Posao kao potreba?

[veljko yaric]

moras raditi da bi prezivio ili..................

[cicka]

U sustini po nekoj logici to jeste tako...ali, uvek postoji ono ali...neki rade, pa jedva prezivljavaju a opet postoje i oni koji ne rade pa prezivljavaju.

Life is a bitch!

[biterlemon]

Naravno da je novac osnovni cilj!
Inace, da je imam, gajio bi ponije, penjao se planinama, slusao ljubavni zov ptica ili bi brodario.

Ipak, celog zivota radim ono sto volim, a posto volim, radim sve bolje i bolje!
Posle prvih godina navikavanja, sticanja iskustva, shvatio sam da imam u sebi potencijal za datu vrstu posla. Ne bi je zvao talentom, mada ko zna...
Od tada svake godine sam jaci. Otprilike svakih pet godina mi dodje potreba da promenjim svoje radno mesto. Uvek menjam na bolje /karijera, novac/.

Da, uzivam da radim, jer tada resavam probleme, a volim resavati probleme.
Ne postoji posao koji moze biti dosadan ako se kvalitetno radi!
Potrebna je dobra namera, kreativan i konstruktivan pristup i sreca ce se sama pojaviti u obliku samozadovoljstva i priznanja drugih.

Najbitnije da sami budemo zadovoljni sa svojim poslom. Kada je to tako, nikako nam ne mogu nauditi sitne ljubomorne dushe, kojih ima prilicno mnogo.

Jedna pricica koju sam nekad negde procitao:
Pri kraju svog radnog veka, direktor jedne velike kompanije u Malajziji, resio je da promeni posao. Ostvario je samog sebe, stekao novca napretek, sada je pozelio raditi za svoje zadovoljstvo!
Otisao je da radi kao liftboj u jednoj visokoj zgradi, jer najvece zadovoljstvo na svetu je sluziti ljudima!

Sanjarim ponekad, sta cu da radim kada se jednom zasitim posla, obogatim se, ostvarim sve svoje zelje...
Ipak ce ostati neke neostvarene: Mislim da cu se zaposliti kao vozac tramvaja ili shumar!

[Lady S]

Imala sam priliku da radim posao koji volim, a opet imala sam priliku i da radim posao koji ne volim, a koji je bio baš "potreba". Novac najčešće jeste glavni razlog zbog kog radimo, ali iz ličnog iskustva tvrdim da nema tog novca koji može nadoknaditi nezadovoljstvo nekim poslom.

[Duh]

Razmisljao sam o ovome pre neki dan... O tome kako neki ljudi imaju skroz super posao... Cesto nezavidan, ali rade to sto vole... Pa sam se zamislio nad sobom, gde sam, sta sam, sta radim i zbog cega... Da radim ono sto bas volim, ne bih imao dovoljno para da ispunim sve svoje zelje, a nisam skroman... Pa bih opet bio nesrecan... Ne mozes imati sve....

[DrinChe]

I ja o ovome cesto mislim.Vremena su ovakva kava su-teska.I necu ni vas ni sebe da bedaChim pricama sa tuznim krajem.
Posao koji radim volim,a kod nas ne znam koji je posao placen dovoljno za nesto sto ja smatram normalnim zivotom.Zato se ponekad,kada vidim svoje vrsnjakinje u jako lepim automobilima,doterane kao lutke sa naslovnih strana,bez traga umora od posla ili neprospavanih noci zbog ucenja npr. pitam se gde sam i gde ja to gresim.Ili mozda ne gresim?
Jedno znam-da bi za mene osuda bila da duze od ,recimo...godinu dana ne radim.Meni se raspolozenje promeni ako nisam zadovoljna na poslu i sasvim drugacije tada funkcionisem.I ne smejem se dovoljno.I ne prija mi,ali nikako.
Novac mi nije primaran.Zadovoljstvo poslom jeste.A evo,pokazalo se,posebno u poslednjih godinu i po dana,da sto sam zadovoljnija,to mi se nekako "namesta",kao samo od sebe , vise i bolje dopunskog posla.I samim tim,vise novca,ali manje vremena da se u njemu uziva.
Rece Duh,ne moze sve.I dobro je sto ne moze.Ne bi smo bili ljudi

[la femme]

Posao je potreba pre svega zbog novca, jer ukoliko imas finansijske prihode to ti dozvoljava da se osamostalis, stvaras porodicu... Malo je glupo u kasnim dvadesetim cekati da ti mama i tata pokrivaju troskove zivota... (bar je meni bez veze). Dakle, na posao gledam kao na potrebu odraslog coveka koji zeli da ima svoj zivot, nezavisno od drugih...

A, drugo, ne mogu da zamislim da ceo zivot ne radim bas nista... smorila bih se veoma brzo... Covek mora da ima neku obavezu u zivotu koja mu uz to pruza mogucnost da se razvija i napreduje!

[veljko yaric]

Covjeka posao koji ne voli smori brzo pa bi isao dalje nesto traziti ali onda skonta da ima porodicu i da zbog njih ne moze nigdje traziti posao je li i moja mala beba ne zna pitati imas li mozes li a ja sam taj koji joj mora obezbjediti sve potrebno i onda kad vidim da raste (i vi ste vidjeli) onda vise nista nije tesko

[kuta]

Naravno da je potreba!
Covek koji voli da radi je covek spreman za ludnicu!Nemojte da se pravimo fini,i pogledajmo istini u oci!
da imate racun u nekoj banci sa cifrom npr.1.000.000.$...da li biste isli svako jutro na posao i zajebavali se sa shefom,direktorom......ili trpeli uspone i padove sopstvenog biznisa...ili biste sebi nasli neki lep i koristan hobi i vreme provodili putujuci,krstareci,obilazeci,.....itd.
Svi mi koji radimo smo na to prisiljeni i prinudjeni.Da bi preziveo moras da radis.
Sve se vrti oko novca i nekih drugih materijalnih vrednosti,pa je zato posao potreba!

[euridika]

kuta kaže: Naravno da je potreba! Covek koji voli da radi je covek spreman za ludnicu!Nemojte da se pravimo fini,i pogledajmo istini u oci! da imate racun u nekoj banci sa cifrom npr.1.000.000.$...da li biste isli svako jutro na posao i zajebavali se sa shefom,direktorom......ili trpeli uspone i padove sopstvenog biznisa...ili biste sebi nasli neki lep i koristan hobi i vreme provodili putujuci,krstareci,obilazeci,.....itd. Svi mi koji radimo smo na to prisiljeni i prinudjeni.Da bi preziveo moras da radis. Sve se vrti oko novca i nekih drugih materijalnih vrednosti,pa je zato posao potreba!

Rad je stvorio čoveka, reče neki čovek
Ne bih ljude koji vole da rade trpala u ludnicu, nikada, zapitala bih se šta misle i kako život vide oni koji ne rade. Moje bake su bile žene ss sela, nikada dinar nisu dobile za sve poslove koje su radile, a radile su, kao najsnažniji muškarci, sve kućne poslove i poslove oko kuće i bile srećne i ustajale sa suncem da započnu svoje duge i iscrpljujuće dane.
Da nema posla ne bi bilo ni nas, bili bismo praznjikavi paraziti koji bi ležali u svojim velikim krevetima, gledali u plafone ili TV ekrane i propuštali život. Posao nas izgrađuje, donosi ogromno iskustvo, formira izvesne navike, postavlja standarde, izgrađuje ambicije, sve.
Ne mogu sebe da zamislim da ništa ne radim, to bi mi bilo ravno umiranju.