Bliskost sa braćom i sestrama je lekovita

[Lady S]

Neko se druži sa svojom braćom i sestrama, neko ih viđa povremeno, neko s bratom ili sestrom ne priča uopšte... Ne govorimo nikome šta da radi sa svojim životom, ali moglo bi vas zanimati da se pokazalo kako bliskost s braćom i sestrama pozitivno utiče na zdravlje.

U kom smislu? Istraživanja su pokazala da su osobe koje su u bliskim odnosima s braćom i sestrama, naročito kad se radi o rođenom bratu ili sestri, manje usamljene i manje sklone depresiji nego osobe koje bratske i sestrinske veze ne održavaju. Takođe, pokazalo se i da se osobe bliske s braćom i sestrama osećaju sigurnije u životu. Na prvi pogled, ovo možda i ne deluje kao baš toliko veliki dobitak, ali nije tako. Sve je veći broj ljudi koji se osećaju usamljeno i koji pate od slabijeg ili jačeg oblika depresije (žene su podložnije depresiji nego muškarci), a čak i u razvijenim zemljama ljudi se osećaju sve nesigurnije, tako da je dodatni osećaj sigurnosti koji se dobija usled redovnog kontakta s bratom ili sestrom dragocen.

To nije sve. Jake veze između braće i sestara pomažu i u detinjstvu i kasnije u životu - recimo, štite od negativnih posledica izostanka roditeljske pažnje i podrške. Nemate mnogo prijatelja ni društvenih kontakata? Ukoliko ste bliski s bratom ili sestrom, to nećete osetiti kao značajan emotivni problem - dokle god ljudi znaju da mogu da se oslone na braću ili sestre, dobro se osećaju, ma koliko malo inače imali prijatelja i/ili društvenih kontakata. Ovo ne znači da je loše da se družite i s drugim ljudima, a ne znači ni da po svaku cenu morate biti bliski s bratom ili sestrom s kojima se jednostavno ne trpite - ali ako s njima niste u nekoj teškoj zavadi, redovan kontakt će vam i te kako prijati.

Danas su mnogi prezaposleni, pa ne stižu da komuniciraju s onima s kojima bi trebalo da su bliski - ili nemaju nikakav posao, pa su deprimirani i zato ni sa kim ne komuniciraju. Pokušajte da makar s braćom i sestrama održite kontakt (podrazumeva se da je potrebna bliskost i s partnerom/partnerkom i decom), prijaće i vama i njima i osećaćete se mnogo bolje.

(sa neta)

Koliko ste vi bliski sa bratom/sestrom?

Ja sam sa mojim bratom (i roditeljima) zaista jako bliska. Čujemo se bukvalno svakog dana čisto da se priupitamo kako je ko, viđamo se relativno često i zaista mi je jako drago što je tako. Moj brat je za mene jedno od najdragocenijih bića u mom životu.

[Aca1983]

Zivim sa roditeljima, a imam i rodjenu sestru - dve i po godine stariju od mene. Udala se pre 3godine, 350km daleko od nas. Tvrdim da nema te osobe koju volim vise od nje (mozda jedino sebe - al’ nisam siguran u to). Volim je vise nego i roditelje. Znaci mi dosta, i odlicno se slazemo. Mozda bi mnogi ocekivali da se ja i ona redje cujemo i vidimo, jer sad ona ima svoju porodicu, tj. dete (ja najsretniji ujak na svetu ) i muza, medjutim nije bas tako, cujemo se telefonom ama bas svaki dan, ako nista , ono bar eto tako. Odlazim ja kod nje, i ona dolazi kod nas prilicno cesto. Znam da i ona mene voli, tako da na ovo pitanje mogu samo reci : Mnogo smo bliski, i milo mi je zbog toga.

[kerfija]

Sa mojom porodicom sa mnogo bliska imam dve sestre mazene i sa njim sam veoma bliske ,slazemo se i nikom ne dozvoljavamo da nas razdvoje.Mi smo tako vaspitane da u loso i u dobro da budemo zajedno da ne dozvoljavamo niko da se mesa u nasi stvari ne postoji ljubomora medzu nas,Znam da moje sestre nikad nece da mi ucine zlo i uvjek se pomazemo.No kad nekih nije tako imala sam prilika da uvidim to ,ja mislimda se to se osniva na vaspitanje od malena ili genetska priroda.Slazem se da je bliskost lekovita.

[SQUAW]

Ne znam kako se ta bliskost meri, ali ja sam za moje batice vezana mnogo Svaki dan se čujemo, viđamo često, i svaki dan u mom telefonu stoji ili poruka za dobro jutro ili neizbežno "Žtem" koje jedan od njih voli da šalje stalno. To su dve budale koje uvek mogu da me nasmeju. Nije što su moji, al' su lepi kao lutke i veliki kao dve bandere. I dan danas, iako smo veliki, ako šetamo zajedno, stanem u sredinu i uhvatim ih za ruke kao kad smo bili mali i kažem "Pogledaj kako smo jaki, ne može niko da prođe!" (to smo pričali i kad smo bili mali)

A koliko je to lekovito, ne znam. Svakako da bi mi bilo teško da nismo bliski. Ustvari, ja ne mogu ni da zamislim tu situaciju ili razlog. Tako smo valjda rasli i vaspitavani, da smo nas troje jedni drugom najvažniji na svetu, makar se svet okrenuo naopako.

