Некултура, некултура, како је дефинисати, шта спада под некултуру...
Лепота је кад ти је газда простак и индијанац, па има тенденцију ка запошљавању и држању себи сличних. Што је најгоре, ради се о женским особама, чија претходна радна места, ако их је било, нису била канцеларијска, већ више додира имају са доношењем зидарског пива, стављањем новца у деколте... Наравно, ако се не ради о првом радном месту, па је некултуру понела од куће, не са претходног посла.
Па тако добијеш такве простаклуке покупљене по бирцузима да би се зацрвенио да имаш стида, подригивање као знак да се добро јело, уз напомену да је то у Немачкој уствари комплимент домаћинима и јако здраво, такмичење између 2 колегинице ко ће боље да подригне после јела. Затим однос према клијентима због кога би неког оборио на земљу и шутирао у главу, човек ти дође да ти да рецимо 1100 евра, а она ждере индекс, не погледа у човека уопште само каже "П, уради ти", без персирања, без осмеха, без добар дан, без пријатности... за дрскост према шефовима ме заболе, свакако су болиди јер то дозвољавају и јер су ове често и у праву.
Онда петљање у ствари који те се не тичу... лепо јој кажеш да ради свој посао и да не мора баш све она да прокоментарише. "Овде се ништа не сме рећи". Сме се рећи, али причаш о стварима о којима немаш појма. "Ја само износим своје мишљење". И онда ти буди културан и немој јој рећи да је њен фрикн посао да се јавља на телефон, да нема појма, да ућути и не лупета глупости и да њено мишљење никог не занима. Можда звучи ружно, али докле то самоуправљање.
Затим цигарете, с тим да жене пале једну на другу, док мушкарци отварају прозоре, протествују... после пола сата састанка миришеш као шунка с тавана, а дан је тек почео. Неприкладно облачење, па онда протезање и рекламирање попрсја, али ладно протезање, прегласан извештачен предуг смех, оговарање, дрскост... да не причамо о томе кад су шефови сексуално оптерећени, кад користе "метафоре" у виду најгорих простаклука, стављају такве примедбе да се наљутиш јер оптужбе за сексуално узнемиравање у Србији не раде, јер би је поднео у име колегинице. Друга је ствар колико то колегиницама смета.
Врхунац свега је кад директор објашњава својој подређеној реченицом "А за то шта он мисли заболе те пи*дара, јел знаш шта је то?". Колегиница ћути постиђено. Једном понавља, други пут, она ћути. А онда одговара: најдужа длака на...
То му је јако драг израз иначе... ко ме терао да недељом пишем о овоме?
