Mobing - psihološki teror u poslovnom životu

[Lady S]

Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmjerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se obrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom tjedno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 mjeseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.

Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podijeliti na:

1.) Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja
- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbjegavaju se pogledi, ne primjećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)

2.) Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa

- žrtva se stalno izolira, nitko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premještena u ured daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.

3.) Napadi na osobnu reputaciju

- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismijavanje, negativni komentari osobnih karakteristika žrtve itd.

4.) Napadi na kvalitetu profesionalne situacije

- stalne kritike i prigovori, vrijeđanja, pretjerana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocjena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, računalo (sindrom "praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtijevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je natjerati žrtvu da pogriješi), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno mijenjanje radnih zadataka.

5.) Napadi na zdravlje

- žrtvu se prisiljava obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, prijeti se fizičkim napadima, žrtvu se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom "mobbing" se podrazumijeva samo psihološko zlostavljanje i pručava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i tjelesnog nasilja, dok su u drugim tjelesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).
Po Leymannu svaki radnik tijekom svog radnog vrijeka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga.
Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili uredskih svađa. Tko prakticira mobing ima svjesnu namjeru (rijetko nesvjesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

-preuzeto sa neta-

[Lady S]

Da li ste nekada bili žrtva mobinga? Koliko ovakvi uticaju mogu da naruše našu psihu i onesposobe nas u obavljanju radnih zadataka?

[mariposa]

Na nekim radnim mestima mi se dogodilo,nekad zbog ljubomore od ostale radnice,nekad od sefova...to je uzasno i odvratno...nema se volja nikakva da se ide na posao,al sta ces moras,jer te stvari je tesko dokazati,samo treba biti jak/a i ako nema drugi izlaz poslati sefa ili kolege u pm,ili traziti drugi posao...zamisli kad stignes ujutro na posao i kazes "dobro jutro" i niko ti nista ne kaze,samo zato sto su budale,ja sam bas dosta dobro prosla,ali ima koje zavrse kod psihologa ili na sud,i treba tuziti te stvari.

[Tigerlily]

Ja ne bih rekla da sam žrtva mobinga. Mislim da sam žrtva bipolarnog poremećaja ličnosti mog šefa.
E sad, nova direktorka me nešto ne gotivi, pa nije isključeno da vam se uskoro požalim i na mobing

[Beogradjanka]

Upravo sam pokušavala da na sajtu nadjem nekoga ko bi mi pomogao kada je mobing u pitanju.
Više od godinu dana radim na mestu gde trpim psihički teror od strane generalnog direktora.
Šta podrazumeva ovaj teror?
Nikada me pohvalila nije, što god sam uradila bilo je pogrešno ili sa primedbama. Retke su situacije kad joj je ton normalan, da ne kažem nizak jer uglavnom vuče i razgovara sa nama kao sa debilima.
Po struci sam diplomirani ekonomista. Govorim engleski jezik i baratam kompjuterima. Smatram da sam stručna u svom poslu i to sam za 15 godina rada i pokazala. Posao koji sada obavljam, poslovni sekretar, doživljavam kao svoju ličnu i profesionalnu degradaciju. Prihvatila sam ga da bih pomogla novom rukovodstu, ali samo na odredjeno vreme. Na žalost, tome ne vidim kraj.
Na posao idem sa mukom u grlu i stomaku. Plakanje mi prelazi u naviku iako nisam plačljivica i mrzim slabe žene.
Na svaki zvuk telefona, bilo fiksnog ili mobilnog se štrecam, jer mislim da me ona zove(generalna direktorka).
Lakše mi je jer nisam samo ja u pitanju, već se prema svim svojim saradnicima tako ophodi.
Bojim se da mi je strpljenju i toleranciji kraj vrlo blizu. Kažem bojim se jer mogu da reagujem burno, što ne bi trebalo.
Posledice mobinga po moje zdravlje u koje ubrajam i psihu su vrlo, vrlo loše. To znači da mi je pritisak jako visok, imunitet mi opada, srce mi slabi, a strah od posla, od povišenih tonova, od ponižavanja raste. Više nisam sigurna šta radim i da li je to dobro.
Ako postoji rešenje, a da to nije promena posla, recite.

[makilli]

Bila sam žrtva mobinga pre par godina gde sam dolazila u situaciju da sam uplakana svakog dana dolazila na posao i odlazila sa posla. To je bilo vreme kada nisam mogla da biram,posao mi je bio preko potreban pa sam iz tog razloga i trpela kojekakve gluposti.
Bogu hvala pa je sa tim gotovo. Moje trenutno radno okruženje je apsolutno "zdravo" i zaista nemam na šta da se požalim. Nadam se da će tako i ostati jer mislim da ne bih mogla da podnesem još jednom sve ono što mobing predstavlja,prvenstveno psihičko ponižavanje i maltretiranje pa onda i sve ostalo.