[piquer]

Ja sam se poslednji put chuo sa burazerom u I taliji ,ali on nema vremena mozda sam ga povredio u shali jel nashao nesto i tom fazonu.
Sa sestrama se ne druzim niti mi pada na pamet da izlazim u grad sa njim.Radim solo a sa familijom sam samo kad su slave ili eventualno neki rodjendan kao(ja rodjuse ne priznajem)
Nisam prichljiv,mislim ruzno je da mushkarac mnogo pricha,seka ima momka ima svoj put zavrshava turistichki,jedva sam je ubedio da ne ide u manekenstvo.Malo prichamo nije mi nesto zanimljiva i sramota me da pricham sa njom jer teme koje mene interesuju nisu za nju.A ostalu bracu oni mi predstavljaju ~konkurenciju~njih gledam kao drugove,jedino mladje buraze ali i oni su mi preko glave.Dosadni sa igricama,k'o da sam i ja klinac.Razumem ponekad al' ne uvek,mada bolje i time da me gnjave nego knjigama i devojchicama.Ne vidim neko druzenje ,al' ne znachi da ih ne volim jednostavno sam takav -navikao sam da budem sam i svoje potrebe da zadovoljavam sam a za to mi nisu bili potrebni oni.
Jedino "oni" stripovi ,igrachke........ e tad bih onda odlazio kod njih .
HAHAHHAHA.....zaboravio sam da su mi tetke opichene samo tako.E to je ludnica mala ,skupi se za slavu i dave me o Ice Age dok mi je Amur u ustima.Ponekad pozelim dda ih mmm moje ochi ne vide.Dobri su ljudi,ali me ne interesuju,jednostavno je tako.

p.s. Morao sam ovako da pishem jer mi je ovo najlaksi nachin bio da se izrazim.
I dan danas mrzim brachu,time sto ne mogu ocima da ih gledam,a tek da imam seksi sestru pa ne znam kako bih reagovao.Srecom nemam tih muka

[ZOE]

Imam samo jednog brata, starijeg 3 godine, od koga me odvaja samo ova prokleta daljina - on zivi u Novom Sadu, ja u Kanadi... ali kao sto rekoh samo nas daljina razdvaja, i nema ni jedne druge "sile" koja bi narusila nasu bliskost. Nasa vezanost se jos vise "ukoricila" od kada nam je mati umrla ... tada smo bili - ja 27 godina, a on 30.
Svog brata naizmerno volim i postujem, i svaki nas telefonski razgovor ispuni mi i ulepsa dan... Koliko mi nedostaje, to samo ja znam, i koliko mu nedostajem, to sam on zna.... Dugo i zeljno se iscekuje svaka moja poseta... i tada bi moj Nebojsa rekao: "Dosla mi dada iz Kanada" - kakav divan osecaj, koji se recima ne moze ni opisati

[la femme]

Imam brata i mogu reci da se odlicno slazemo! Kao klinci, nismo mogli da spojimo pet minuta zajedno, ali vreme i zrelost odrade svoje - postali smo bliski, puno razgovaramo, dajemo jednom drugom savete i podrsku!

Puno mi znaci u zivotu, naravno da ga bezgranicno volim i jako sam ponosna na njega zbog svega sto je uspeo da uradi u zivotu! Nema mi nista lepse nego kad mi neko hvali brata, u mom prisustvu, a ja "rastem kao krofna"!

Oboje smo svesni da jednog dana, kada ne bude vise roditelja, imacemo samo jedno drugo. A sta je bitnije nego imati brata na kojeg mozes da racunas u zivotu (isto vazi i u suprotnom smeru)?!? Niko te ne moze voleti kao roditelji i brat (ili sestra)!

[DanijElla]

Imam sestru, koja je od mene mladja tri godine. Kao klinke smo se povremeno svadjale,pa cak i potukle (to je sve bilo detinjasto).
Ne zivimo zajedno (svaka ima svoju porodicu), ali se cesto vidjamo i posecujemo, naravno samim tim i dobro slazemo.

[Goga]

Brat je deset godina stariji od mene... Nismo bili preterano bliski, jer sam ipak za njega bila mlađa sestrica i levo smetalo ... Od kada smo zasnovali porodice, sve se promenilo iz korena... Hvala Bogu... Uvek sam govorila da je 'moj brat - pored oca naravno, moja jedina prava podrška' ... Često se viđamo i to su smehotresne olimpijade on sa Kikijem, cocroca ( njegova ćerka ) i ja... Možda kroz našu dečicu nadoknađujemo sve ono što smo mogli, hteli, a nismo iz određenih razloga, kroz naša mila bića... ... Sada, kada pišem o njemu, imam onaj blentavi, razneženi na usnama...

[psssst]

SQUAW kaže: Ne znam kako se ta bliskost meri, ali ja sam za moje batice vezana mnogo .......... Nije što su moji, al' su lepi kao lutke i veliki kao dve bandere. A koliko je to lekovito, ne znam. Svakako da bi mi bilo teško da nismo bliski. Ustvari, ja ne mogu ni da zamislim tu situaciju ili razlog. Tako smo valjda rasli i vaspitavani, da smo nas troje jedni drugom najvažniji na svetu, makar se svet okrenuo naopako.

Ovo kao da su moje reci
Sto smo stariji sve smo blizi,ili smo uvek bili jednako bliski ali se sad to i vidi