Mobing - psihološki teror u poslovnom životu

[alokin74]

definitivno, to je veliki problem. da li je to svojstveno samo nama koji smo izasli iz komunizma (socijalizma) ili je to proizvod kapitalizma nije ni bitno.

radim za jednu veliku drzavnu firmu u kojoj je normalno da (mi to zovemo maltretiranje) ima toga. samo postavljene nadredjenog dozvoljava mu da se tako odnosi prema radnicima.

nije bitna skola, da li je covek zavrsio srednju, visu ili visoku ili je dosao samo sa osnovnom skolom. sefovi se odnose isto prema svima. smatraju da im je to Bogomdano i maksimalno zloupotrebljavaju svoj polozaj.

ali, primetio sam da najgore prodje onaj koji dozvoli napade na sebe. onaj koji ne zna da se suprotstavi. onaj koji nesme da pokaze zube.

kao sto rekoh, nije bitna skola. pravi posao se stice i uci prakticno, kada covek pocna da radi. bio sam odlican ucenik, ali sam nesto naucio tek kada sam poceo da radim i jos uvek ucim. mnogi mladi se zalete i prihvataju izuzetno odgovorne poslove odmah iz skolskih klupa. tomoze da prodje u firmama u kojima je "tata" direktor ili vlasnik. savetujem sve da prvo traze poslove na kojima ce da nauce sta treba da rade i kako to da rade. da steknu neku radnu rutinu. da traze "mentora" za posao. godinu, dve, pa onda pravite svoje karijere.

svedok sam mnogih maltretiranja (necu da koristim namerno "mobing"), a i doziveo sam dosta puta da se neko istresa na mene. da se kolac prelomi preko mojih ledja. veliki sam protivnik toga i malo koji sef me voli. ali me i ne maltretira jer sam pokazao koliko znam i umem i koliko mogu, tako da sam im zatvorio sve prilaze sebi.

naucite posao i znanjem obarajte sve prepreke. vazna je skola, ali je vaznije da imate nekoga od koga cete nauciti.

iskreno, trudim se da pomognem mladjim kolegama kada prvi put ugaze u firmu. pomoc im je neophodna. nadjite nekoga ko hoce i moze da vam pomogne i drzite se njega. kasnije ce vam biti mnogo lakse. i nikada ne zaboravite onoga ko vam je pomogao.

zao mi je samo sto zivimo u ovom vremenu krize i promena (tranzicije) pa je i drzava protiv nas radnika. vazan im je samo sef i onaj ko je na polozaju. i ovo sto imamo od sindikata je previse privrzeno vlasti tako da i od njih nemamo nikakve koristi. postoje samo na papiru. a privatnike niko i ne zeli da kontrolise.

ostaje nam samo ona stara; u se i u svoje kljuse.

[little fairy]

Postoji i to je sve više rašireno i sve više izražajnije sada nego prije jer je i karijera danas svima puno važnija pa se ne gleda dal' se do cilja dolazi preko drugih. Bitno je da se dođe.

Ali, uzmimo u obzir i one osobe koje uobražavaju da je nad njima izvršen mobing..

Radila sam s jednom takvom koja je svaku primjedbu (ne direktno njoj već upućenu i drugim kolegama i kolegicama) doživljavala osobno i sebi pripisivala nepostojeće negativne komentare.. Što je ona napravila? Nadređenima se 'prijetila' tj. napominjala kako se upisala u udrugu mobing. Gle, tako samo privučeš negativnu pozornost na sebe jer nitko ne voli da mu se prijeti (pogotovo ne nadređeni) i to bez razloga. Osim toga, zamišljala je da joj se provaljivalo u stan (a btw, 'tek je običan zaštitar' - namjerno je stavljeno pod navodnike da se naglasi današnja važnost security-a)..

Eto, ima mobinga i to dosta ali iz mojeg primjera se može vidjeti da ima i zamišljanja istog dosta..

[yossarian]

Mobing je u Srbiji česta pojava, ali se o tome uglavnom ćuti
Sve više žrtava šikaniranja na poslu
Autor: Irena Radisavljević | Foto: Northfoto | 17.08.2008. - 00:02

Gaduro, glupačo, nesposobni skote... neću se smiriti dok te ne uništim, reči su koje i danas odzvanjaju u glavi Snežane Tatarević, žrtve mobinga u državnoj firmi u koju je uzidala 28 godina života i besprekornog rada. Ona je neustrašiva žena, jedna od retkih koje su od nadređenog pretrpele seksualno, fizičko, psihičko i socijalno šikaniranje, a koja 17 meseci od protivpravnog otkaza ima hrabrosti da glasno govori o svojoj patnji i mobiliše društvo da se suprotstavi sili moći, koja je u Srbiji odavno deo folklora.

