"Fond za crne dane"

[morrib]

Kad ceo život ide sa sastavljanjem krajeva, onda ima vrlo malo , ili uopšte nema, mogućnosti za crni fond.

[dndr]

... i taman ja naucim da stedim, kad ...

[Kal_el]

goldie kaže: Moji roditelji nemaju crni fond. Kod mene u porodici je sve u fazonu kredita. Uzmes kredit na godinu dana pa odplacujes. Znaci otkad znam za sebe, moji su u kreditima. Sve sto imam kupljeno je upravo tako. I sama se cudim nekada kakve su to sve silne varijante sa bankama i kako moji to sve izvode ali kad udjem dublje u sve to, sve mi bude jasno. U Srbiji se ljudi jako plase kredita ali u svetu je to potpuno normalna stvar. Moderna ekonomija je zasnovana na kreditima sa dobro obezbedjenom otplatom. A sto se tice crnog fonda, to se resava lako... Uzmes jos jedan kredit.

kredite treba maksimalno koristiti ! ne znam kako je u Srbiji ali ovde gde sam je povoljno ... naravno sve u skladu sa zaradom .
Fond ... naravno .. i nadam se da ga nikad neçu ni pogledati a te pare nek uzme neko posle mene ....

[tibor]

ma j*b*t* i on se poceo topiti , nevalja

[pero_M]

Fond naravno da postoji. Otkad znam za sebe uvek sam imao svoj crni fond. Uvek sam bio dosledan, kada je fond u pitanju. Sluzio je za "crne dane" tj. izuzetne prilike i mnogo puta me izvukao iz skripca.
Sada u braku imamo takodje fond ali opet ja imam jos jedan, svoj. Supruga zna za njega i ni ne pomislja da ga dira. Fond je u novcaniku, mali ali ipak dovoljan, uvek je vrednosti oko 10-20E. U vise navrata nam je dobrodosao na putu (auto stane, majstor...), jer taman od "redovnog" novca nismo mogli platiti.

Za sebe znam odakle mi ta navika (skorpija uvek ima keca u rukavu).

[SQUAW]

Kad sam bila klinka ne pamtim da su moji imali neke fondove, bilo je ponešto na knjižicama, ali svi su imali dobar posao, pa samim tim i plate, baba i deda dobru penziju... deda je čak imao penziju skoro onakvu kakvu su imali funkcioneri, i nikad nismo imali potrebu da štedimo, bili smo i siti i obučeni i putovali smo i imali sve što nam treba i ne treba... onda su došla neka vremena, kad smo porasli, takva da je bilo pametno prištedeti nešto, eto, ako nastupe crni dani ili za neke veće kupovine. Međutim naše iskustvo je bilo takvo da je ta gomilica uvek za nešto crno i odlazila, kako je ona rasla, tako smo uvek prizivali zlo. Kada se o ovoj temi radi, ja u porodicu ubrajam i kumove i prijatelje. Da li se meni ili njima dešava nešto crno, svejedno je... ali eto, jedne godine sam odlučila da više ne guram nigde pare za nešto, jer nikada nisu otišle za nešto lepo ( a za ružno se uvek nađe), a to su ispraktikovali i svi u mojoj porodici. Na svu sreću imamo sve što nam treba, a ako se kupuje nešto veće nekad bude seci uši krpi dupe, pa pomogne ko kome stigne, jer smo se navikli da živimo bez nekih značajnih kredita koji su takvi da ćeš pare vraćati i u trećoj inkarnaciji... a i nemamo potrebe za njima.

Ne računam neke sitne papirne pare koje ostavim u ovoj tašni ili u onoj jakni, jer to je smešno, al' se obraduješ kad nađeš.

Samo, uvek smo imali naviku da svi u jedan veliki ćup ostavljamo metalne pare jer ih niko ne voli vući sa sobom E, tu se znala nakupiti povelika svota... onako, kad to izvrneš, osećaš se žešće solventno E ćup je slomilo neko kuče kasnije, ali znam da sada, recimo u veliku flašu od voda vode do vrha napunjenu sa metalcima od po 10 dinara staje ravno 100 e, a ne osetiš da odvajaš te gluposti

I imala sam foru kao klinka kad putujem sama (tj sa društvom) da gurnem neku kintu u neku levu pregradu novčanika i kad spajamo pare na gomilu tamo gde doputujemo, ja ćutim i to ne pominjem do kraja. Bilo je slučajeva da se poslednjih dana krpimo dobro, i nemamo dovoljno, ali ja ćutim i dalje... bilo je i zvanja kući - ćale šalji lovu na poštu i slično... Onda se desi da propustimo prevoz za nazad npr, pa kad izvučem taj keš, eto osmeha na licima. Ili, situacije kad imamo skoro svi taj štek koji niko ne prijavi i onda pred ulazak u voz npr bude... joj što bih ja nešto popila... pa kako kad nemamo love više... a onda svi izvuku štekove kao mačeve, u isto vreme i prasnemo u smeh E to su mi baš onako, lepe uspomene... i kolike god da smo budale bili i kao klinci, opet smo izgleda furali nešto u tim glavama...

[Invisibleman]

Ima jedna poslovica, mislim da je jevrejska...

"Štedi se kada imaš a ne kada nemaš"

[biterlemon]

U nas nema fonda za crne dane!
Sve sto zaradimo, i potrosimo na zivot ili kupimo sebi nesto od kucanskih aparata...
Nema sanse da se ista ustedi na duze staze...




Mada, naravno imam fond za crne dane, na tavanu:
Kao dete, cesto sam se igrao na tavanu bakine i dedine kuce i znam da su uvek cuvali gore brasna, soli, masti i ostalu neku hranu...
Ja sam mislio, jeftinije je kupiti brasno i so u dzaku, pa penzioneri ovako stede...

Kada se jednom razgovor dede na tu temu a baka mi kaze:
-Sine, znaj kada jednom budes imao porodicu, na tavanu uvek ces morati cuvati dzak brasna, soli i kantu masti, za nedajboze...

Pitam ja, cemu?
Kaze ona:
- Za rat, ako se desi rat, porodica ce ti preziveti, samo ako bude imala hranu...

Ona se secala gladi iz `45, koju su njena deca jedva prezivela i ona zna kakav ja osecaj kada dete trazi hleba, a hleba nema...

Kazem ja njoj:
-Bako, nece vise biti ratova, socijalisticko saoupravljanje je, ovde se brinu o ljudima...

A ona:
-Bit ce rata sine, veruj mi, svakih petdeset godina izbije rat. Svaku generaciju bar jednom zahvati rat! Ti uvek imaj kuci dzak brasna, soli i secera.

Bilo je to negde 1980.







Teska vremena koja su kasnije dosla, visestruko su dokazale njene reci proste, dobronamerne i mudre zene.
Rezerve koje sam pribavio prilikom osnivanja porodice, su nam olaksavale zivot u oskudnim danima...

Od tada, ja uvek cuvam na tavanu dzak brasna, secera i soli, ne iz razloga, sto uvek moze da izbije neka kriza ili rat, vec i iz tradicije i secanja na moje pretke, kao i ceo njihov kraj.
To je i secanje na moje bezbrizno detinjstvo, jer danas znam, tada se po kucama, na svakom tavanu cuvao po jedan dzak brasna i soli...

Istu tu rezervu ce cuvati i moja deca, vec ih ucim tome...

[veljko yaric]

mogu vam reci da je to dobro jer nikada neznas zasto ce ti zatrebati ali opet ostavljati da ne osjetis

[Senka81Serbija]

Nevolim da stedim,ali ni da trosim previse tako da niti imam previse a ipak imam dovoljno.