Šta je vaš stimulans?

[blueella]

na prvom mestu je naravno novac, niko ne voli da radi od jutra do sutra za ''bravo,odlično si to uradio'' , već za shushke!!!
druga stvar su kod mene putovanja..
stavila bih ih na prvo mesto,jer je to za mene nesho čega mora biti i za shta živim...
ali brez para..nema putovanja
onda ide napredovanje...

[BaneK]

novac kao sredstvo za ostvarivanje drugih želja

[JasnaBGD]

Ako bih rekla da je moj stimulans nešto iznad novca - ne bih bila do kraja iskrena!
Medjutim, nije novac jedino što me stimuliše, jer da je tako, radila bih, verujem, (i) nešto drugo, pored ovoga od čega živim... ne baš "široko".
Moj posao je interesantan i zanimljiv, dosta putujem, upoznajem mnogo toga - od ljudi i njihovog načina života, do predela i prirodnih lepota koje me često ostavljaju bez daha. I ta dinamika je deo onoga što se može nazvati stimulansom.

[Tigerlily]

Meni je najbolji stimulans pozitivno radno okruženje. Znači - da imam koleginice sa kojima ću podeliti posao, ali i kaficu, razgovarati...

[mariposa]

Samo da pogledam moje curice,mogu da radim bilo sta za bilo koje pare...

[Bishop]

Dve stvari .....

na prvom mestu je novac , svi radimo zbog njega , a na drugom su uslovi na radnom mestu .....

[Mish]

Radim posao koji volim i to mi je veoma bitno. Najveći stimulans da u poslu dajem maksimum od sebe je sama činjenica da tako dajem i maksimum sebi u smislu sticanja znanja i veština i prosto punjenje svog CV-a čime sebi neku buduću egzistenciju činim sigurnijom. To je stimulans koji prosto samo i isključivo zavisi od mene.
Ono što mi može doneti zadovoljstvo je i da se osećam vrednom za sistem u kom radim. Odnosno, da me okruženje prosto smatra saradnikom kojeg vredi imati i zadržati, a ne šljakerom.
Novac je bitan, svakako, ali presudan mi može biti do onog nivoa koji je neophodan za elementarnu egzistenciju. Sve preko tog iznosa nikako mi ne može biti presudan. Jer često veća plata sa sobom nosi duže radno vreme, manje slobodnog vremena, poteškoće u dobijanju godišnjeg odmora,... A u takvoj situaciji se ne može reći da je plata obezbeđuje ostvarenje nekih drugih želja jer prosto vam daju platu ali oduzmu vreme za ostvarivanje tih želja. Tako da kada je novac u pitanju, tu bih ga pre stavila u odnos sa dužinom i intenzitetom radnog vremena, okruženjem, kulturom organizacije, mogućnostima za učenje..... i tek onda tako posmatrano govorila o stimulansu u vidu novca.

[morrib]

Da mi zadati ciljevi na poslu daju izazov takmicenja sa samim sobom da cu te zadatke uspesno savladati, naravno uslov je da imam minimalnu materijalnu podrsku kao stimulans. A izazovi da budu kao generisani kljucevi, uvek novi!

[_baba_]

Reci cu konkretno za posao kojim sam se do nedavno bavila, a to je dobra ekipa!
Dolazila sam na radno mesto pevajuci, jer cim udjem na vrata cujem ih kako se od ranog jutra cerekaju.
Znaci, 8 sati konstantnog smeha!
Nema veze da li ima ili nema posla, da li ce se taj dan zaraditi za dnevnice, da li je neko bolestan ili neraspolozen...jednostavno, ne mozes da se ne nasmejes kad su svi pozitivno otkaceni i non stop nesto provaljuju.
I svi sve rade samo da se posao sto pre zavrsi da mozemo da sednemo i pijemo kafu.
Kad se ekipa raspala, nije mi se ni islo na posao.
Novac mi je na drugom mestu.

[Sirijus]

Dobro društvo je svakako stimulans ali šta kada je društvo, radno okruženje nezdravo? Da li biti isključiv i reći da sam tu samo zbog para? U ovakvom tranzicionom haosu, teško se može naći i dobro radno mesto i dobro društvo i dobra plata. Uvek nešto nedostaje. Čega se odreći? Novac nam je svakako potreban, zato i radimo. Ako je društvo OK a plata mala, pa dobro, nije strašno. Ako se pogodi sve nepovoljno, dokle trpeti i kada reći, e neću više, dosta je. Ja sam upravo u takvoj situaciji. Nisam zadovoljan promenom mog statusa, ne osećam se mnogo bolje, teško se uklapam u taj tempo ( mada znam da moram) koji privatnici diktiraju. Ne znam dokle ću moći tako. Ipak, kada se dobije plata, kada taj novac imaš samo za svoje normalne potrebe, možda se i treba žrtvovati. Sve je bolje od sedenja kući, i žalopojki kako je sve bezveze.