- U najboljoj nameri da pomognete nekome, upropastite sopstveni život. Gotovo tri decenije sam besprekorno radila u Državnoj lutriji Srbije, da bih 1999. pokušala da pomognem kolegi iz „Lutrije Kosova“ da nakon izgnanstva ovde pronađe bolji život za svoju porodicu. Pomogla sam njemu i ženi da se zaposle i da nađu stan. Umesto zahvalnosti, dobila sam samo uvrede koje ne želim ni da izgovorim, a jednom prilikom je bio toliko nasilan, da sam bila prinuđena da pozovem policiju, koja je sve zabeležila. Tog dana bila sam u svojoj kancelariji, kada je on ušao. Uhvatio me je za grudi, prislonio uza zid i pokušao da me poljubi. Ja sam bila zaprepašćena. Uspela sam da se sklonim i pokušala na lep način da mu objasnim da tako nešto ne dolazi u obzir. Bili smo kućni prijatelji, poznavala sam njegovu suprugu i decu. Od tog trenutka počinje pakao. Više nisam mogla da se borim i uzela sam bolovanje. Da ironija bude veća, mene suspenduju, njega unaprede, i u tom periodu mi stigne otkaz uz obrazloženje da sam „vređala direktora drugog privrednog subjekta“ - priča naša sagovornica.
Sada, kako sama kaže, jedva preživljava, jer već 17 meseci ne prima platu, a „Državna lutrija Srbije“, uprkos presudi Okružnog suda u Beogradu da je otkaz protivpravan i nevažeći, ne želi da je vrati na posao. Kažu: „To je svršena stvar, sada ti ostaje samo to malo povlačenja po medijima.“ Ali, Snežana Tatarević se ne predaje.
Ona je, nažalost, samo deo crne statistike maltretiranih na radnom mestu.

Linč pojedinca
Mobing u Srbiji odavno nije pojedinačna pojava, već pravilo i slika stanja u društvu. Ova reč, pozajmljena iz engleskog, koja doslovno označava rulju, masu i linč pojedinca, zapravo je nova reč za veoma staru pojavu. To pokazuju i istraživanja koja su nedavno obavljena u našoj zemlji. Primera radi, svaki drugi radnik u prestonici bio je bar jednom šikaniran na poslu. Psihičkom maltretiranju od nadređenih, ali i od kolega na istim poslovima, izložene su uglavnom žene starije od 35 godina, najčešće visokog obrazovanja, udate, koje imaju manje od deceniju radnog staža. Za razliku od žena, muškarci su žrtve samo nadobudnih šefova, ali ne i kolega. Pretpostavljeni raznim pritiscima, obimnim poslom, ali i nedozvoljavanjem godišnjih odmora i slobodnih dana maltretiraju mlađe, ali i starije muškarce, bez obzira na godine staža, nivo obrazovanja i bračno stanje. Do ovakvih rezultata došla je dr sc. med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog, koja je obavila istraživanje o mobingu zaposlenih u Beogradu. Rezultati ovog istraživanja u potpunosti se poklapaju s rezultatima do kojih je došla i Vesna Baltazarević, koja je proučavala mobing u centralnoj i južnoj Srbiji. Dakle, mobing se beleži u svim područjima rada, među svim nivoima zaposlenih i u svim delovima Srbije.

Dobri radnici češće na meti
Psiholog Vera Kondić, članica udruženja „No mobing“, u kome je utočište našla i Snežana Tatarević, za „Blic nedelje“ kaže da se udruženju dnevno javi šest-sedam osoba. Međutim, pozivi su znatno brojniji kada se priča o mobingu i udruženju „No mobing“ pojavi u medijima, tako da ih tada bude i više od 20.
- Sve je više žrtava mobinga. U našem iskustvu pokazalo se da ne postoji razlika maltretiranih prema polu, tako da nema posebnog profila žrtve, ali je činjenica da su to gotovo uvek veoma stručni radnici, čak izuzetni, jednom rečju, ljudi koji štrče. Svima njima se kao po pravilu šalje poruka da tu ne pripadaju i vrše pritisci da napuste svoje radno mesto - priča Kondićeva.