[SansRomantic]

Neke od navedenih karakteristika mobbing-a recimo da sam sretala u prvim nedeljama rada u svakoj novoj firmi. Prihvatam to kao činjenicu da te oni iznad, ali i ispod tebe posmatraju uvek sa određenom dozom nepoverenja i pokušavaju da ispipaju teren.
Ne obraćam pažnju. Znam da vredim i koliko vredim, puštam ih da uleću u svoju igru, da me ignorišu ili se istresaju na mene i čekam svoj trenutak.
Taj trenutak dođe vrlo brzo - već pri prvom poverenom poslovnom zadatku znam da pokažem svoje znanje, svoje mogućnosti i svoj stav.

Tada ljudi počnu da me cene - i nikada se više ne usude da primenjuju bilo koju vrstu psiholoških igrica usmerenih na torturu moje ličnosti.

Sa druge strane, već mesec dana sam suočena sa mobbing-om koji generalni direktor primenjuje na koleginicu u kancelariji. Psihička tortura traje - stalno je na ivici da zaplače, bukvalno se trese kada direktor ulazi u kancelariju, očigledno se primećuju neprospavane noći, juče mi je rekla da danima povraća pre polaska na posao.

Devojka je nova, prvi posao, završila fax i počela da radi. Nakon razgovora sa njom bila sam protiv da joj se poveri toliko odgovoran posao - međutim nisam uspela da odgovorim direktore.
Nije se snašala. Nije ni njena krivica. Jednostavno joj nedostaje iskustva i trebalo je bar godinu dana da se kali kao nečiji asistent kako bi savladala osnove posla - devojka ne zna ni najjednostavniji izveštaj da uradi! Pravi kardinalne greške ne uzimajući u obzir sve relevantne faktore - s jedne strane zato što ih ne zna, a sa druge zato što i nema širinu da ih predvidi.

Mislim da je jako bitno da nikada čovek ne prihvati posao, obaveze i odgovornosti kojima nije dorastao bez obzira koliko ponuda primamljivo delovala.
Tek onda kada si svestan koliko možeš i koliko ne možeš i kada si u potpunosti spreman da odgovoriš postavljenim zahtevima - možeš da izbegneš situacije ove vrste.
Moj generalni jeste prikriveni sadista - ali zašto tu svoju osobinu ne pokazuje na meni ili finansijskoj direktorki? Ne, sa nama je kao pamuk - jer znamo šta radimo i nema osnova za torturu (ne kažem da nije pokušao u početku, ali činjenice pobijaju već prvi njegov pokušaj).
Čak ni okoreli diktator i sadista na poslu neće biti toliko lud da izgubi kadar koji mu je neophodan i čijim radom je zadovoljan, zar ne?

Smatram da onda kada nekoga ne ceniš kao radnika možeš dozvoliti svojoj crnoj strani karaktera da preuzme primat i tada nastupa situacija opisana kao mobbing.

[dndr]

Naravno da sam dozivio mobing mozda najgore vrste, kao provincijsku cestitku za prvo zaposlenje poslije zavrsenog elektro fakulteta. Nerado se sjecam crnih dana, mada vrijeme (ne) lijeci sve, najjaci ostaju i opstaju...

[Ivana-psy]

lady S kaže: Da li ste nekada bili žrtva mobinga? Koliko ovakvi uticaju mogu da naruše našu psihu i onesposobe nas u obavljanju radnih zadataka?

Hvala Bogu, jos nisam bila zrtva mobinga jer nisam ni bila u radnom odnosu, ali sam dosta slusala od ljudi koji jesu!

Mogu jako da ugroze nasu psihu, pogotovo ako je u pitanju osoba koja je podlozna slusanju autoriteta i koja nikad nije smela da se suprostavi sefu, pa makar bila u pravu. Takodje, cesce su podloznije osobe koje nemaju mogucnost izbora jer im je ta plata jedini izvor prihoda i od nje izdrzavaju porodicu, pa moraju da trpe sve sto prelazi granice normale. To je vec jako uobicajeno kod nas u drzavi! Nazalost!!!

Imala sam prilike da slusam zenu koja je dala odkaz jer je bila maltretirana od strane sefa u smislu da je trazio od nje da radi neke malverzacije, a ona je bila posebno savesna i samokriticna, a opet se nasla izmedju dve vatre! Inace ovu zenu sam slusala na odeljenju za mentalno obolele, na psihijatriji! Tako da je to najbolji primer kako mobing moze upropastiti zivot osobe i odvesti ga u mentalno oboljenje!!! Naravno, da li ce neko oboleti i koliko ce ostetiti svoju psihu jako zavisi i od sklopa licnosti!

[dndr]

Težina problema leži u težini zasnivanja radnog odnosa. Zato se tako dugo i istrajno trpi. Nada posljednja umire.