili smo jednom tipu pet kila

U sedmom razredu sam isla da berem visnje. Dva leta u srednjoj sam na njivi cupala metlice (jednom dve nedelje, drugi put osam dana).

Ako se to racuna, par puta sam radila na izborima.

Od kad studiram, uglavnom radim promocije, i tu i tamo oribam gazdaricin stan

Sve u svemu, malo para

[irnik]

Uh, pa vise se ni ne sjecam. Prvi posao mi je bio tokom srednjoškolskog raspusta kada sam radila u jednom hotelu u Bečićima (u vešeraju, i na serviranju hrane) . Dok sam bila srednjoškolac i tokom studija sam držala časove engleskog, matematike, fizike i hemije. Zatim, tokom studija sam jednom prodavala cvijeće, prodavala kozmetiku (multilevel sistem), raznosila neke ankete i sredjivala neke arhive, radila u studenkom domu (aministracija pri useljenju i iseljenju studentata iz studenskih domova)...
Posle diplomiranja sam radila u jednom institutu

[makilli]

Joj,sve i svasta,jedino nisam igrala oko sipke!

[djuri64]

o ovome bih znao da pisem knjigu, radio sam kao sezonski radnik, radnik u stocarstvu, pa u ratarstvu, kurir, poslovodja, magacioner, kao prodavac...
momentalno radim kod privatnika koji ima vocnjak (breskve i kruske) i gaji dinje i lubenice...

[mariposa]

Puno svasta sam vec radila,nista ilegalno,to jos ne ,niti sam stala na cosak,najvise mi se svidja poslasticarnica,sa slatkisima nekako se lepo sporazumem trenutno se zabavim u trecu smenu,istovaranjem u jednom supermarketu