Ne vidim te
O načinima šikaniranja ona kaže da su takoreći beskrajni. Dosta često se radi o „sindromu praznog stola“, kada im je onemogućen rad, ponekad čak i fizičkim izdvajanjem od kolega s porukom „ne vidim te, ne postojiš“.
- Šikanirani retko imaju puno posla, a daleko češće rade poslove koji su ispod njihove stručne spreme. Nema puno seksualnih ili fizičkih nasrtaja, već su u pitanju pretpostavke o nasrtaju, aluzije na seks, ucene... Te seksualne aluzije su, razumljivo, učestalije kod žena, a rezultat je prekovremeno ostajanje na poslu kome je prethodilo neko seksualno ucenjivanje. Iako je broj seksualno šikaniranih muškaraca daleko manji, nedavno nam se javio i jedan gospodin koji je to doživeo - priča psiholog Vera Kondić.
Zakon kojim bi šikaniranje na poslu bilo sankcionisano ne postoji, a žrtava je sve više. Iako nadležna ministarstva govore o tome da je neophodno, po hitnom postupku, ubaciti mobing kao posebnu kaznenu kategoriju u Krivični zakon, to se još nije dogodilo. Međutim, šikanirani ne čekaju ionako spore reakcije nadležnih. Prvi slučaj suđenja moberu vodi se pred Opštinskim sudom u Jagodini, a delo mobinga prekvalifikovano je u zlostavljanje i mučenje koje u zakonu postoji. Na optuženičkoj klupi sedi Zoran Milovanović, urednik JIP „Novi put“, jer je, kako se navodi u optužnom predlogu, zlostavljao Ivanu Delić-Janković, novinara urednika rubrike ovog pomoravskog nedeljnika, i prema njoj postupao na način koji vređa ljudsko dostojanstvo. Milovanović joj je govorio da je glupa, cepao joj tekstove, lomio stvari i iz kancelarije je isterao rečima: „Marš napolje, kupi prnje i tornjaj se“, navodi se u optužbi.
Ivana Delić je na sudu izjavila da je Ljubiša Vujić, direktor JIP „Novi put“, „slao kući jer Milovanoviću smeta njen smeh, miris i glas“ i da joj je rekao „da ne može da joj garantuje bezbednost na poslu jer Milovanović oštri noževe i čisti puške“. Optuženi je to demantovao. Borba se nastavlja!

Ima ga ali ne i u zakonu
U Ministarstvu rada u julu je formirana radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu. Jedan od glavnih razloga je uređivanje, definisanje i sankcionisanje mobinga kao oblika psihološkog uznemiravanja na radnom mestu. Vladimir Garić, pomoćnik ministra, kaže da inspekcijski organi za sada nemaju registrovane slučajeve mobinga jer ova oblast nije zakonski uređena.
- Pitanje mobinga je veoma važno i treba ga uvesti i u naše radno zakonodavstvo. Ovu pojavu treba dobro proučiti, kako bi se našla adekvatna rešenja za njeno sprečavanje i sankcionisanje. U zemljama koje imaju propisanu zabranu psihološkog uznemiravanja (mobinga), postoji problem njegovog dokazivanja, kao i utvrđivanja uzroka njegovog postojanja. U revidiranoj Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope (član 26) utvrđuje se da države članice treba da „unapređuju svest, informisanost i sprečavanje ponavljanog neprihvatljivog ili izrazito negativnog i uvredljivog ponašanja protiv pojedinih radnika na radnom mestu ili u vezi s poslom i da preduzmu sve mere za zaštitu radnika od takvog ponašanja“ - kaže Garić.

[Najgora]

Ona je neustrašiva žena, jedna od retkih koje su od nadređenog pretrpele seksualno, fizičko, psihičko i socijalno šikaniranje, a koja 17 meseci od protivpravnog otkaza ima hrabrosti da glasno govori o svojoj patnji i mobiliše društvo da se suprotstavi sili moći, koja je u Srbiji odavno deo folklora.

Nešto mi ne štima u ovom delu ovamo neustrašiva a trpela mobing



Ja bi im uvela psihološke testove, mislim poslodavcima, i to da ga popune pri raspisivanju konkursa za radno mesto! Ako oni mogu da ocenjuju radnika valjda bi bilo fer da i radnici ocenjuju poslodavce!
Kad bi nekako postojala neka baza u smislu stuba srama kao onaj kreditni biro pa ukoliko imaš problema sa šefom a ti mu lepo pičneš crveni karton nek' svi vide, pa nek' se češe
Nema tu leba od zakona!

[NSdjanka]

Problem je u tome što sa stokom ne možeš ljudski... I ne treba ljudski jer ne zaslužuje... Mislim da bih mu napravila takvu igranku da bi me se sećao do sudnjega dana... Neverovatno kako mi takvi tipovi idu na živaC... Bacila me jedna tv pričica na temu mobbing-a, danas na razmišljnje... Kakve frustracije iz detinjstva vuku ti jadnici koji ženu ne mogu da zainteresuju svojim kvalitetima, nego se dokazuju položajčićem u firmi?.. Ili mediokriteti koji zavide sposobnijima od sebe, a sami nisu ni za šta... Mislim da su u borbi sa takvim barabama sva sredstva dozvoljena... Od zakona i policije, slaba vajda u ovakvom slučaju, treba samo biti bezobziran u istoj meri kao i "faca"...

[TVO.JA_]

Sud u Jagodini osudio je na zatvor od četiri meseca, uslovno dve godine, urednika "Novog puta" Zorana Milovanovića zbog mobinga, što je prvi put u Srbiji da je neko osuđen za ovo delo.

Milovanović, v.d. glavnog i odgovornog urednika jagodinskog nedeljnika "Novi put" osuđen je za krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137. Krivičnog zakonika Srbije, po tužbi novinarke tog lista Ivane Delić - Janković. Ovo je prvi slučaj da je neko u Pomoravskom okrugu, ali i u Srbiji, osuđen za mobing.
Sudskim većem predsedavao je sudija Radojica Leković.

Prema optužnici, koju je zastupala zamenica javnog tužioca Jasmina Stojadinović, Milovanović je kao službeno lice v.d glavnog i odgovornog urednika "Novi put" tokom 2006. i 2007. godine "zlostavljao novinara - urednika riburike Ivanu Delić - Janković iz Jagodine i prema njoj postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo".
"Govorio joj je da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao joj pripremljene tekstove, izbacivao iz radne sobe u prisustvu kolega, lomio stvari po kancelariji i lupao vratima, isterao je iz kancelarije rečima - marš napolje, kupi prnje i tornjaj se".
Govorio je da ne može da radi sa njom jer mu "smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo".

Sudija Leković je u obrazloženju presude naveo da su "potvrđeni navodi Opštinskog javnog tužioca i svedoka", a svedoci su bili novinari "Novog puta", fotoreporter i drugo osoblje. Suđenje Milovanoviću trajalo je od 26. februra.
U izjavi novinarima Jankovićeva je rekla da se "ne raduje ovoj presudi, jer joj nije cilj da neko ide u zatvor, nego da se ovakve stvari nikada i nigde ne dogode".

(izvor - Tanjug)

[NSdjanka]

TVO.JA_ kaže: Govorio je da ne može da radi sa njom jer mu "smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo".

Baš dobra vest... E da vidimo čiji će tamo miris, glas i smeh da mu smetaju... Ili da on tamo nekome ne zasmeta, pa da se na licu mesta uveri kakvo je sr..e kad se zbog toga zameri nekom baji...

[duga12]

NSdjanka kaže: Problem je u tome što sa stokom ne možeš ljudski... I ne treba ljudski jer ne zaslužuje... Mislim da bih mu napravila takvu igranku da bi me se sećao do sudnjega dana..

Ja u zadnje vreme imam posla sa pomenutom stokom,jelte..al ženskoga roda...te nije lako biti fin...

Prvo sam imala jedno radno mesto,pa sam morala da radim na dva radna mesta,o istoj firmi je reč...nedavno sam dobila čast da radim na tri radna mesta u istoj firmi,za istu (jednu) platu....Zbog toga što su silnom narodu davali otkaze...

I tako,raspadaš se od posla iz dana u dan,pa se nekad boriš sa vetrenjačama,jer ne želiš da gaziš svoje principe,zatim skokneš povremeno do pravne službe,jer radnik "ne ume" da izračuna svoj fond sati...zato što je radnik,jelte...I što više vučeš,tovare te sve više...gledam kako se moje koleginice razboljevaju..jedna po jedna,i to ne od naivnih bolesti...briga nekog...i one rade na tri radna mesta,za iste pare kao i ja,i još ih bude strah da progovore,kada im neko od šefova teroriše mozak...jer se plaše,izgubiće posao...u državnoj firmi..da.A čime sve ne plaše radnike,da ne spominjem...ja to prosto ne dozvoljavam...ok,zalete se i na mene,ponekad,baš neki dan,krene da mi uvaljuje nebulozu,kako će ženu koja je ima upalu pluća,i koristi G.O.,da joj od plate ne otkinu i ono malo što ima,ako uzme bolovanje;povući na posao,jer "jbt.znaš,nema ko da radi"...
Usput i meni počinje da zvoca,jer fizički ne umem da boravim u isto vreme na 3 mesta................

Samo sam je pogledala ...i upitala je:
-Seko,jesi ti čula nekad za mobing?
...nestala je bez traga i glasa istoga trena..i nismo se sretale više..bar taj dan.